Zunzare “socnostalgije”

Objavljeno: 24.07.2004, 13:14h

Da li ste nostalgicni za socijalizmom? Ako niste – zasto niste? Ako jeste, za cim ste tacno nostalgicni, to jest – o cemu govorimo kada govorimo o socijalizmu?

Da li ste nostalgicni za socijalizmom? Ako niste – zasto niste? Ako jeste, za cim ste tacno nostalgicni, to jest – o cemu govorimo kada govorimo o socijalizmu?

Piše: Teofil Pancic

Da li ste nostalgicni za socijalizmom? Ako niste – zasto niste? Ako jeste, za cim ste tacno nostalgicni, to jest – o cemu govorimo kada govorimo o socijalizmu?

Anketa je hrvatska, ali je problem (“fenomen”) koji obradjuje mnogo sirih razmera, i tice se svih nas: proslog je meseca cak dvanaest hiljada gledalaca jedne emisije HTV-a odgovaralo “putem telefona” na lukavo novinarsko pitanje “koje je drustveno uredjenje bolje i pravednije – kapitalizam ili socijalizam”? I pazi sad: celih 92 odsto telefonskih pretplatnika/manijaka opredelilo se za socijalizam! Naravski, u nekim “naucnijim” uslovima ovaj bi procenat socnostalgicara bio manje impresivan, ali bi, kako god okrenes, vecinski vazda dosta pretezalo na stranu socijalizma, kako u Hrvatskoj tako i u Srbiji i drugde po poc. SFRJ, a bezbeli i jos ponegde po evropskom Istoku.

Osvrcuci se na rezultate ove ankete, Slobodan Snajder zgodno nas podseca na Mopasanov usklik “Kako je (bila) lijepa republika pod carstvom!” i Krlezinu parafrazu istog: “Kako je lijep bio socijalizam pod kapitalizmom”, primecujuci kako je za nas koji smo odrasli ususkani pod okriljem poznog, omeksalog titoizma svakako vazilo i obrnuto, sto je ziva istina: gledan iz zablje perspektive jedne hronicno polugladne poluperiferijske zemlje koja se napokon najela, pa su joj i drugi prohtevi porasli, kapitalizam nije bio drugo do zabranama mrkogledih Komitetlija nesputana Radost Zivljenja, sticanja i trosenja, slobodnog brbljanja i putovanja… Razume se, za vecinu SFRJ podanika, Licno Upoznati Kapitalizam je stanovao u Trstu i prodavao je farmerke, torocuci sa smesnim akcentom. Oni ostali, prekobrojni lumpenproleteri socijalizma nadosli iz Pasivnih Krajeva, eventualno bi ga upoznali crnceci na “bausteli” negde po vizbadenima, augzburzima i ostalim badenvirtenberzima, srecni sto ce jednom uspeti da pristede za jebeni Beli Mercedes i ruznu neomalterisanu trospratnicu u rodnom Gornjem Dikobrazu. I nisu ga, dakle, bas mnogo (za)voleli, ali su voleli njegov novac, koji im je garantovao (jednog lepog dana) bezbrizan, devizno pokriven Povratak U Utopiju; sa YU-socijalizmom je bilo obrnuto: (skoro) svi su ga iskreno obozavali, ali su podsvesno osecali da tu nesto mora da nije u redu cim to nigde drugde ne postoji (osim tamo gde je jos gore, iza one Zavese gde niko normalan ne zalazi), to jest da takvo cudo, brate mili, ne moze da potraje. Mozda je to jedna od odgonetki onolikog duboko iskrenog ridanja za Titom: u tom i od sebe sakrivenom probijanju proplamsaja svesti da je sa Masovnim Detinjstvom gotovo. Ode Tata – koji je, kao svaki pravi Patrijarh, umeo i da udari, a i da pomazi! – a dolaze Gazde! A sa njima nema trte-mrte: niti maze, niti biju, samo idu okolo i organizuju, majku im boziju imperijalisticku…

