Odlazi li Milo Djukanovic, i gde?

Objavljeno: 28.07.2004, 09:33h

Sta se krije iza nedavnih izjava crnogorskog premijera da je umoran od politike?

Sta se krije iza nedavnih izjava crnogorskog premijera da je umoran od politike?

Piše: Jelica Putnikovic

Najaktuelnija tema ovog leta u Crnoj Gori glasi: da li je Milu DJukanovicu savetovano iz Italije da se povuce s vlasti, s tim sto mu je za uzvrat obecano da ce istraga o umesanosti u medjunarodni sverc cigareta biti okoncana povoljno po njega. Pitanje je, samo, da li ce mu biti odobreno da ostane u Crnoj Gori.

Spekulacije pojacavaju izjave samog DJukanovica, da je nedavno okoncana istraga italijanskog tuzilastva u Napulju o njegovom ucescu u krijumcarenju cigareta “nesporazum koji ce se uskoro razjasniti”, a da je on sam “umoran od politike” i da ce se povuci i posvetiti “nekom privatnom biznisu”.

Uz sve to, premijer je nedavno bio u poseti Kostariki…
– Mozda je Juzna Amerika za njega obecana zemlja. U tezu da se DJukanovic povlaci iz politickog zivota i da ostaje ovdje ne vjerujem iz prostog razloga sto znam kako funkcionise italijanski pravosudni sistem. Nije to Crna Gora, sa svojim privatnim – partijskim sudovima i tuziocima. To je zemlja u kojoj sudije i tuzioci svoj posao rade nezavisno i profesionalno – kaze Miodrag Zivkovic, politicki lider LSCG, komentarisuci za Blic News eventualno povlacenje Mila DJukanovica iz politickog zivota Crne Gore.

Skeptican prema DJukanovicevom “umoru”, Zivkovic je siguran da “njemu ne treba odmor, nego, prije svega, garancija da ce biti nedodirljiv nakon odlaska iz politike”.

Nebojsa Medojevic, direktor podgorickog Centra za tranziciju, o eventualnom DJukanovicevom povlacenju kaze:

– U crnogorskim medijima, ali i u dobro obavjestenim diplomatskim krugovima, vec duze vrijeme mogu se cuti takve kombinacije, ali ja nijesam sklon da im povjerujem. Imajuci u vidu sta se sve desavalo i sa kojim je tipovima DJukanovic imao kontakte, poslovne ili prijateljske, tesko je ocekivati da se on moze mirno povuci sa vlasti. Suvise je daleko to otislo da bi DJukanovic mogao sebe da vidi kao obicnog gradjanina, koji ide na pecanje ili basket. Ukoliko ima neke istine u ovim prognozama, to bi moralo vrlo brzo da se osjeti kroz turbulencije unutar krugova bliskih vlasti, kako u DPS-u, SDP-u, tako i u kriminalnim strukturama i medju njegovim bliskim prijateljima i rodjacima, koji su sada vodeci crnogorski tajkuni. Ipak, suvise je ljudi bliskih njemu bilo involvirano u sve ovo sto se desavalo u Crnoj Gori u proteklih 15 godina da bi ga oni tako lagano pustili da ode s vlasti. Jer, oni bi tada imali i te kako puno razloga da budu zabrinuti.
Milo DJukanovic je, podseca Medojevic, jedini komunisticki lider koji je uspeo da ostane na vlasti svih ovih 15 godina, a Crna Gora je jedina od 30 i vise drzava bivseg komunistickog lagera koja nije promenila vlast od pada Berlinskog zida.

Nazivajuci DJukanovica “najtalentovanijim ucenikom Slobodana Milosevica”, Medojevic kaze da je ovaj “za razliku od svog ucitelja naucio veoma vaznu lekciju: da se ne smije suprotstavljati nalozima medjunarodne zajednice, a posebno ne zahtjevima SAD-a”.
– Svi koji malo detaljnije prate desavanja u Crnoj Gori u proteklih 15 godina znaju da je DJukanoviceva vlada prenosenjem svojih nadleznosti izabranim privatnim firmama pocetkom 90-ih stvorila novu crnogorsku finansijsku oligarhiju i da se lavovski dio profita od poslova s cigaretama, naftom, kafom i alkoholom slio u dzepove ljudi iz najblizeg DJukanovicevog okruzenja, a da su samo mrvice odlazile u budzet. Kroz ove takozvane drzavne poslove doslo je do srastanja krupnog kapitala, krupne politike i krupnog kriminala, i do pretvaranja Sluzbe drzavne bezbjednosti u logisticki centar za kontrolisanje ovih profitabilnih poslova. DJukanovic do sada nije ni pokusao da objasni cudnu koincidenciju da su svi njegovi prijatelji, skolski drugovi, kumovi i najblizi rodjaci danas najbogatiji ljudi Crne Gore.

DJukanovic je u prethodnih 15 godina toliko puta iznosio neistinita obecanja da je sada degutantno komentarisati bilo koju njegovu izjavu iz prostog razloga jer on ne donosi samostalno svoje odluke. One su rezultat ucjena: s jedne strane, kartela organizovanog kriminala u Crnoj Gori i inostranstvu, a s druge, medjunarodne zajednice – kaze Medojevic.

