Udobna ili ukleta stolica

Objavljeno: 28.06.2004, 15:37h

Niko od tri poslednja v.d. predsednika nije koristio famozni kabinet. Da li je tamnozelena tapacirana predsednicka stolica zaista ukleta?

Niko od tri poslednja v.d. predsednika nije koristio famozni kabinet. Da li je tamnozelena tapacirana predsednicka stolica zaista ukleta?

Piše: Aleksandar Apostolovski

REPORTER “POLITIKE” NA RADNOM MESTU PREDSEDNIKA SRBIJE (1)

Niko od tri poslednja v.d. predsednika nije koristio famozni kabinet
Da li je tamnozelena tapacirana predsednicka stolica zaista ukleta? Predrag Markovic priznaje da nikada nije seo u nju. Dragan Marsicanin cak nije ni zeleo da udje u zgradu, Natasa Micic jedva da je prekoracila prag sivog dvorca na Anricevom vencu.

Troje v. d. predsednika Srbije nije koristilo predsednicki kabinet. Izbegavali su da vreme provodi u neorenesansnom zdanju sa istaknutim primesama preradjenih baroknih elemenata, nije se setalo kancelarijama koje su savrseno ciste, nije gazilo po skupim tepisima, nije uzivalo u kompoziciji “Kosovski boj” Petra Lubarde iz 1953. godine, ili kompoziciji Mila Milunovica “Revolucija” iz 1956. godine, koji krase Svecanu salu.

Vrelo radno mesto

Predsednicka stolica je udobna. Bar na nekoliko minuta. Lupam sakom o sto, ispod srpskog grba i srpske zastave. Kako li tek odzvanja kada se pravi predsednik naljuti? Mozda su blage neravnine na stolu posledica besa nekog od prethodnika? Nije lako upravljati Srbijom.

Opasnost mozda dolazi odozgo? Nije rec o nebeskom uticaju, vec drumskom: pukotina visoko na zidu je posledica vibracija koje proizvode trolejbusi prolazeci ulicom srpskih vladara.

Stari klima-uredjaj nije ukljucen. Nema potrebe. Zidovi su toliko debeli, da tek preko 35 stepeni Celzijuosvih napolju sef drzave moze da ukljuci daljinski i rashladi, po prirodi stvari, vrelo radno mesto.

U famoznom predsednickom kabinetu, cija su dvojica ranijih “stanara” u Hagu, jedan je mucki ubijen, a nekoliko njih tesko bolesni, odzvanja eho: zaposleni se uzurbano pripremaju za dolazak sefa koga iscekuju vise od dve godine.

Prelepa slika Save Sumanovica, melanholicni pejzaz ravnice u smiraj dana, svakako je najvrednije umetnicko delo koje krasi prostoriju u kojoj ce radne dane provoditi buduci predsednik.

Ogromni predsednicki sto je zakljucan. Sta li je skrivenio u njemu? Sitnice. Kancelarijski papir i zeleni lenjir. Na njemu je pet telefona, od kojih jedan bezicni, i jedan faks. Na stolu je skromna lampa, papir, olovke u casi, pepeljara, velike makaze i noz za otvaranje pisama.

Jedna od sluzbenica protokola zamera nasem “inventarskom pogledu na kabinet”. Nista nije pomerano iz doba Slobodana Milosevica i Milana Milutinovica, niti njihovih v. d. naslednika.

“Ova zgrada zivi tiho, bez obzira na to da li je predsednik u njoj, ili se iscekuje. Sve vreme, ovde sve sluzbe savrseno funkcionisu”, kaze gospodja iz protokola, ocigledno, siva eminencija predsednicke administracije. Pre izvesnog vremena, covek koji je 24 godine bio sef protokola predsednika Srbije, profesionalac kome su svi predsednici verovali, tiho je spakovao svoje stvari i bez pompe, otisao u penziju.

Naoruzani policajac koji nas prati takodje je konspirativan. I bezbednosne mere su podignute na najvisi nivo. Mozda vec sutra na metalna, teska vrata zakuca sef drzave.

