U beznadju predgradja

Objavljeno: 23.08.2004, 15:54h

Nakon sto je poslednji sastanak Unapredjenog dijaloga SiCG i EU doziveo fijasko, pred drzavnom zajednicom je da do oktobra donese Akcioni plan, kojim bi SiCG ispunila obaveze iz zahteva za Evropsko partnerstvo

Nakon sto je poslednji sastanak Unapredjenog dijaloga SiCG i EU doziveo fijasko, pred drzavnom zajednicom je da do oktobra donese Akcioni plan, kojim bi SiCG ispunila obaveze iz zahteva za Evropsko partnerstvo

Piše: Vojislav Stevanovic

Proslonedeljna ostavka Milice Delevic DJilas sa mesta direktora kancelarije Srbije i Crne Gore za pridruzivanje EU samo je jos jednom pokazala da smo jedina zemlje u regionu koja nema nikakav formalni odnos sa Evropskom unijom.

Trenutno proces pridruzivanja SCG Evropskoj uniji stoji, jer se ne resavaju pitanja harmonizacije ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore i saradnje sa Medjunarodnim krivicnim Tribunalom. Delevic DJilas kaze da se i posle dve godine od donosenja akata o harmonizaciji odnosa izmedju Srbije i Crne Gore – barata sa istim podacima. Naime, carinske stope izmedju dve republike clanice uskladjene su za 97 odsto proizvoda, ali su i dalje sporne stope za 56 uglavnom poljoprivrednih artikala, kao i necarinske zastite za te i druge proizvode. Uz to, smatra ona, “manje volje za harmonizaciju tih odnosa ima u Crnoj Gori – koja stiti svoje potrosace”.

Time je i definitivno poruceno Briselskoj administraciji da sa razlogom drze SCG za zemlju u kojoj se po pitanju ispunjavanja evropskih kriterijuma malo radi, iako deklarativno postoji namera za pridruzenje. Medjutim, ta namera ni jednim zvanicnim dokumentom nije potvrdjena, a iz nastupa politicara se cak ne moze prepoznati ni kao opste politicki konsenzus, vec samo kao zelja jednog dela delujucih politickih snaga.

Sve druge balkanske zemlje su otisle daleko napred. Bosna i Hercegovina i Albanija su u formalnim pregovorima o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju, Makedonija ima potpisan Sporazum, a Hrvatska je vec zvanicni kandidat.

Nakon sto je poslednji sastanak Unapredjenog dijaloga SCG i EU doziveo fijasko, pred drzavnom zajednicom je da do oktobra donese Akcioni plan, kojim bi SCG ispunila obaveze iz zahteva za Evropsko partnerstvo. Ukoliko zahtevi Saveta ministara EU ne budu ispunjeni, Srbiji i Crnoj Gori preti realna opasnost gubitka tehnicke pomoci iz programa CARDS, upozorava Mihailo Crnobrnja, specijalni savetnik u Kancelariji Srbije za pridruzivanje EU. “Ne bi me cudilo da frustriranost EU poraste, jer nema zelje Podgorice da se napravi zajednicki program SCG. Oni nisu uspeli da ubede Brisel da revidira stav po pitanju drzavne zajednice, iako je na to uperen sav politicki napor crnogorske vlasti. A sada je crnogorsko rukovodstvo u procesu price da neke znacajne zemlje EU, ne navode koje, stoje iza teze o dva puta i da je EU i mi, i svi ostali, u krivu. Po njima, te zemlje ce preduzeti mere da se revidira stav o drzavnoj zajednici. Srbija o takvim signalima nema saznanja. A ako bi cak i postojale takve zemlje, to bi bio dugogodisnji proces ubedjivanja ostalih i kompletnog briselskog aparata”, smatra Crnobrnja.

Strucnjaci iz Srbije i Crne Gore u cijem je opisu posla ta tematika – tvrde da su radne verzije srpskog i crnogorskog plana gotove, ali da postoji opasnost da se zbog stava premijera Mila DJukanovica i njegovog establismenta ne ispuni deo koji je pred drzavnom zajednicom, kao jedinim partnerom i pregovaracem sa EU. Gotove radne verzije odnose se na obaveze iz oblasti zakonodavstva i izgradnje institucija.

