Intervju: Filip Vujanovic, predsjednik Crne Gore

Objavljeno: 30.07.2004, 10:48h

Nemoguce je uciniti funkcionalnijom uniju Srbije i Crne Gore, jer su razlozi nefunkcionisanja krajnje objektivni i znacajno u sferi finansiranja, ocijenio je Vujanovic u intervjuu za “Vecernje novosti”

Nemoguce je uciniti funkcionalnijom uniju Srbije i Crne Gore, jer su razlozi nefunkcionisanja krajnje objektivni i znacajno u sferi finansiranja, ocijenio je Vujanovic u intervjuu za \”Vecernje novosti\”

Piše: Dubravka Vujanovic

Moguca zajednica nezavisnih drzava

PROCES stabilizacije i pridruzivanja blokiran je zbog nesaradnje sa Haskim tribunalom, odsustva harmonizacije carinskih stopa i nefunkcionalnosti unije Srbije i Crne Gore. Problem saradnje sa Hagom ima Srbija, a harmonizacija carinskih stopa i nefunkcionalnost unije objektivni su problemi Crne Gore i Srbije. Od Crne Gore ne zavisi saradnja sa Haskim tribunalom, buduci da je ona od njegovog konstituisanja bila maksimalno opredeljena za tu saradnju. Carinske stope i spoljnotrgovinski rezim objektivno ne mozemo harmonizovati, jer bi to izazvalo negativne posledice po privredu Srbije i standard Crne Gore. Takodje, nemoguce je uciniti funkcionalnijom uniju Srbije i Crne Gore, jer su razlozi nefunkcionisanja krajnje objektivni i znacajno u sferi finansiranja. Da bi jedna unija funkcionisala, ona mora biti kvalitetno finansirana, a za to i u Srbiji, i u Crnoj Gori postoje objektivni problemi.

Ovako je u intervjuu “Novostima” na pitanje koji su argumenti za tezu da Srbija koci Crnu Goru u njenim medjunarodnim integracijama odgovorio Filip Vujanovic, predsednik Crne Gore.

SAGLASNO ILI REFERENDUM

MOZETE li reci da Crna Gora trpi neku konkretnu stetu od zajednice sa Srbijom? Jesu li se pojavili neki problemi na koje niste racunali kada ste dobrovoljno potpisali Beogradski sporazum?

– Funkcionisanje unije Srbije i Crne Gore ostvaruje se na nacin koji smo predvidjali – uz ozbiljne teskoce i visoke troskove. Medjutim, procenili smo da tom modelu odnosa dve drzave treba dati sansu i proveriti da li on ima smisla i, ako se tokom funkcionisanja ne ukine saglasnoscu drzava clanica, ostaviti gradjanima da na referendumu odluce da li ce unija opstati ili nestati.

Da li je, tokom dve godine zajednickog zivota, bilo i nekih prednosti ovakvog resenja, ili su nedostaci jaci tas na vagi?

– Svakako da je pozitivan ucinak prestanak tenzija izmedju drzava clanica i unutar Crne Gore. Zvanicne vlasti Srbije i Crne Gore imaju intenzivnu i iskrenu komunikaciju sa vise pragmaticnog razmisljanja o odnosima drzava clanica. Svakako je pozitivno i sto jedinstveno objasnjavamo objektivne teskoce u postupku stabilizacije i pridruzivanja EU, ocekujuci za to razumevanje.

Iz medjunarodne zajednice, medjutim, i dalje stizu jasne poruke da je najbolji put za SCG onaj koji predvidja Beogradski sporazum. Preporucuje se finalizacija procesa harmonizacije ekonomskih odnosa. Hoce li se to dogoditi u preostaloj godini dana?

