Po Nacrtu strategije odbrane Vojska SiCG odredjena kao “nosilac oruzanog suprotstavljanja” otcepljenju jedne od clanica drzavne zajednice

Piše: Stipe Sikavica

Po Nacrtu strategije odbrane Vojska SiCG odredjena kao “nosilac oruzanog suprotstavljanja” otcepljenju jedne od clanica drzavne zajednice

Ko bi rekao da ce usvajanje te famozne Strategije odbrane dobiti zamalo pa skandaloznu zavrsnicu! Dok je beogradska vojno-politicka elita, narocito njen ekspertski deo iz Generalstaba i Ministarstva vojnog, najavljivala Strategiju kao hvale vredan produkt vlastite pameti, i kao osnovnu pretpostavku za reformu Vojske, sistema odbrane i celokupnog sektora bezbednosti, a bude li srece, i kao ulaznicu u Partnerstvo za mir – podgoricki politicki establisment, sa predsednikom crnogorske Skupstine Rankom Krivokapicem na celu, zbog jedne nedopustive (milosevicevske!) postavke o (zlo)upotrebi Vojske koja je zapisana u Nacrtu strategije, odmah je uputio zahtev predsedniku drzavne zajednice da se predlog o usvajanju ovog dokumenta povuce iz dnevnog reda zasedanja Skupstine Srbije i Crne Gore. Svetozar Marovic i Savet ministara uvazili su taj zahtev, tako da o Nacrtu strategije odbrane Skupstina unije nije raspravljala na sednici 15. juna, niti ce dokument biti ubacen u zrvanj skupstinske procedure sve dok se stvari ne izvedu na cistac.

Prilicno burno reagovanje na crnogorskoj politickoj sceni – koje ovdasnji politicki i medijski seizmografi jedva da su i registrovali, sto je takodje indikativno – izazvao je onaj stav u Nacrtu strategije odbrane u kojem stoji da bezbednost drzavne zajednice Srbije i Crne Gore moze biti ugrozena “oruzanom pobunom, kao specificnim oblikom oruzanog sukoba, motivisanom secesijom drzave clanice”! U tom slucaju na borbeno popriste stupa Vojska SCG kao “nosilac oruzanog suprotstavljanja” tom “vidu ugrozavanja bezbednosti” drzavne zajednice!

Svako ko ima makar i povrsna saznanja o tome kako je rezim Slobodana Milosevica, izrazito u fazi svog skoncavanja, upravo zlorabljenjem Vojske nastojao da disciplinuje “drugo oko u glavi” u kojoj su se ratnoj predigri na teritoriji Crne Gore posebno proslavili vazduhoplovci sa vojnog aerodroma u Golubovcima i Sedmi bataljon Vojne policije – lako moze da razume (a bogme i da opravda!) zesca reagovanja sa crnogorske politicke scene. S druge strane, ko god misli da su Crnogorci tu nesto preuvelicali i ko ne vidi, gotovo bismo rekli, podudarnost citiranog stava sa “strateskom vizurom” Milosevicevih vojskovodja – tome nesto nije u redu sa politickom dioptrijom. O tome, uostalom, svedoci i oficijelno tumacenje ovog slucaja, u javnost dospelo iz domacih vojnih krugova.

Vise od greske?

Iz prilicne zbrke u javnoj komunikaciji povodom “slucaja Nacrt strategije” jedva se moze razabrati da su nezadovoljstvo crnogorskih politicara obznanile podgoricke “Vijesti”, na sta je generalstabni informativni biro uzvratio nekakvim nemustim saopstenjem, nesto u smislu kako Generalstab “odbacuje kao neosnovane pojedine interpretacije u medijima o nacinu izrade Strategije odbrane”… i tako dalje, nejasno i neubedljivo. Da bi se u taj galimatijas, ni kriv ni duzan, umesao i nacelnik Vojnog kabineta predsednika drzavne zajednice, general-major Ljubisa Jokic. Pa ce covek reci (opet, ako smo dobro razumeli medijsku interpretaciju ove svekolike zavrzlame): da je ceo nesporazum nastao “usled greske prilikom prekucavanja teksta Nacrta strategije odbrane”!

Tako smo, dakle, dobili verziju Strategije sa “daktilografskom greskom” koja je uzburkala politicku i inu crnogorsku javnost. Nacelnik Vojnog kabineta dalje kaze da ce “preduzeti konkretne mere” protiv lica iz Kabineta koja su nacinila “greske prilikom prekucavanja” dokumenta, a, sem toga, Jokic dopusta i to da se u ovom slucaju preispita i njegova licna odgovornost! Eto, dakle, na sta je sve spreman general, mada nije jasno zasto je bas on gurnut u vatru da vadi kestenje.

Da je Nacrt bio podvrgnut sirokoj javnoj verifikaciji – sto je bilo pozeljno buduci da je rec o dokumentu od opsteg drustvenog interesa, i buduci da nema sta da se na ovoj globalnoj vojno-politickoj razini skriva iza zida inace u nas i nadalje sveprisutne vojne tajne – onda se citirana, sporna recenica vrlo izvesno ne bi ni nasla u predlozenom tekstu. Osim toga, bila bi to svojevrsna demonstracija demokratske kontrole odbrambene sfere drustva.

Za cudjenje ostaje i to kako je Nacrt strategije sa onolikom provalijom dobio zeleno svetlo i na Vrhovnom savetu odbrane i na Savetu ministara, koja cinjenica otvara siroke mogucnosti spekulacijama. Takodje, prosto je neverovatno do koje mere generali potcenjuju domacu javnost nudeci joj rog za svecu, kao da ona ne ume da razlikuje banalnu tehnicku gresku od decidnog stava! Dakle, beskrajno je glupo pokrivati se “daktilografskom greskom” i “krivom novinarskom interpretacijom”, jer je tako jasno da iza svega stoje arhitekte Nacrta strategije odbrane i njihovi politicki mentori: oni misle bas onako kako je napisano u verziji Strategije sa “daktilografskom greskom”! Sto je, osim ostalog, jos jedan u nizu dokaza da reforma Vojske nije makla dalje od pocetka.