To su, dakle, neke divote vetropiraste ljudske prirode na delu: vazda je ljudima Dobro i Bolje ono sto je negde daleko, ili sto jos nikada nije bilo, ili sto je zauvek proslo, pa ga mozemo nostalgicno oplakivati sa bezbedne distance (to, elem, vredi i za teatralno-operetski srbijanski neomonarhizam). Ni sa nasim bizarnim socijalizmom/komunizmom i poruzicastelim secanjem na nj nije nista drugacije, ali to jos ne znaci da je dovoljno odmahnuti rukom i time trajno rasterati zunzarave muve sveprobijajuce socnostalgije. Jer, ankete poput one HTV-ove opominju da tu Ima Necega, i da to Nesto i te kako utice i na danasnje i sutrasnje stanje, oblik i predominantne vrednosti drustava poput naseg. Zato vredi cackati po sedimentima ovog sentimenta, i to mozda tako sto cete poceti od sebe: pa dobro, jeste li nostalgicni za socijalizmom? Ako niste – zasto niste? Ako jeste, za cim ste tacno nostalgicni, odnosno – o cemu govorimo kada govorimo o socijalizmu? Tek kada rascivijamo sta je to za cim su ljudi tako masovno nostalgicni, saznacemo gde smo.

E, tu valjda dolazimo do pravih, neminovno bolnih pitanja. Stvar zahteva poduze filozofiranje za koje nema mesta, zato sasvim uprosceno: ako bih bio socnostalgican – dakle, nostalgican za sistemom koji sam zapravo strasno voleo da mrzim dok je trajao – sta je to za sta bih se vezao, sta je to bilo “bolje” Juce nego Danas? Necu da govorim o Drzavi (SFRJ), jer drzave su druga prica; necu ni da spominjem “mir” kao vrednost, jer se ona podrazumeva, a ni “rat” kao njegova suprotnost nije produkt nestanka/nedostatka socijalizma u krvi drustva – jer da je tako, u Engleskoj bi se stalno ratovalo. Sta mi onda uopste preostaje? Hm, mozda svetovnost iliti sekularnost – Crkva je bila manje-vise tamo gde joj je po meni i mesto. Drugo: ozbiljan i sistem(at)ski otklon od nacionalizma, etnocentrizma, sovinistickih fantazija svih vrsta – drzava je bila etnicki neutralna; Sistem je bio ideoloski represivan i hegemon, ali “plemenski” ravnodusan. Hm, nisam siguran da bih se setio jos necega. No, same po sebi, ovo su gradjanske vrednosti, nema nicega specificno “socijalistickog”, kamoli “komunistickog” u njima. Okej, zamislimo sada da izadjem s tim svojim “ponudama” pred onih famoznih 92 ili koliko vec odsto juznoslovenskih socnostalgicara; bojim se da bi vecina bila savrseno ravnodusna, bas kao sto je bila ravnodusna zbog svega onoga cerez cega sam penio u vreme socijalizma – nedostatak slobode izrazavanja, politickog pluralizma etc. Ma idi, begaj! Sigurno radno mesto za ceo zivot bez mnogo rada, beskrajne kreativne mogucnosti za zabusavanje, savrsena, legalizovana gradjanska neodgovornost (“ima ko misli o tome”!), vizija drustva kao patrijarhalne porodice, zadruge ili kasarne – to je glavnina sadrzaja vecinske socnostalgije. I zato se Tiha Vecina onomad tako lako, cak radosno i zanosno “presaltovala” sa socijalizma na nacionalizam – zato sto je on znacio samo malu promenu retorike i heraldike, a sve drugo ostaje do imbecilnosti isto. Pa zasto onda danas tako narice za onim od juce? Zato sto joj je, pokazalo se malko prekasno, ona stara ludacka kosulja bila mnogo sira i komfornija; ova iz devedesetih je zuljala i stezala da izludis, a sada cak i nju moras da skines i da stanes Go Ispod Zvezda, sam sa onim sto imas, umes i znas! Pa dobro, gde to ima? U kapitalizmu. Taj sistem mozda nije pravedan, ali je pravedna kazna za sve smrtne grehove koje su nasa Neodrasla Pucanstva (i kvazielite koje su izrodila) pocinila ili odobrila, pa sada neutesno placu za preminulim Tatatitom, da vaskrsne, da im oprosti sto su onoliko usrali motku. A ovaj postojano cuti, nema ga nigde, tajno se zaposlio u turistickoj industriji, radi na reciklazi vlastitih spomenika u nostalgicne pop-artikle… Za stranog narucioca, dakako!

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register