Gerilci na polozaju

Objavljeno: 20.08.2004, 14:15h

Iako evropski favorit, u Pristini se strahuje da bi ishod predstojecih izbora mogao da bude udarac za ego Vetona Suroija. Ipak, ako je verovati anketama, njegova opcija vodi

Iako evropski favorit, u Pristini se strahuje da bi ishod predstojecih izbora mogao da bude udarac za ego Vetona Suroija. Ipak, ako je verovati anketama, njegova opcija vodi

Piše: Rade Maroevic

Iako evropski favorit, u Pristini se strahuje da bi ishod predstojecih izbora mogao da bude udarac za ego Vetona Suroija. Ipak, ako je verovati anketama, njegova opcija vodi

Kosovska politicka scena u jos jedan krug krucijalnih, istorijskih, prelomnih i kakvih vec sve ne izbora, ulazi u gotovo nepromenjenom sastavu – umereni tradicionalisti Ibrahima Rugove, redizajnirani gerilci Hasima Tacija i Ramusa Haradinaja, i kao osvezenje, proevropski orijentisane pristalice Vetona Suroija koji se po drugi put za poslednju deceniju iz sveta medija preselio u politicke vode. Ako je verovati nedavnim istrazivanjima javnog mnjenja u pokrajini, Suroijeva opcija ima najvise sansi za pobedu, posto se vise od 50 odsto anketiranih stanovnika Kosova izjasnilo da bi bez razmisljanja, samo da je srece i mogucnosti, odmah spakovalo kofere i naselilo u nekoj od drzava Evropske unije.

Kriminal, nasilje, medjunacionalni problemi koji periodicno prerastaju u divljanje, jeziva stopa nezaposlenosti, kratkovidost lokalnih politicara i nedostatak konkretne vizije medjunarodne zajednice oko buducnosti Kosova, predstavljaju samo skraceni spisak problema sa kojima kosovski politicari ulaze u kampanju za predstojece parlamentarne izbore, druge od natovske intervencije 1999. godine. Na onim prvim, slobodnim i demokratskim – ubedljivu pobedu odneo je Rugovin Demokatski savez Kosova, koji ce, ukoliko se ne dogodi istinsko cudo i uprkos postepenom padu popularnosti, i u oktobru imati vise razloga za slavlje od konkurenata. Nedovoljno, medjutim, kako bi se prvi put nasli u situaciji da samostalno formiraju vladu i preuzmu odgovornost za ispunjavanje bombasticnih obecanja kakvim su obasipali birace u prethodnih pet godina. Istovremeno, zapadni diplomati i analiticari podgrevaju nade kosovskih Albanaca da ce oktobarski izbori biti i poslednji odrzani pod protektoratom medjunarodne zajednice, sto sustinski samo podstice tenzije pred pocetak predizbornih kampanja, u proslosti ispunjenih obracunima konkurentskih stranaka. Na tom polju do sada najgore je prolazio upravo Rugovin DSK, cijih je desetak pristalica pobijeno upravo u mahom nerasvetljenim pucnjavama koje su prethodile izlasku na biralista.

Kosovski parlamentarni izbori, medjutim, otkrivaju i jednu novinu na balkanskoj politickoj sceni – ucesce Tacijeve Demokratske partije Kosova u americkoj predizbornoj kampanji. Taci je, naime, tokom nedavno odrzane konvencije demokrata u Bostonu podrzao kandidaturu Dzona Kerija za predsednika SAD, dobivsi za uzvrat, kako pisu kosovski mediji, garancije da ce nova administracija imati blagonaklon stav prema zahtevima da se Kosovu prizna nezavisnost.
Takodje, prvi put u “novoj kosovskoj realnosti”, osim Srba, bojkot izbora najavili su i neki Albanci, odnosno predstavnici pokrajinskih sindikata, koji su zatrazili da se zaustavi rast nezaposlenosti, povecaju plate i okonca privatizacija. “Ukoliko nasi zahtevi ne budu shvaceni ozbiljno, postoji mogucnost da nase clanstvo bojkotuje izbore”, rekao je lider oko 150.000 kosovskih sindikalaca Zecir Skodra. Sustinski, stopa nezaposlenosti koja je ove godine dostigla gotovo neverovatnih 60 odsto, ali i pad medjunarodnih donacija sa gotovo milijardu evra u 2000. na svega oko 120 miliona prosle godine izazvali su buru nezadovoljstva medju lokalnim stanovnistvom, koje bi, ako je verovati prognozama zapadnih diplomata, na predstojecim izborima moglo podrzati snazan ekonomski program radije nego zapaljive retoricke performanse nacionalista. Svetska banka, ujedno, upozorava da ekonomska kretanja u pokrajini ne obecavaju znacajan boljitak u narednom periodu.

Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove najuticajnija je medju strankama kosovskih Albanaca, mada je zbog inertnosti rukovodstva i sklonosti teoretisanju, cesto na meti kritika lokalnih analiticara i medija. Za uspehe na prethodnim izborima, na kojima je, slobodno se moze reci, do nogu potukla konkurente, DSK moze zahvaliti neskrivenim simpatijama medju zapadnim diplomatama (nekadasnji sef OEBS-a na Kosovu je u prethodnom ciklusu na predizbornim skupovima cak mahao salom stranke), kao i te nesposobnosti nekadasnjih gerilaca da se na vreme transformisu u ozbiljne politicke stranke. U komplikovanom sistemu vlasti u pokrajini, Rugovina stranka nije uspela da se izmakne iz senke UNMIK-a, zbog cega belezi konstantan pad popularnosti od prvih lokalnih izbora odrzanih u jesen 2000. godine. Partija je formirana 1989. godine sa jasno proklamovanim ciljem da se mirnim putem izdejstvuje priznavanje nezavisnosti Kosova, na cemu Rugova insistira i danas. DSK se, prema recima funkcionera te stranke, zalaze za slobodno trziste, evropske integracije, negovanje tradicije uz garancije za pripadnike manjinskog stanovnistva. Za najveci politicki uspeh, Rugovi se, uz organizovanje referenduma o nezavisnosti iz 1991. godine, pripisuje i uspesan povratak na politicku scenu nakon otvorenog sukoba sa Oslobodilackom vojskom Kosova tokom rata 1998-1999. godine, kada je DSK prezivela izrazit odliv znacajnih funkcionera ukljucujuci Hidajeta Hisenija i Mehmeda Hajrizija. Istovremeno, srpske snage bezbednosti ubile su i najozbiljnijeg politicara medju kosovskim Albancima tokom poslednje decenije, pristinskog profesora Fehmija Aganija. Takodje, nemali broj mladjih pristalica DSK-a smatra da je doslo vreme da Rugovu na celu partije zameni mladji i energicniji politicar, ali njegova pozicija do sada nijednom nije ozbiljno dovedena u pitanje. Demokratska partija Kosova (DPK) Hasima Tacija nastala je nakon vec cuvene demilitarizacije OVK 1999. godine, kada je nekadasnji miljenik drzavnog sekretara SAD Medlin Olbrajt iskoristio apsolutni vakuum koji je dolaskom misija NATO-a i UN zavladao Kosovom, i sto oruzjem, sto politickim igrama uspostavio kontrolu nad vecim delom pokrajine. Cenu osionog i arogantnog nacina na koji su nekadasnji pripadnici gerile zauzeli neformalne lokalne vlasti, Taci je platio vec na prvim izborima 2000. godine, kada je za Rugovinim DSK-om zaostao za oko 20 odsto glasova. Posle niza politickih gafova i nejasnih izjava, DPK je, uz izdasnu pomoc albanskih iseljenika sirom sveta, uspeo da angazuje ozbiljne marketinske agencije, te svoj imidz iz slike mladog ali prilicno divljeg lidera gerile, preformulise u politicara socijal-demokratske orijentacije sa odlicnim vezama u svetu, a posebno u SAD.

Kao i listom sve politicke stranke kosovskih Albanaca, i DPK se zalaze za nezavisno Kosovo, s tim sto Tacijeve pristalice smatraju da prilikom proglasavanja nezavisnosti ne treba preterano brinuti o stavovima Beograda, vec obezbediti podrsku medjunarodne zajednice, pre svega Amerike. U tom pravcu se i krecu najsvezije aktivnosti te partije, te je Taci poslednjih meseci za svoje stavove pokusao, i kako tvrde diplomate uspeo, da pridobije americke demokrate. Otezavajucu okolnost Tacijeve buduce uloge u kosovskom politickom zivotu svakako predstavlja i senka haskih optuznica, o kojima se periodicno raspravlja u zapadnim diplomatskim krugovima.

