Privatizacija

Objavljeno: 27.07.2004, 10:42h

Moze li privatizacija da bude pravedna? Mozda postoji prethodno pitanje: ima li uopste smisla pominjati pravdu kada se govori o privatizaciji? Odgovor na oba pitanja je, po mom misljenju, potvrdan

Moze li privatizacija da bude pravedna? Mozda postoji prethodno pitanje: ima li uopste smisla pominjati pravdu kada se govori o privatizaciji? Odgovor na oba pitanja je, po mom misljenju, potvrdan

Piše: Vladimir Gligorov

Moze li privatizacija da bude pravedna? Mozda postoji prethodno pitanje: ima li uopste smisla pominjati pravdu kada se govori o privatizaciji? Odgovor na oba pitanja je, po mom misljenju, potvrdan.

Pitanje pravednosti se neminovno javlja kod svake privatizacije zbog karaktera prodavca. Kod obicne prodaje pitanje pravicnosti se najcesce ne postavlja, jer nema spora oko toga da prodavac ima pravo da proda i da mu pripada novac od prodaje. Kada drzava prodaje, ona to cini u tudje ime. A u cije tacno, to se moze videti tek na osnovu toga kome pripada prihod od privatizacije. I tu se onda prirodno javlja pitanje pravde: idu li pare u prave ruke?

Cije su to pare? Najpre bi mozda trebalo znati zasto se drzavna preduzeca uopste privatizuju. Moglo bi da bude zato sto je vlasniku potreban novac. No, racunam da je prirodno pretpostaviti da je vlasnik racionalan, te da mu nije svejedno koliko ce na prodaji da zaradi. A to znaci – da mu nije svejedno po kojoj se ceni nesto privatizuje. A najvecu sansu da dobije dobru cenu ima ukoliko postoji konkurencija, ukoliko se potencijalni kupci nadmecu. Pa se preduzece proda onome ko ponudi vise.

Ovde se ponekad kaze da cena nije najvaznija, jer recimo moze neko preduzece da kupi neko kome je samo u interesu da ga kasnije proda po visoj ceni. Tako se, recimo, na nekim tenderima iskljucuje mogucnost da ucestvuju kupci koji nemaju iskustva sa proizvodnjom. Ovim se, pretpostavka je samog ogranicenja, preduzece prodaje po ceni nizoj nego sto bi ona bila kada bi svi mogli da konkurisu. Ovo nije racionalno ne samo zato sto prodavac gubi, vec i zato sto se kosi sa nacelom efikasnosti. Ako se trgovinom moze zaraditi, to znaci da je trgovac izvrsio korisnu ulogu, jer ce do imovine konacno doci onaj ko je spreman za nju najvise da plati.

Iz toga se moze zakljuciti da se privatizacijom postize to da se povecava efikasnost koriscenja odredjenog sredstva, odredjenog preduzeca. Kada je rec o drzavnom preduzecu, to moze da znaci da ce vlasnik prodajom preduzeca doci do novca kojeg moze da potrosi ili ulozi umesto da ima preduzece cije gubitke mora da pokriva. Nije, naravno, neophodno da preduzece stvara gubitke pa da se privatizuje. Dovoljno je da se na njemu moze vise zaraditi nego dok je u drzavnom vlasnistvu, cak i ako kao drzavno dobro posluje.

U svemu se ovome pretpostavlja da postoji vlasnik drzavnog preduzeca koji zeli da na tom preduzecu zaradi. Ko je taj vlasnik? To je u prvom redu poreski obveznik. Pravedno bi bilo da se ili drzavna imovina podeli poreskim obveznicima ili svim stanovnicima, pa da je oni prodaju, ili da se prihod od privatizacije podeli poreskim obveznicima, jer onda oni mogu da odluce sta ce sa tim novcem.

Ako se izabere ovaj drugi pristup, tada je verovatno najbolje da se prihod od privatizacije upotrebi da se smanji javni dug i da se tako smanji poreski teret. Oba pristupa se suoacavaju sa prakticnim problemima, ali oni ipak ilustruju da je bar u nacelu pravedna privatizacija moguca.

Da bi se prevazisli prakticni problemi, potrebna je temeljna reforma javnog sektora. Inace ce novac od privatizacije ici na plate, penzije i u korupciju, pojedinacnu i politicku.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply