Snovi i kosmari

Objavljeno: 09.07.2004, 13:15h

Bez obzira na lepe zelje i dobru volju, pitanje je kako ce novi “prvi covek Srbije”, zbog ogranicenih ustavnih ovlascenja, ali i politickog okruzenja u kom predsednikuje, svoje reci da pretoci u dela

Bez obzira na lepe zelje i dobru volju, pitanje je kako ce novi “prvi covek Srbije”, zbog ogranicenih ustavnih ovlascenja, ali i politickog okruzenja u kom predsednikuje, svoje reci da pretoci u dela

Piše: Bojana Oprijan Ilic

Bez obzira na lepe zelje i dobru volju, pitanje je kako ce novi “prvi covek Srbije”, zbog ogranicenih ustavnih ovlascenja, ali i politickog okruzenja u kom predsednikuje, svoje reci da pretoci u dela

Srbija je napokon dobila legitimnog predsednika – Borisa Tadica, lidera Demokratske stranke. Prema definitivnim rezultatima Republicke izborne komisije, Tadic je osvojio 53,24 odsto glasova, a njegov protivkandidat radikal Tomislav Nikolic 45,40 odsto. U brojkama to znaci da je za novog predsednika glasalo vise od milion i 700 hiljada gradjana, a za Nikolica oko milion i 430 hiljada. Odziv gradjana u drugom krugu predsednickih izbora bio je 48,7 odsto, sto znaci da je na biralista izaslo nesto vise od tri miliona biraca. Vec je poznato da je Tadic vecinu pridobio u Beogradu, Vojvodini i centralnoj Srbiji, a Nikolic na Kosovu i u – zatvorima. Sve u svemu, demokratski deo Srbije je odahnuo i ceka svecanu inauguraciju izabranog predsednika Srbije u republickom parlamentu.

Svi aktuelni politicari iz republicke vlade cestitali su Tadicu na pobedi, a premijer Vojislav Kostunica ukazao je da su “gradjani izlaskom u velikom broju na izbore pokazali svest i odgovornost o vaznosti jacanja demokratskih institucija”. I predsednik SCG Svetozar Marovic izrazio je tim povodom uverenje da ce drzavna zajednica ubrzano nastaviti put ka Evropi. Beogradski mediji preneli su i brojne cestitke svetskih drzavnika i lidera skoro svih medjunarodnih institucija i organizacija – cija je zajednicka ocena da je narod Srbije “jasno izrazio zelju za saradnjom sa svetom i evropskom buducnoscu.” Politicki i ini analiticari ukazuju da imamo razloga da se radujemo, ali ne previse, jer Nikolic je ipak dobio vise od milion i 400 hiljada glasova, sto znaci da veliki deo stanovnistva veruje u politiku koju zastupaju on i njegova stranka. Zbog toga su izrecena upozoravaju da je pobeda Tadica “samo pocetak oporavka”. Put iz lavirinta sveukupnih nevolja, naime, tek treba naci.

U tom kontekstu pomenimo predizborna obecanja demokratskog kandidata, koja je, u najvecoj meri, ponovio i nakon objavljivanja izbornih rezultata.

U prvom obracanju gradjanima Boris Tadic je ocenio kako su biraci potvrdili nepovratno odredjen put Srbije 5. oktobra, kad je srusen Milosevicev rezim, a kao prioritete u svom buducem radu oznacio je donosenje novog i modernog ustava, ali i put Srbije ka Evropskoj uniji, regionalnim i bezbednosnim integracijama. On je potvrdio da ce saradjivati sa medjunarodnom zajednicom u resavanju problema Kosova i najavio kako ce se u narednih pet godina mandata boriti za bolji zivot koji vidi “u visem standardu gradjana, sigurnijem polozaju porodica, vecim penzijama i jednakim pravima za sve”. Tadic je rekao da ce ispuniti obecanje iz kampanje i otvoriti narodnu kancelariju, da ce biti ambasador srpske privrede i da ce se boriti za projekat 1.000 novih politickih lidera. On je takodje nagovestio da ce biti “terenski predsednik”, da ce traziti da nas uvrste na belu sengensku listu te da ce se redovno sastajati sa liderima najznacajnijih politickih stranaka i dogovarati se o kljucnim drzavnim pitanjima.

