O fetisu cutnje

Objavljeno: 01.07.2004, 23:44h

Ovakva i ovolika “predizborna tisina” cedo je Miloseviceve epohe, no fascinantno je da ama bas nikome u postmilosevicevskim godinama nije palo na pamet da sa njom mozda i nije sve u najboljem redu

Ovakva i ovolika “predizborna tisina” cedo je Miloseviceve epohe, no fascinantno je da ama bas nikome u postmilosevicevskim godinama nije palo na pamet da sa njom mozda i nije sve u najboljem redu

Piše: Teofil Pancic

Ovakva i ovolika “predizborna tisina” cedo je Miloseviceve epohe, no fascinantno je da ama bas nikome u postmilosevicevskim godinama nije palo na pamet da sa njom mozda i nije sve u najboljem redu

Gradjevinski tehnicar iz Kragujevca Nikolic Tomislav kandidovao se za predsednika Srbije i izgubio; analizirajuci uzroke svog poraza, gradjanin TN obznanio je pronicljivi zakljucak da mu se nevolja zgodila zbog:

a/ nezahvalnih nacionalnih manjina koje pri glasanju ne zarezuju softverske i ine poklone koje su im dobrocudni radikali podelili (o besplatnom sendvicu za put u jednom pravcu koji im je jos onomad namenio haski Nadvojvoda da i ne govorimo!);

b/ neuobicajeno lepog vremena za ovo doba godine, koje je brojne paore izmamilo na njive umesto na biralista, a dokonu gradsku mladuncad osokolilo da izadju u predvecernju setnju;

c/ svih vodecih elektronskih medija koji su krsili predizbornu cutnju uporno, cak i na sam dan glasanja, “pozivajuci da se izadje na izbore i da se glasa za Borisa Tadica”. Ajd” za izlazenje, ama odakle mu ovo drugo?! Ispada da su Nikolicu neki mediji pomrsili racune jerbo su navodno pokvarenjacki u etar pustali refren “Izadji i bori se” (iz pesme “Haustora” stare dvadeset i kusur godina), a ono bori se – jasno je uglednom psihoanaliticaru Tomislavu N. – nije nista drugo nego suptilno hipnotisanje biraca da glasaju za borisa, pardon, Borisa.

Okej, culo se u ovoj zemlji do sada i glupljih opravdanja za neuspeh (mada, ne majci vise od dva-tri), ali kanda je bas ovo pravi povod da se pretrese fenomen famozne “predizborne tisine” na srpski nacin, kao i obavezni prateci ritual pravednickog kricanja zbog njenog “grubog narusavanja” u reziji ovih ili onih Dusmana Nase Stvari.

Nije, dakako, Srbija izmislila obicaj predizborne cutnje, niti je tu inovaciju smislio njen dugogodisnji bahati vlasnik Slobodan Milosevic. Samo, cinjenica da je nesto nalik na visestranacki sistem u Srbiju iznova doslo sticajem okolnosti bas za vakta Slobodana M. uopste nije tako nevazno za nasu pricu. Umesto da posluzi tome da se u izbornu politicku agitku uvede kakav-takav fer plej i suvisla pravila igre, “predizborna cutnja” je u reziji kvarnih Milosevicevih jurista mutirala u jos jedno u nizu sredstava za kinjenje opozicije i zatiranje drugacijih glasova. Tako je doslo do toga da predizborna cutnja traje puna tri dana – a to necete naci gotovo nigde drugde! – i da se tumaci veoma restrikivno, do te mere da je najpametnije uopste ne spominjati nikoga ko se kandiduje, niti bilo koju politicku stranku, ni bilo sta sto bi moglo biti posredno dovedeno u vezu sa izborima… zapravo, najmudrije je doslovno cutati, jer cim progovoris o bilo cemu sto ima priokus politickog, vec si na skliskom terenu. Zasto je Milosevicu & co. odgovaralo ovakvo stanje? Zato sto se tako medijska i svaka druga neravnopravnost u njegovu korist u onim presudnim danima pred glasanje jos vise isticala: niko pred same izbore nije smeo da kritikuje njega i njegovu sluzincad, a oni su se pak do mile volje baskarili i reklamirali tokom celog vikenda, dakako striktno u svom “drzavnickom”, toboz nadstranackom svojstvu: dja otvaranje puta Feketic-Subotica-Feketic via Feketic, dja otkrivanje naftne busotine u Turiji… O vikend-podvizima Druga Mrke da se i ne zboruva.