– Nemoguce je harmonizovati carinske stope za preostalih 56 proizvoda brzom dinamikom od one koja je predvidjena Akcionim planim harmonizacije dveju ekonomija. Srbija objektivno ne moze da obori carinske stope, jer bi ugrozila svoju privredu, posebno industriju i agroindustriju, ali i obim punjenja budzeta kroz carine. Crna Gora, takodje objektivno, nije u mogucnosti da poveca carinske stope, jer bi to nuzno povecalo cene robe opste potrosnje, posebno hrane, cime bi se ugrozio standard gradjana. Stoga se mora prihvatiti objasnjenje da je nemogucnost harmonizacije objektivno uslovljena.

Postoje sporenja oko toga kada istice rok od tri godine predvidjen za raspisivanje referenduma. Kada je taj termin po misljenju crnogorske vlasti i da li je vasa pretpostavka da cemo od tog trenutka nastaviti odvojeno?

– Kao predsednik republike, a time i predlagac referenduma, ne mogu govoriti o datumu njegovog odrzavanja. Bilo bi neozbiljno i neodgovorno da, pre nego predlozim raspisivanje referenduma, saopstim kada ce on biti. Nadam se da ce referendum biti samo verifikacija dogovora dve drzave o novim odnosima, a ako tog dogovora ne bude, onda ce samo referendum, kao neprikosnoveni demokratski institut, opredeliti drzavni status Crne Gore.

NOVA ZAJEDNICA

Pre referenduma, treba da se dogode neposredni izbori za Skupstinu SCG. Hocete li ucestvovati na njima?

– Svakako da je pitanje drzavnog statusa, a time i buducnosti unije Srbije i Crne Gore, jasan prioritet. Bilo bi krajnje oportuno prvo to pitanje resiti, cime bi se resilo i pitanje izbora. Ne vidim koji je smisao dati prioritet izborima, bez obzira na redosled iz Beogradskog sporazuma i ustavne povelje. Konacno, Ustavna povelja se u znacajnim delovima saglasno menjala, pa je to moguce uciniti i u odnosu na neposredne izbore.

Govorili ste o dva modela razlaza – po cesko-slovackom modelu i referendumom. Postoji li ijedan procenat verovatnoce da, i posle isteka Beogradskim sporazumom previdjenog roka, ostanemo u zajednici?

– Moramo pragmaticno ocenjivati efikasnost i isplativost unije Srbije i Crne Gore. Ako se diplomatska i vojna funkcija, koje su joj drzave clanice poverile, mogu ostvarivati efikasnije i jeftinije u samim clanicama, zasto bismo ostajali u zajednici. Nemoguce je naci racionalan razlog za opstajanje unije ako ona nije efikasna i ako je skupa. Zasto onda ne bismo dogovorili novi model zajednice nezavisnih drzava, cime bismo odgovornost za spoljnu politiku i bezbednost preuzeli u nezavisnim drzavama. Srbija i Crna Gora, i kao nezavisne drzave, moraju zadrzati otvorene granice, zasticena prava drzavljana i saradnju u nizu oblasti kroz koju ce razvijati izuzetno bliske odnose na koje nas upucuje istorija, ili interesi.

Kada se prica o “plisanom razlazu”, podrazumeva se dogovor sa drugom stranom. Ima li nagovestaja da bi Srbija mogla da pregovara o tome, pogotovo dok je na celu njene vlade premijer Kostunica, jedan od najvatrenijih pobornika ocuvanja zajednicke drzave?

– Jasno je da je model ukidanja unije moguc samo sporazumom drzava clanica koji bi se onda verifikovao na referendumu, buduci da o promeni drzavnog statusa odlucuju gradjani. Ali, tada bi referendum, fakticki, bio formalnost i potvrda o novom modelu dobrih odnosa dve nezavisne drzave.

PLACANJE VOJSKE

DA li je vec bilo nekih razgovora sa srpskom stranom na tu temu i da li je u njima provejavala nada da cete se, mozda, dogovoriti i izbeci rizik referenduma?