Medojevic istice da sverc cigareta organizuju velike multinacionalne kompanije, koje koriste korumpirane vlade, na stetu budzetskih prihoda tih zemalja i njihovog medjunarodnog kredibiliteta.
– Njihove teritorije koriste za tranzit, ali i kao finalne destinacije za prodaju cigareta. DJukanovic i crnogorska vlada, dakle, ne mogu biti organizatori citavog posla, ali su bili sastavni dio tog lanca, sto DJukanovic i ne porice. Cinjenica je da je pravno-formalno Crna Gora to radila kao tranzitni posao, jer su se cigarete prodavale na trecim trzistima. Medjutim, dobar dio tih cigareta zavrsavao je na domacem trzistu. I danas je najmanje 70 odsto trzista pokriveno svercovanim cigaretama, na koje nijesu placene dazbine i zbog cega budzet gubi godisnje i do 70 miliona evra. Ono sto je posebno bilo neprihvatljivo jeste da su vlasti u Crnoj Gori uspostavile “poslovnu saradnju” s najozloglasenijom kriminalnom mafijaskom organizacijom Italije Santa Coronom, ciji su istaknuti celnici imali zastitu i boravili u Crnoj Gori. To cini vlast potencijalno odgovornom za saucestvovanje u medjunarodnim operacijama mafijaskih organizacija, sto je mnogo teza optuzba od samog sverca cigareta, koji se sprovodi pod pokroviteljstvom mnogih vlada u regionu – kaze Medojevic, napominjuci da je Crna Gora jedina zemlja koja je optuzena za sudelovanje u organizaciji medjunarodnih kriminalnih kartela, sto je vec imalo, “a tek ce da ima”, negativne politicke posledice po medjunarodni kredibilitet i ugled Crne Gore. Lider LSCG Miodrag Zivkovic kaze da je “uvjeren da je od tog prljavog posla Crna Gora imala samo mrvice, a ljudi koji su po ovlascenju samog DJukanovica vodili taj posao ogromne koristi,” i da se njihovo bogatstvo moze meriti stotinama miliona evra.

– Ono sto je najstrasnije u svemu tome jeste cinjenica da su i drzavne institucije Crne Gore bile direktno ili indirektno uvucene u ovakav prljavi posao, policija prije svega. Koliko je to sve bilo zakonito, dobro znaju gradjani Crne Gore, pogotovo oni koji zive na primorju. Nije, naravno, svako mogao raditi sverc cigareta. Licence o obavljanju tog posla nijesu dijeljene na tenderima i konkursima nego na drugi nacin, po “zakonima Mila DJukanovica”. Koliko je to bio povjerljiv posao najbolje govori cinjenica da su u taj posao iz Crne Gore bili ukljuceni njegovi najblizi prijatelji, s kojima se i danas druzi, a cija imena se nalaze na italijanskim potjernicama. Citava drzava Crna Gora je bila uvucena u taj uzas. Tuzno i mucno je bilo gledati te konvoje kako se krecu po Crnoj Gori uz pratnju policije. Jednostavno, policija je obezbjedjivala mafiju u Crnoj Gori i njihov posao dugi niz godina. Da li je DJukanovic od toga imao koristi ili ne, ja nemam dilemu. Pa ne zivi on valjda od plate od 400 evra – kaze Zivkovic.

Komentarisuci DJukanovicevu izjavu da on svoju politicku karijeru veze za projekat ostvarenja nezavisne Crne Gore i da se “iskreno nada da ce za godinu-dve biti ostvaren cilj – suverena Crna Gora”, Medojevic kaze:

– DJukanovicev jedini politicki cilj je bio, jeste i bice kako da ostane sto duze na vlasti i da sto duze sa svojim prijateljima i rodjacima kontrolise profitabilne poslove i monopole. Koncept demokratske i pravne drzave Crne Gore je njemu isto tolike neprihvatljiv kao i koncept prave i demokratske zajednicke drzave sa Srbijom. Stvar je, dakle, u prirodi sistema, a ne u granicama. On je ubjedjeni autokrata i antidemokrata i antirefromista i nikada nije vjerovao u civilizacijske vrijednosti moderne Evrope.

Reagujuci na DJukanovicevu izjavu da “sta god radio, svoju sadasnjost i buducnost vidi u Crnoj Gori”, Medojevic kaze da ce aktuelni crnogorski premijer pokusati da “nad crnogorskim politickim sistemom i privredom dominira preko ogromnog kapitala koji su stekli njegovi ortaci i rodjaci u Crnoj Gori”.

– Ako na vlast dodju istinske demokratske strukture, njihov prioritet ce biti da onemoguce tajkune da uticu na politiku i da raskinu tu opasnu vezu izmedju prljavog kapitala stecenog pljackom, svercom i kriminalom i drzavne politike. Njegov mirni odlazak u biznis je moguc samo ako na vlasti ostanu DPS i SDP, koji bi, sasvim sigurno, pazili na interese finansijske oligarhije, bez obzira da li je DJukanovic na vlasti ili ne. Ta varijanta je, medjutim, malo vjerovatna, jer bi s odlaskom DJukanovica u politicku penziju doslo do ubrzanog nestanka DPS-a s politicke scene, i on ne bi ni mogao da racuna na politicku podrsku. Sve u svemu, ako gospodin DJukanovic stvarno misli da se povuce iz politike, onda bi mu bilo mnogo bolje da razmislja o nekim dalekim zemljama.

BLIC NEWS

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register