Crnobrnja kaze da je siguran da ce Srbija, u svom segmentu posla, zadovoljiti ocekivanja Brisela. “Ali ne verujem da ce se to desiti i na nivou drzavne zajednice. Skeptik sam, jer, za razliku od EU i Srbije, vlast u Crnoj Gori govori o zajednici dve drzave. Ne priznaju SCG, autoritet jednog medjunarodno priznatog subjekta, i tu se sukobljavaju sa Evropom. EU insistira na funkcionalnoj drzavi i dopuni Ustavne povelje, da bi se ojacale neke institucije radi lakse komunikacije s Briselom. Zbog ovih politickih igara smo u procesu odlaganja pridruzivanju EU i u predsoblju, gde uzaludno cekamo studiju izvodljivosti”, kaze on.

Ministarka za evropske integracije Gordana DJurovic kaze da Crna Gora kroz Vladinu komisiju za koordinaciju procesa pridruzivanja EU intenzivno radi na izradi Akcionog plana za Evropsko partnerstvo, ciji je nacrt za kratkorocne mere vec 16. jula pripremila i prosledila predstavnicima Evropske komisije na uvid.

“Ono sto Crnoj Gori ne odgovara u preporukama, a sto smo i zvanicno prigovorili predstavnicima Evropske komisije, to je upotreba izraza “drzava”, umesto “drzavna zajednica”, kada se govori o Srbiji i Crnoj Gori. Inace, Evropsko partnerstvo je tzv. “living” dokument, moze se i menjati, pa stoga svako treba da doprinese da ovaj plan bude sto bolji, ali i sto realniji.”

Ona priznaje i da je upoznata sa cinjenicom da nov pristup EU zapadnom Balkanu pretpostavlja i uslovljavanje ukidanjem medjunarodne pomoci. “Predstavnici EK su podvukli vezu izmedju Akcionog plana za evropsko partnerstvo i buduce finansijske podrske EU za proces evropskih integracija u SCG, ali ne smatram da je to neki poseban ultimatum. Dosta toga je i uradjeno, kroz proces ekonomskih reformi u drzavama clanicama. Spontano, i pored insistiranja EK, svaka drzava clanica pravi svoju “Evropsku agendu”. Ono sto je zajednicko, a to nije tako mnogo u uslovima lakih institucija SCG, radi se u meri moguceg, u najboljem interesu drzava clanica”, objasnjava DJurovic. Komentarisuci “naknadu pamet” crnogorskih zvanicnika, odnosno njihovo uporno insistiranje na samostalnosti uprkos porukama koje stizu iz Brisela, ministarka tvrdi da je takav stav zvanicne Crne Gore branjen nizom logicnih dokumenata. “Veoma smo razliciti, razliciti su nam prioriteti, ekonomske performanse, struktura privrede, planovi. Zivot jednostavno namece da je put evropskih integracija mnogo jednostavniji, brzi, efikasniji, i nadasve jeftiniji, ako svaka drzava clanica to radi samostalno. Nadam se da ce to biti prvo vidljivo kroz ocene eksperata Svetske trgovinske organizacije (WTO), koji bi trebalo da nam dozvole da u WTO idemo samostalno. A ako bude tako, ako u WTO apliciramo samostalno, samo je pitanje meseca kada ce i pragmaticni Brisel promeniti svoj kruti stav i dozvoliti da se ovaj sveukupni aranzman promeni. A to treba da bude na dobro obe drzave clanice, i Crne Gore i Srbije”, tvrdi ona.

Sami sebe zaplicemo

Misljenje gradjanstva je na prvi pogled drugacije. Istrazivanja govora da oko 85 odsto gradjana Srbije zeli da drzava postane clan Evropske unije. “Kad bi to pitanje bilo prosireno i kad bi se gradjani pitali da li su za ulazak u EU ako to znaci i da ce postojati mogucnost da ostanu bez posla i da im se firma zatvori, mogu samo da mislim koliko bi pao taj procenat”, kaze Mihailo Crnobrnja. “Svi bi zeleli da se odmah udome uz bogatog ujaka. Tacno je da ce na kraju tog procesa biti jako velikih prednosti za gradjane, ali isto tako taj proces mora da bude i bolan. Taj bol svi jos dozivljavaju kao bol tranzicije, a ne kao posledicu procesa prilagodjavanja EU”, kaze on.

Prvi korak za novu zajednicu je stavljanje na “belu listu” Unije, sto je uz trenutni pristup tom pitanju vodecih politickih snaga na dugom stapu. EU nije zadovoljna stepenom ispunjenja medjunarodnih obaveza SCG, zatim tu je i pitanje nepostojanja jedinstvenih carina, kao i visoka stopa korupcije. Zbog raznih opstrukcija u parlamentima, na usvajanje i dalje ceka veliki broj zakona koji su kljucni za proces integracije, poput Zakona o zastiti zivotne sredine, Zakona o porezu na dodatu vrednost, ili izmena Zakona o preduzecima. EU zeli da vidi harmonizovano trziste, jedinstven carinski sistem u kome ce prepoznati jednog trgovinskog partnera u okviru drzavne zajednice, jedinstvenu carinu koja ce moci da garantuje poreklo robe, jedan drzavni racun… Sta je to sto se od nas ocekuje je, dakle, poznato. Zahtevi EU nisu tajna, a Srbija sa zacelja ima priliku i da posmatra druge drzave koje su u procesu integracije odmakle i da iz njihovih primera vidi sta je to sto bi trebalo da se menja da bi se ostvario cilj.

Na putu ka EU drzavna zajednica ce morati da ispuni uslove postavljene u Kopenhagenu 1993. godine. To su: razvijanje trzisne i konkurentske privrede, demokratija i vladavina prava, postovanje ljudskih prava, sposobnost da se pristupi EU u smislu da zemlja ima dovoljno administrativnih kapaciteta. Uz to, SCG ce morati da ispuni i dva dodatna uslova – razvijanje regionalne saradnje i saradnja sa Hagom. “Ne zna se koji je od tih kriterijuma preci”, kaze Crnobrnja.

Prvi medjunarodni ugovor koji SCG treba da sklopi sa EU jeste sporazum o Stabilizaciji i asocijaciji. Tada pitanje integracije prestaje da bude stvar dobre volje i dobija svoju pravnu pozadinu. Nakon toga se drzava kandiduje za clanstvo, iza cega slede mukotrpni pregovori o detaljima tog cina. No, pre potpisivanja tog sporazuma, drzavna zajednica mora da resi pitanje odnosa sa Crnom Gorom i to na taj nacin da stvori funkcionalnu zajednicu, kao i da zadovolji zahteve EU po pitanju saradnje sa Tribunalom u Hagu. Tek onda bi SCG mogla da dobije pozitivnu studiju o izvodljivosti, iza cega bi poceli formalni pregovori o potpisivanju Sporazuma.

Svi strucnjaci koji se bave pregovaranjem sa EU zastupaju stanoviste da je najveci problem pred kojim se trenutno nalazi drzavna zajednica odnos Srbije i Crne Gore, sto je administrativno-pravno-politicki problem, koji ima ne malu ekonomsku pozadinu. Resavanje tog pitanja zapoceto je potpisivanjem Beogradskog sporazuma i stvaranjem Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, ali je ta prica zapela jos proslog leta i u ovom trenutku ne postoji puno razloga za optimizam.

Sa druge strane, saradnja sa Hagom je samo politicki problem, za cije resavanje je potrebno malo dobre volje i nesto vise politicke mudrosti. No, dok od strane Haga trazeni begunci ne budu predati, ili dok barem predstavnici Evropske unije ne poveruju da SCG nije kriva zato sto su oni na slobodi, drzavnoj zajednici ostace blokiran put u EU.

Dodatni problem je sto se medjunarodna zajednica ne zadovoljava samo cinjenicom da odredjeni zakoni postoje u drzavi kandidatu, vec i da ih ta drzava primenjuje. To znaci da bi SCG na putu ka evropskim integracijama morala kompletno da reformise sudski sistem, koji medju strancima vazi za spor i neefikasan i kao takav onemogucava ispunjenje evropskih standarda pravne drzave.

Sa druge strane, SCG dobija dobre ocene kad je rec o postovanju ljudskih prava. Pozitivno se ocenjuje najava da ce biti ukinuti vojni sudovi. Dobro je ocenjena privatizacija, kao i ostale ekonomske reforme, kao i dobra regionalna saradnja, gde se SCG dokazala kao jedna od vodecih snaga u stvaranju Zone slobodne trgovine.
Pored svih unutrasnjih problema, situaciju u kojoj se nalazi SCG otezava i cinjenica da ce Evropske institucije pozeleti predah nakon zamornih pregovora koji su vodjeni sa ovom, dosad najvecom grupom zemalja kandidata za clanstvo. U Uniji predstoji resavanje vise problema koji se ticu radne snage, bolesti zivotinja, strategije razvoja, itd.

Na kraju, ne treba zaboraviti da postoji jos jedan scenario, uz koji bi ovdasnji politicari mogli da se opuste. Po njemu SCG odustaje cak i od namere da se prikljuci EU. Drzavna zajednica bi tada i formalno dobila ulogu crne mrlje na plavoj karti Evrope.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register