– U postupku utvrdjivanja doprinosa drzava clanica za finansiranje funkcija unije, taj dogovor je svakako nuzan. Moracemo procenjivati koliko nas unija kosta, da li je isplativa i da li ta sredstva mozemo ekonomicnije i efikasnije da upotrebimo u drzavama clanicama. To je, u stvari, jedna od najznacajnijih osnova procenjivanja buducnosti unije. Naravno, treba razgovarati i o sadrzaju drugih odnosa, za sta sam uveren da ce vlasti u Srbiji i Crnoj Gori imati maksimalno raspolozenje, ali i odgovornost.

U medjuvremenu, izgleda da Crna Gora cini sve da “vrati kuci” preostale nadleznosti koje su na nivou SCG. Trenutno, izjavama da bi dve vojske bile jeftinije od jedne, stvara se teren za prenos komande nad vojskom u Crnoj Gori iskljucivo u nadleznost Podgorice…

– Nacin finansiranja vojske najdirektnije ce opredeliti nastavak reforme u vojsci. U znacajnom delu, posebno u odnosu na civilnu kontrolu vojske, ostvareni su vredni reformski ucinci koji se, nazalost, vise vrednuju u medjunarodnim bezbednosnim strukturama, nego kod nas. Nastavak reformi podrazumeva racionalizaciju broja zaposlenih, zasta treba pazljivo pripremiti socijalni paket, a taj socijalni paket podrazumeva znacajna finansijska sredstva. Siguran sam da bi se taj osetljivi deo reforme efikasnije sprovodio ako bi to cinile drzave clanice samostalno.

Dok zajednica jos postoji, makar i samo na papiru, da li ce Crna Gora ispunjavati svoj deo obaveza prema budzetu SCG?

– Crna Gora je odlucna da svojim konstruktivnim odnosom pruzi sansu proveravanju novih odnosa drzava clanica. Mislim da se to prepoznalo i u Srbiji, i u medjunarodnoj zajednici. Problem finansiranja vojske iz Crne Gore je objektivno budzetski uslovljen, ali Vlada Crne Gore cini sve da izvrsenje te obaveze azurira.

HIMNA PRIHVATLJIVA

CESTE izjave vasih fukcionera da drzavne simbole SCG ne treba usvajati pre razresenja statusa zajednice mnogi su protumacili kao vasu nameru da bojkotujete rad na tom poslu. Tim pre sto ste usvojili drugaciju zastavu bas kada je postignut konsenzus da zastava zajednice nosi obelezja dve trobojke. Ima li tu neke lose namere?

– Crna Gora je usvojila drzavne simbole i mislim da se odmah treba dogovarati o zajednickim simbolima u duhu sadrzaja unije. Sadasnja himna i zastava ne odrzavaju karakter unije dve drzave. Bio sam u prilici da cujem melodiju himne, sastavljene iz dve himne, koja je prihvatljiva i ne vidim zasto se ne bi odmah usvojila. I nasim navijacima i nasim sportistima bilo bi prijatnije da svoje zlatne medalje proslavljaju uz himnu u kojoj se prepoznaju njihove drzave. Zastava ce, izvesno, morati da se usvaja kasnije zbog potrebe heraldickog spajanja dve razlicite zastave.

NEMA RAZLIKA

IMA li podeljenih stavova unutar samog DPS-a oko dalje sudbine zajednice. Navodno, predsednik Marovic se vise nego sto partija zeli bori za njen opstanak…

– DPS ima svoj program kome su svi odgovorno posveceni, kao sto su mnogi jednako uporni da, kroz medijske istupe, pronadju ili konstruisu razlike u vidjenju celnika DPS-a.

POVRATAK OPOZICIJE

IMA li nagovestaja povratka opozicije u crnogorski parlament?

– SNS je najavio mogucnost povratka u parlament, a nadam se da ce i druge parlamentarne stranke to uciniti, postujuci volju biraca koji su ih birali da kao poslanici deluju u parlamentu.

Vecernje novosti

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register