Alijansa za buducnost Kosova (AAK) jos jedna je u nizu politickih partija koje su formirali nekadasnji borci OVK, u ovom slucaju pod vodjstvom jednog od najuticajnijih ratnih komandanata Ramusa Haradinaja. U prvobitnom izdanju, stranku je cinilo pet izrazito nacionalistickih stranaka, ali su dve ubrzo posle lokalnih izbora 2000. godine napustile tu nespretno nacinjenu koaliciju. Kao i Taci, Haradinaj se cesto nalazio na meti kritika zapadnih diplomata, posebno tokom albanskih ustanaka u Makedoniji i jugu Srbije tokom 2001. godine, posebno jer je bez ustezanja odrzavao kontakte sa tamosnjim komandantima. Agresivniji i radikalniji od Tacija, Haradinaj se snazno zalozio za sto skoriju drasticnu promenu mandata misije UN i prenosenje vlasti potpuno u ruke kosovskih Albanaca uz istovremeno i bezuslovno priznavanje nezavisnosti pokrajine. Prema javno proklamovanim nacelima, AAK se zalaze za smanjenje nezaposlenosti, razvoj malih i srednjih preduzeca, evropske integracije i skladne medjuetnicke odnose. Stranka je donekle popravila rejting nakon sto je na svoju stranu pridobila nekoliko relativno uticajnih kosovskih politicara, ukljucujuci i nekadasnjeg komunistickog funkcionera Mahmuta Bakalija. Njegova epizoda u timu savetnika Ramusa Haradinaja okoncana je posle njegovog ne preterano uspesnog pojavljivanja pred Haskim tribunalom u svojstvu svedoka optuzbe u procesu protiv Slobodana Milosevica. Haski tribunal je, kako navode zapadni izvori, jos 2000. godine pokrenuo istragu protiv Haradinaja zbog navodnih ratnih zlocina, ukljucujuci i masovno ubistvo desetina Srba u Glogovcu, ali optuznica protiv njega nije podignuta.

“Ore” ili “Vreme” pristinskog novinara i vlasnika uticajne medijske kuce “Koha” Vetona Suroija, poslednja je akvizicija kosovske politicke scene. Pokret nazvan “Ore” formiran je kako bi se u “kriticnoj fazi resavanja kosovskog problema neka od pitanja pokrenula sa mrtve tacke”. Ta pitanja, kako smatra Suroi, ukljucuju prenosenje nadleznosti sa misije UN na lokalne institucije, ali i konacan razlaz sa neodgovornom politikom prepunom zloupotreba olicenoj u dosadasnjim nosiocima ogranicenih vlasti koje je medjunarodna zajednica prepustila lokalnim predstavnicima. Suroijevo aktivno ukljucivanje u politicki zivot pokrajine zdusno su pozdravili listom svi predstavnici medjunarodne zajednice, nadajuci se da ce njegovo “zdravo rasudjivanje” pozitivno uticati na politicko stanje na Kosovu. Osim toga, diplomati se nadaju da bi Suroi, ukoliko na izborima zabelezi znacajniji uspeh, mogao biti znatno kooperativniji od inertnog Rugove ili nekadasnjih komandanata gerilaca. “Veton se u proslosti pokazao kao pouzdan analiticar i poznavalac kosovskih prilika. Sada cemo videti kakav je njegov kapacitet u nosenju bremena odgovornosti i donosenju znacajnih odluka”, rekao je za NIN jedan zapadni diplomata.

Skeptici u Pristini, medjutim, smatraju da bi rezultat predstojecih parlamentarnih izbora mogao predstavljati “znacajan udarac za Suroijev ego”, smatrajuci da ce “Ore”, bez obzira na potencijalnu znacajnu medijsku i medjunarodnu podrsku, tesko razbiti tradicionalisticke stavove na kojima se, navodno, zasniva gro kosovske politike. Glavni adut novoformiranog pokreta, kako navode pristinski analiticari, predstavljace uvodjenje realne politike u ovdasnja kretanja, sto sustinski znaci da ce se Suroijeva kampanja zasnivati na ostvarivim mogucnostima smanjenja nezaposlenosti, kao i na stvaranju opipljivih rezultata u ostvarivanju vec famoznih standarda medjunarodne zajednice, nakon cega ce priznavanje nezavisnosti biti mnogo lakse ostvarivo. “To ce ukljucivati i resavanje mnogobrojnih teskih pitanja u odnosima sa Beogradom, kao i izgradnju snaznih institucija i ekonomije”, rekao je nedavno Suroi.

NIN

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register