Ovakva i ovolika “predizborna cutnja” direktno je, dakle, radioaktivno cedo Miloseviceve epohe, ali vaistinu je fascinantno da ama bas nikome u ovim postmilosevicevskim godinama nije palo na pamet da tu moguce nije sve bas u najboljem redu i da bi mozda trebalo menjati pravila igre koja su em idiotska, em posve obesmisljena u sadasnjim okolnostima, jer vise niko nema onu vrstu medijskog monopola da bi mogao istinski masivno da manipulise tokom mamutske vikend-cutnje. I tako se cela ova trakavica pukom silom inercije vuce od jednih do drugih izbora, od dosove do kostunicarske vlade, a da svi to prihvataju kao nekakvu Visu Silu, kao “sudbinsku” tlaku kojoj zivi insan ne moze izbeci, pak se onda ne vredi ni sekirati.

Pravilo “predizborne cutnje” verovatno moze imati nekog smisla i biti produktivno, ali samo ako, za pocetak, pocne da se primenjuje inteligentno. A to nece biti moguce dok ga svi tretiraju kao fetis, kao zenicu oka u koju se ne sme dirnuti. No, da to ne mora da bude tako, evo primera iz susedne i bratske Hrvatske. Tamo “sutnja” traje dragocena 24 sata krace, ali je jedan od najbriljantnijih analiticara drustva dr Zarko Puhovski ipak vidi kao “besmislicu, jer su istrazivanja pokazala da predizborna kampanja ionako utjece na opredjeljivanje tek 10 posto biraca. Biraci se jednostavno ne ponasaju racionalno na nacin da u kampanji prikupljaju informacije o kandidatima, a onda dan pred izbore ozbiljno promisljaju kome ce dati svoj glas. Velika vecina ih se unaprijed odlucila. Hrvatske stranke svjesne toga nisu se ni trsile upoznati birace sa svojim programima”, veli Puhovski (v. “Novi list”, 22. 11. 2003) koji se naprosto zalaze za “brisanje instituta izborne sutnje”, pridodajuci da bi “ona imala logike jedino ako bi dan prije izbora bila zabranjena promidzba kandidata, a da mediji i obicni gradjani bas na taj dan iznose svoja misljenja o kampanji, politicarima i stranackim programima”. U svetlu retardirano “objektivistickog” TV-pracenja nase recentne kampanje, koje je uvrhunilo mrtvorodjenim TV-duelom Tadic-Nikolic, zanimljiva je i ova opaska Puhovskog o HTV-ovom pracenju tamosnjih izbora: “Cinovnicko, depolitizirano predstavljanje kandidata sigurno nije utjecalo na birace. Stoga se ono bez problema moglo nastaviti i na sam dan izbora”.

Ovde, medjutim, niko i dalje nece da se smara uzbibavanjem Mrtvog Mora, pa je sva prilika da ce se kretenizam situacije glede Cutnje nastaviti do u losu beskonacnost. A u tom moru gluposti najgluplje se svakako osecaju novinari, jer malo-malo pa tri dana izigravaju kompletne budale. Malko mi je zabavno a malko vise mucno da gledam kako se neke moje kolege iz dnevnih novina, sa radija i televizije dovijaju da tokom Tri Dana Cutnje nesto ipak govore i pisu – show must go on – a da zapravo ne kazu svecano nista o bilo cemu politicki relevantnom. A ako cemo pravo, jedino bi posteno – dok je ovako kako je – bilo da dnevne novine tih dana uopste ne izlaze, da televizija pusta samo filmove, a radio samo muziku. Koju muziku? Pa, evo, recimo, “Izadji i bori se”, bas lep pesmiculjak!

VREME

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register