Moj goluuubee, moj gooolubeee…

Objavljeno: 26.07.2004, 13:15h

Bunili ste se protiv DOS-ove vlade, sto je moglo da se razume, meni je bilo i simpaticno, ali ako i u pravnoj drzavi svakog leta demonstrirate, mozda je vreme da promislite o prelasku na neku drugu kulturu

Bunili ste se protiv DOS-ove vlade, sto je moglo da se razume, meni je bilo i simpaticno, ali ako i u pravnoj drzavi svakog leta demonstrirate, mozda je vreme da promislite o prelasku na neku drugu kulturu

Piše: Ljuba Zivkov

Bunili ste se protiv DOS-ove vlade, sto je moglo da se razume, meni je bilo i simpaticno, ali ako i u pravnoj drzavi svakog leta demonstrirate, mozda je vreme da promislite o prelasku na neku drugu kulturu

Sta hoce ti malinari? Godinama se nerviram i nikako da fenomenu vazda kivnih i blokadoidnih vocara posvetim duznu paznju: a se buntovnici razidju sa puteva koje su da li u pravednom gnevu zaposeli, ja ih zaboravim! I kao novinar i kao covek imam obavezu da se u to udubim, bilo da steknem hriscansko razumevanje pa da im drzim stranu, bilo da ih u izvesnoj, dakako kontrolisanoj meri zamrzim.

Rekao bih da su malinari kivni na vlasnike hladnjaca koji te ekoloski preciste maline treba da odvezu u razvijenije zemlje, oni malinarima nude sicu koja budi secanje na turski zulum, ali i na ustanke koje smo dizali sa promenljivim uspehom. Ali, kakve drzava ima veze sa tim? Treba li da ukori kamiondzije zbog zelenaske i nakupacke svesti? Treba li drzava da otkupi maline (mozda bas treba, ama ja ne znam!) i da ih ona negde smrzne dok cena ne dostigne ono o cemu malinari sanjaju?

Sta jos ne znam o malinama? Ne znam je li njihov izvoz slobodan, ne znam kako Evropska unija gleda na srpsku malinu… Ako je izvoz dozvoljen, zasto malinari ne bi tu kod nas toliko potcenjenu vocku licno odvezli tamo gde je njena vrednost priznata? Pa ne moze seljak sa cetiri korpe malina da ide u Amsterdam i da ih tamo krcmi, naravno da ne moze, ali ako malinara ima toliko da blokiraju bezmalo sve puteve u Srbiji, zasto ne kupe par hladnjaca, ili makar jednu, koju bi non-stop vozila posada od osam mladjih, otresitih malinara?

Gresna mi dusa, zamisljam da je pre deset godina neko na malinama digao velike pare, kao da se pelcer pohlepe uhvatio u velikom delu Srbije. Sudeci po ucestalosti blokada i njihovoj masovnosti, znatan se deo stanovnistva zamalinario, san o bogacenju prometnuo se, medjutim, u kosmar koji se, evo, proteze se iz sezone u sezonu, vredni vocari su svakog leta na autoputu zagorcavajuci zivot i sebi i drugima: neko krene na more, a ne moze zbog cene malina, drugo, blokada ometa ostale proizvodjace, nemalinare, koji su mozda bas zadovoljni cenom svojih produkata.

&

Bio sam u kolima, malinari su bas pravili pauzu, pa sam bez zastoja grabio ka Sopotu, samo sto sam upalio radio cujem da ce Kostunica primiti malinare (ili da ih je primio, svejedno), zbog brdovitog terena stanica se u taj mah poce gubiti i taman kad sam se ponadao da cu cuti kako je mudri vladar resio ono sto njegovi prethodnici nisu uspeli, vesti se prometnuse u konstantni krc.

Ostao sam na 43 stepena Celzijusova, sam sa vescu o susretu Kostunice i malinara. Da je primio patrijarha ili igumaniju manastira koji je 48 sati bio bez struje, da je docekao mosti kakvog velikana stradalog u vreme komunizma, sve bi bilo cakum-pakum, ali sta ce pobogu reci malinarima?! Covek stvoren za ono sto je veliko i tragicno u srpskom bicu prima goropadne sebre kadre da nekog funkcionera i otmu i da ga drze kao taoca dok malina ne izidje na devedeset cvancika! Ha, ha, ha, mogli bi da otmu Vuka, u kojem bi slucaju premijer na televiziji odlucno srezao kako nema pregovora sa teroristima i otmicarima… Malinari mora da su Kostunicu saleteli odavno smisljenim pricama: “Gospodine predsednice, mi smi ljudi proizvodjaci, napredni vocari, jedini u Evropi imamo malinu koja je neprskana…” “Tu bi Kostunica mogao da se kao nasali. “Niste ih ni spricali, samo ih berete i – demonstrirate!”, ama on cuti; od njihovog uvodnog izlaganja hvata ga dremez, ali ne i panika da ce zaspati, naprotiv, dok oni svoje privedu kraju, i njemu ce nesto pasti na pamet… “Evo, gospodine predsednice, doneli smo ovaj sepetak za vas i vasu drugaricu, nismo ni birali, sve su ovake i, zato vi kazemo, ako ne dobijemo devedeset dinara po kili, mi nemamo kud nego opet u blokadu… “

Na rec blokada, premijer se budi, razume da im cena nije po volji, ali kome je drugom bilo koja cena po volji? Jedina blokada koju je pozdravio bila je ona kad su se crvene beretke bunile jer su bile zloupotrebljene u nedostojne svrhe, ostale blokade, pa i malinarske – a koje prete da postanu simbol seljacke neposlusnosti – ne moze da odobri, pa ni da obodri, hm, kako umor pravi izvrsne igre reci: “Zakon o javnom saobracaju u tom smislu prilicno je jasan, znate, i budete li jos jedanput zaustavili promet, morate racunati sa konsekvencama!” – Kakvim konsekvencama, meskolje se seljaci, pa njima je tih konsekvenci preko glave, od cetredeset pete stalno neke konsekvence, zasto ne snose konsekvence hladnjacari koji bi malinarsku muku da otkupe za bagatelu… Tu premijer suvoparno ponovi da odredjivanje cena nije u njegovoj nadleznosti, pa bila to i cena samih malina koje licno izuzetno ceni, tokom puberteta pio je samo sirup od maline, jutros se bas pitao bi li od maline mogla da se pravi rakija, nesto sto se ne bi kvarilo a sto bi moglo sa dikom da ponese etiketu Made in Serbia… A, to ne, mnogo malina treba za kazan rakije, drugo, zar premijer zeli da sa proizvodnje zdrave hrane predju na pravljenje metil-alkohola, naravno da ne, premijer to ne zeli, ali ne zeli ni da mu mandat protekne u pricama o malinarima kao o gnevnim vladarima drumova! Bunili ste se protiv DOS-ove vlade, sto je moglo da se razume, meni je bilo i simpaticno, ali ako u pravnoj drzavi vi i dalje svake sezone demonstrirate, mozda je vreme da promislite o prelasku na neku drugu kulturu, vlada je spremna da za vas organizuje besplatne seminare, evo moji saradnici dali su mi spisak tema: “Kako zaorati malinjak”, “Malina, mamac za lakoverne”, “Malina – muka Isusova”, upisite se gde ko zeli, seminari ce se odrzati u okviru festivala u Guci, izvinite, zovu me hitno iz Novog Sada, alo, da, ko je nestao, Hadzic, pa sta ja tu mogu, to je u nadleznosti policije i centra za socijalni rad, nemojte da me prekidate, imam ovde vaznu delegaciju!

Vreme

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register