Organizacija Hjuman rajts voc je objavila izvjestaj pod nazivom “Neuspjesna zastita: martovsko nasilje na Kosovu upereno protiv manjina”

Piše: BBC

Organizacija Hjuman rajts voc danas je objavila izvestaj pod nazivom “Neuspesna zastita: martovsko nasilje na Kosovu upereno protiv manjina”.

Kada je rec o ciframa, Hjuman rajts istice da je u 33 odvojena incidenta u kojima je ucestvovalo oko 51 hiljada Albanaca, poginulo 19 osoba, raseljeno njih 4.100, dok je spaljeno oko 550 kuca i 27 pravoslavnih crkava i manastira.

Takve posledice, istice autor izvestaja Peter Bukart, mogle su da budu manje da se 17. i 18. marta nije raspala celokupna bezbednosna struktura u pokrajini.

“Zabrinuti smo zbog toga sto iz martovskog nasilja nisu izvucene nikakve pouke. KFOR i UNMIK nisu od tada prilagodili svoje bezbednosne operacije zahtevu da manjinama treba pruziti vecu zastitu. Smatramo da je neophodna temeljna reorganizacija svih bezbednosnih sluzbi na Kosovu, ali i da se albanskim politicarima u Pokrajini mora nedosmisleno staviti do znanja je zastita manjina jasan prioritet za medjunarodnu zajednicu i da bi to i za njih i njihove institucije trebalo da bude.

Hjuman rajts voc smatra da na Kosovu nedostaje koordinisanost bezbednosnih sluzbi kosovske policije, KFOR-a i UNMIK-a. Ova organizacija takodje smatra da je selekcija vojnika i policajaca, koji su do sada upucivani u Pokrajinu, bila pogresna, jer se u martu pokazalo da veliki broj Francuza, Nemaca i Italijana nije imao nikakvo iskustvo kada je rec o kontroli protesta i pokreta masa.

Mogucnost reforme UNMIK-a?

Na pitanje BBC-ija da li je realno ocekivati da temeljna reforma medjunarodne administracije bude izvrsena sada – pet godina posle dolaska na Kosovo, Peter Bukart odgovara:

“Mislim da je vazno da se preuzme politicka obaveza zastite manjina na Kosovu. Albanskim politicarima mora biti jasno stavljeno do znanja da svako nasilje nad manjinama predstavlja korak dalje od bilo kakve vrste autonomije ili nezavisnosti Kosova. Zato pitamo medjunarodnu zajednu ima li politicku volju da zastiti manjine na Kosovu, jer se nista od marta nije promenilo.”

Hjuman rajts voc smatra da su mete martovskog nasilja bile pazljivo izabrane, istice Peter Bukart.

“U martu se dogodilo etnicko ciscenje i uklanjanje citavih srpskih i romskih zajednica, koje su bile jasne mete. U gradovima koje smo obisli bukvalno svaka srpska, romska ili askalijska kuca bila je spaljena, dok su albanske bile netaknute. Taj proces ce se nastaviti ukoliko medjunarodna zajednica ne bude pokazala volju da ga zaustavi, a njegov rezultat bice jednonacionalno Kosovo sto je potpuno neprihvatljivo, posebno u balkanskom kontekstu.”

Albansko rukovodstvo najslabija karika

No, naglasava autor najnovijeg izvestaja Hjuman rajts voca, njegova organizacija ohrabrena je cinjenicom da 3. avgusta na celo UNMIK-a stupa Soren Jesen Petersen, da ce rukovodstvo KFOR-a biti promenjeno u septembru i da je Beograd dobio prvog demokratskog predsednika od II svetskog rata.

“Sve te promene stvaraju mogucnost izgradnje jedinstvenog rukovodstva kako na medjunarodnom, tako i na lokalnom nivou. Mislim da je i deo albanskih politicara shvatio da mora da nesto preduzme. Na Kosovu je osnovana nova stranka, koju predvodi glavni i odgovorni urednik nedeljnika Koha Ditore Veton Suroi, koji od 1999. godine govori protiv diskriminacije manjina. Albansko rukovodstvo je sada najslabija karika u zastiti manjina i zato pritisak medjunarodne zajednice na njih mora da se pojaca.”

Peter Bukart istice i poziv Hjuman rajts voca da se sprovede nezavisna istraga povodom martovskih dogadjaja.

“Ukoliko razliciti segmenti, tacnije KFOR, UNMIK i Kontakt grupa, budu vodili odvojene istrage, na kraju ce uprti prstom jedni na druge. Najvaznije je da svi shvate da je nedostatak koordinacije i konsultacija najveci problem. Zato bismo voleli da se u istragu ukljuce svi – kako predstavnici medjunarodne, tako i predstavnici lokalnih zajednica,” istice Peter Bukart, autor danas objavljenog izvestaja Hjuman rajts voca o martovskom nasilju na Kosovu.

BBC