Sada bi saborni Tadic mogao da okupi patrijarha i Amfilohija, Dobricu i Matiju, svoga tatu i Mihajla Markovica, Mladju i Labusa, Dzajica i Zecevica, Biljanu Kovacevic Vuco i Biljanu Srbljenovic, Djoku Balasevica i Djoku Marjanovica

Piše: Ekonomist

Sada bi saborni Tadic mogao da okupi patrijarha i Amfilohija, Dobricu i Matiju, svoga tatu i Mihajla Markovica, Mladju i Labusa, Dzajica i Zecevica, Biljanu Kovacevic Vuco i Biljanu Srbljenovic, DJoku Balasevica i DJoku Marjanovica…

Sada su valjda svi odahnuli. Evropska unija, Amerika i Engleska, FIFA, UEFA. Kostunica moze, u okviru porodice, da nastavi rad na ustavu, pa kad stigne. Velja ce da gradi onaj deo autoputa od Kostunica pa do Ravne Gore, graditelj do graditelja, napred cika Velja. Mladja nece da primecuje kako mu Jelasicu proklizava dinar. Jel” treba novi ustav? Moze. Jel” treba u Evropu i svet? Moze. Kud ce predsednika sa sirim pogledima. Kao da je pretekao iz 1968. godine. Hipik, deca cveca, peace brother peace. Ko ga ne bi voleo osim one Karle.

Sad ozbiljno. Naravno da je svako odahnuo. Sta je trebalo, da dodje ona smrknuta faca kojoj valjda niko normalan nije poverovao kada se uljudila, upristojila recnik i pocela da brine o manjinama. Trebalo mu je pet minuta saznanja da gubi izbore pa da za to optuzi upravo manjine, njihove verske lidere, Boga jer nije pustio kisu, gajbice za visnje, urbane face, inteligenciju, i to svu, a ne kao kod Tita samo nepostenu. Kad mu u stranci zavrse analize, videce da je izgubio od zena (sta ces, onaj drugi je maneken), mladih, obrazovanih, bolje stojecih. Posteni srpski birac, po Tomi Nikolicu, jeste muskarac, Srbin, nema para, po mogucstvu ni posla, nema skole, ne govori strane jezike i nema bar jednu dvojku u gornjoj vilici. E, ali takvih je milion i cetiri stotine hiljada. Sto bi rekli sindikalci u aktuelnom strajku tzv. nezdravstvenog osoblja koje radi u zdravstvu, sta hirurgu vredi njegovo znanje ako mu spremacica pre operacije nije pocistila i oprala salu. Kao da hirurg ne moze da uzme krpu i metlu, a valjda i cistacica moze da se lati hirurskog noza.

Ako je Tadic umislio sebi da bude ombudsman, neka se drzi toga. To je, bez ikakve ironije, plemenita i korisna ideja. Da bi bilo demokratije, svaki gradjanin mora da ima neku instancu na kraju puta kojoj bi mogao da se pozali na svoju muku. Ako zeli da bude ambasador srpske privrede, neka ne vodi ovdasnje biznismene sa avionskom kartom o drzavnom trosku. Neka oni njega vode, tamo gde misle da im treba i politicka podrska kao plus za njihov ekonomski interes, dobar proizvod, nisku cenu itd. Eto, njegov protivkandidat se, kao sto smo pomenuli, zalio da su se dan pred izbore delile gajbice proizvodjacima visanja. A visnje niko nece da otkupi po obecanih 23 dinara, jedva da dobiju 15 dinara. I neka se niko ne zali na brata Karica sto je poslao svoju poverenicu koja je proizvodjacima visanja obecala da ce videti u okviru udruzenja industrijalaca ko ima para da otkupi te visnje. I neka niko ne pita na jesen, kada budu novi izbori, zasto Forza Serbia ima toliko glasova, a svi znamo da nisu Mladji platili porez na ekstraprofit. I neka niko, u tom slucaju, ne pita za Kariceve padeze i akcenat sa onom beskrajno beskorisnom intelektualnom nadmenoscu nad necim “sto bismo i mi mogli bez problema, ali nas mrzi”.

E sad, Tadic i dalje insistira na politickoj stabilnosti u drzavi, mada odbijanje da se DS prihvati vlasti vise lici na politiku cistih ruku (sto je dobro) nego na podrsku sadasnjoj srpskoj vladi (sto bi bilo lose). Ako cemo o cistim rukama, neki i dalje traze da se demokrate prociste do kraja, valjda se bolje da se Ceda, Beba i Zile ne vrate u Tadicevom, sada i institucionalizovanom okrilju. Dakle, da Tadic postane Kostunica, samo visi, lepsi i energicniji. Saborni Kostunica nije uspeo, saborni Marsicanin nije vredan ni pomena. A sada bi saborni Tadic mogao da okupi patrijarha i Amfilohija, Dobricu i Matiju, svoga tatu i Mihajla Markovica, Mladju i Labusa, Dzajica i Zecevica, Biljanu Kovacevic Vuco i Biljanu Srbljenovic, DJoku Balasevica i DJoku Marjanovica. Pa bi srpska vlada, u kojoj ministri izmedju sebe ne govore i tvrde za onog drugog da je neozbiljan, funkcionisala kao da je podmazana vazelinom.

Tadic, bez obzira na svoje ne bas velike ingerencije, mora da se opredeli. Vrlo jasno i precizno – stranka mu je u redu, ali vlada nije. I ako neko treba da se procisti, onda je to izvrsna vlast u drzavi Srbiji. Ne rade mnogo, ono sto rade ne valja, ni najupuceniji novinar ne zna da navede imena bar polovine ministara, ekonomske reforme ne samo da su zaustavljene, nego se i preispituje ono sto je vec uradjeno, privatizacija je usporena do tempa koji lici na farsu, svet u sve to ne veruje, pa ne stize ni ocekivana pomoc i krediti, pred Savetom bezbednosti UN je vrlo ozbiljan zahtev da se opet uvedu nekakve sankcije… Da li je za to trebalo sto dana vlade, da li to, u ime politicke stabilnosti, treba da podrzi novi predsednik? Da li predsednik treba da bude unija skupova (dobar dan carsijo na sve cet”ri strane) ili presek skupova (minimum zajednickih interesa)? Treba li on da objedinjuje politicke lidere ili gradjane?

Uostalom, sam je rekao da zeli da bude predsednik svih gradjana Srbije, da im se cak nudi kao licnost, a ne kao predstavnik svoje stranke. Dakle, mani se Tome, Voje, Vuka, Labusa, drzi se onih koji su te izabrali. Od njih je stiglo desetak glasova, od ostalih onih milion i sedam stotina hiljada. Mada, kako je u ovoj zemlji, moze biti da sve ovo i nije vazno. I tako ce sve da ih pobije Ceda, i to po Bebinom nalogu. A Legija je prvi put cuo za Ivana Stambolica tek kada je ovaj ubijen. A u OLAF-u (organizaciji koja se bavi medjunarodnim svercom) primetili su da kada u nekoj oblasti pojacaju kontrolu, sverceri otvore nove kanale. A voda je najzdravije pice. A srce hrani organizam.

EKONOMIST