Bolji zivot znaci i normalniju komunikaciju medju politickim strankama i politickim oponentima te ozbiljnu borbu sa kriminalom i korupcijom, istakao je novi predsednik i ocenio kako ce od sada u Srbiji biti politika dogovaranja.

Volja i stvarnost

Bez obzira na lepe zelje i nesumnjivu dobru volju, pitanje je kako ce novi “prvi covek Srbije”, zbog ogranicenih ustavnih ovlascenja, ali i politickog okruzenja u kom “predsednikuje”, moci svoje reci da pretoci u dela. Jasno je da to zavisi od saradnje i podrske ostalih drzavnih institucija i kljucnih stranaka. Po oceni poznavalaca ovdasnje politicke situacije, za pocetak je neophodna “pozitivna komunikacija” sa republickom vladom kako bi se dogovorili o nacinima resavanja najvaznijih problema i da prema svetu nastupaju sa zajednickim stavom. U suprotnom, Tadic ce tesko moci da iskoristi svoj dobar rejting u medjunarodnoj zajednici i podrsku koju mu ona pruza. Po misljenju Milana Nikolica, direktora Centra za proucavanje alternativa, posebno je vazan dogovor o pripremi studije izvodljivosti koja je sada dobila sansu da prodje kroz “zeleno svetlo”. Isto tako je bitan ishod dogovora sa Kostunicinim kabinetom o ozbiljnoj saradnji sa Haskim tribunalom, jer inace koraka napred nece biti – ukljucujuci strana ulaganja, pomoc i kredite. I sam sef diplomatije SCG Vuk Draskovic skrenuo je paznju sta nam sledi: “Glas Tadicu je glas nasem cvrstom opredeljenju da ubrzano idemo ka EU. Ova pobeda, ma koliko ohrabrujuca, istovremeno je i obavezujuca. Vec za dan-dva morace da se vuku odlucni potezi, jer vise niko iz Beograda nece moci da prodaje price nikom u demokratskom svetu da ne mozemo ispuniti svoje medjunarodne obaveze, recimo prema Haskom tribunalu”.

Hoce li, dakle, Tadic uspeti da premosti razlike na domacoj politickoj sceni izmedju njenog demokratskog dela i ksenofobicnog s(l)oja kojim ne oskudevamo? Lopta je, kako primecuje analiticar Zoran Lutovac, prebacena u polje koalicionih partnera i od njih zavisi hoce li se odrzati jedinstvo uspostavljeno u zavrsnici izborne trke. A to ce se jedinstvo, pre svega (i vrlo brzo) pokazati na unutrasnjem planu po pitanjima cija se resenja vec mesecima proglasavaju hitnim, medju kojima su donosenje novog republickog ustava, eventualni ulazak DS-a u Vladu ili kohabitacija sa njom te vanredni parlamentarni izbori. Sva ona (izuzev opredeljenja DS-a da li ce uci u Vladu), medjutim, iziskuju konsenzus politickih stranaka, a kad je o Ustavu rec – u to bi morala biti ukljucena i Srpska radikalna stranka. U nedavnom intervjuu (“Blicu”) Tadic je sugerisao da izrada novog najviseg pravnog akta “treba da pocne sto pre”, kao i da bi u tom poslu morale ucestvovati sve politicke stranke. Tacka spoticanja mogla bi biti Tadiceva konstatacija kako Ustav ne bi trebalo da bude sacinjen na osnovu Vladinog predloga (koji je vec uradjen), jer je cilj tog akta obezbedjenje stabilnosti u zemlji. Zbog toga je u izradu “zakona nad zakonima”, smatra predsednik Srbije, potrebno ukljuciti sve relevantne partije. Tadic se ipak nada stranackom konsenzusu i veruje da cemo do jeseni imati prvi predlog novog ustava. Referendum o njemu trebalo bi da bude raspisan istovremeno sa lokalnim izborima 5. septembra, ali bi taj rok mogao biti unekoliko pomeren.

Novi izbori

Da li ce, kad i kako biti raspisani vanredni parlamentarni izbori – jos je na nivou politickih kalkulacija i opstih nagadjanja. To, naravno, zavisi od buduceg polozaja republicke vlade (podrske Kostunicinoj opciji), stranaka unutar nje, ali i eventualne kohabitacije sa DS-om cija je pozicija proteklim izborima evidentno ojacana. Na “prvoj probi” prosle nedelje pri izboru sudija i tuzilaca (posto je SPO nekima od njih uskratio glasove) kohabitacija se pokazala uspesnom, ali verovatno treba pricekati da na dnevni red dodju teza pitanja. Sto se tice ulaska demokrata u Vladu, Tadic sa svojim stranackim drugovima i dalje tvrdi kako bi takva rekonstrukcija “bila prilika da ponovo udjemo u politicku nestabilnost”, dok je okosnica njegovih poruka “upravo suprotna”. Vlada se, veli novi predsednik, formalno formira na osnovu rezultata parlamentarnih izbora, a taj je pristup sada politicki nemoguc. Tadic je ponovio da DS nece rusiti kabinet Kostunice, ali i da je prica o ulasku te stranke u vladu “zavrsena”. Tadic je ovim demantovao nedavne najave lidera G17 plus Miroljuba Labusa o formiranju vecinske vlade.

A hoce li gradjani Srbije uskoro biti u prilici da ponovo glasaju za svoje predstavnike u skupstini – takodje je neizvesno. Prema izjavi Tadica, on o parlamentarnim izborima ne razmislja. “Izbori za parlament svakako nisu prioritet u ovom trenutku, mislim da je kljucno stabilizovati politicke institucije, i to je ono sto ce biti moj zadatak”, istakao je on nakon izbora. S druge strane, Srpski pokret obnove – koalicioni partner u Vladi, smatra kako bi ih bilo celishodno raspisati odmah po donosenju novog ustava. Do kraja godine nada im se Srpska radikalna stranka. Ali, to je vec iz druge price. Izvesno je da Srbiju ponovo iscekuje vruca jesen, bilo zbog mogucih izbora, bilo zbog mracne slike ovdasnje stvarnosti “obicnog coveka” i one politicke – spolja i iznutra.

Rec drugoplasiranog

Tomislav Nikolic, drugoplasirani na predsednickim izborima, nakon objavljenih rezultata izjavio je kako je “zadovoljan”. On je zatim zahvalio svima koji su glasali za njega, jer su time, kako je rekao, “smogli hrabrosti suprotstaviti se svim medijima koji su otvoreno navijali za kandidata DS-a”. Samo sto je zavrsena izborna kampanja u kojoj je sve ubedjivao u “svoju privrzenost nacionalnim manjinama”, Nikolic je upravo njih okrivio za pobedu Tadica. Tako je izrekao da je njegov rival “dobio izbore samo zahvaljujuci glasovima manjina”, a nekima je, kaze Nikolic, bilo od verskih vodja i preceno “odsecanjem ruku” ako glasaju za radikalskog kandidata. Podsetimo, Nikolic je “izbornu akciju” zapoceo poklanjajuci kompjuter spaljenoj dzamiji u Beogradu. A onda je vratio onaj, navodno “okrenuti list” u svojoj politickoj ideologiji tamo gde je radikalski pocetak – i kraj.

Kako se glasalo…
Kandidati za predsednika Srbije na (neuspelim izborima) 16. novembra 2003. dobili su ovakvu naklonost (od izaslih) biraca:

• Tomislav Nikolic (SRS) – 46,23 odsto ili 1.166.896 glasova,
• Dragoljub Micunovic (DOS) – 35,42 odsto ili 890.390.600 glasova,
• Velimir Ilic (Nova Srbija) 3,52 odsto ili 22.922.900 glasova.

Predsednicki (neuspesni) izbori 8. decembra 2002. – procenti u odnosu na izasle birace:

• Vojislav Kostunica (DS) – 57,6 odsto ili 1.699.098 glasova,
• Vojislav Seselj (SRS) – 36,08 odsto ili 1.063.296 glasova.

Predsednicki izbori (neuspesni) 13. oktobra 2002.

• Vojislav Kostunica 1.991.947 glasova,
• Miroljub Labus (G.G. “Najbolje za Srbiju”) – 921.024 glasova

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register