Bogata biblioteka

U vitrini predsednicke komode su knjige koje su tu ostaljali prethodni sefovi drzave. Zaposleni ne znaju ko je i kada donosio knjige, ali jedan od naslova je indikativan: “Nevin 54 dana u pritvoru”, Radovana DJ. Vukovica. Neki od predsednika su citali i “Lelecu zvona decanska”, izucavali su “Verske sekte”, Zorana D. Lukovica (buduci predsednik ce imati sta da procita, s obzirom da ce na Vidovdan doci lideri jedne sekte, koji odrzavaju kontakte sa vanzemaljcima i kloniraju bebe).

Tu su dela “Novi svetski poredak i Jugoslavija”, zatim, Justinijanova “Digijesta”, “Odluka i resenja saveznog Ustavnog suda 2000. godine”, “Srbija na pragu novog veka”, “Crvena knjiga flore Srbije”, “Ceski put” Vaclava Klausa.

Predsednici su citali i Njegosa, Marka Miljanova, Gavru Perazica. Izgleda da su proucavali i svemir, jer je u policama i knjiga Milivoja Jugina “Vecni trag”…

Predrag Markovic nam potrdjuje da je boravio u zgradi na Andricevom vencu taman toliko koliko je duznost v. d predsednika Republike zahtevala. Drzavne poslove je obavljao iskljucivo u kabinetu predsednika parlamenta. “Zaista nisam imao potrebu za dva kabineta”, kaze nam “odlazeci” v. d. predsednika Srbije.

Celokupna posta je iz Predsednistva prebacivana u njegov kabinet u Skupstini Srbije.

“Usao sam dva puta u predsednicki kabinet na Andricevom vencu. Da bih urucio zastavu nasim alpinistima koji su odlazili u Himalaje, i za potrebe snimanja dokumentarnog filma. Postojale su ostale prostorije u kojima se radilo. Vecina poslova iz domena predsednika Republike odnosila se na rad Vrhovnog saveta odbrane, a sastanci se, naravno, nisu organizovali na Andricevom vencu”.

Prvi put Markovic je usao u predsednicki kabinet da bi ga preuzeo. Zaposlenima je saopstio dve lepe vesti: prvu, da ce sigurno dobiti predsednika, i drugu, da to nece biti on.

Iz krugova bliskih Markovicu saznajemo da, zapravo, nikada nije izvrsena primopredaja duznosti predsednika Srbije. Milosevic nije predao duznost Milutinovicu. To, naime, nije zabelezeno nigde u arhivama. Milutinovic nikome nije predao duznost, a Natasa Micic nije predala duznost Draganu Marsicaninu, jer je on imao stav da ne obavlja tu duznost jer je na tom mestu bio privremeno, dok ga ne zameni, prema dogovoru, Predrag Markovic. Posto nije preuzeo duznost, Marsicanin, naravno, nije imao ni sta da preda. Predmeti koji su mu stizali postom, prenoseni su na Markovica.

Marsicanin je, zapravo, Predragu Markovicu predao duznost predsednika Skupstine.

“Ovoga puta ce se sigurno obaviti primporedaja duznosti. Posle polaganja zakletve, ja cu organizovati tu primopredaju duznosti izabranom predsedniku, kao v. d. predsednika Srbije”, kaze za “Politiku” Predrag Markovic. Detaljan izvestaj o radu kabineta predsednika bice predat izabranom predsedniku Republike. On je javnost vec upoznao sa radom kabineta v. d. predsednika.

Zasto je odbio da sedne u predsednicku stolicu? Iz straha da ga ne bije maler? “Da sam hteo da sednem u tu stolicu, kandidovao bih se”, kaze Predrag Markovic.

Cuveni petosed

On je, inace, jedini v. d. predsednika Republike koji je “polozio” zakletvu pred parlamentom. U pozdravnoj reci, po izboru za predsednika Skupstine, rekao je da je njegov politicki stav poznat, da se sef drzave postaje ili rodjenjem ili na neposrednim izborima pa da ce zato on izbore raspisati u zakonskom roku. Istovremeno se obavezao da ce ispunjavati sve ustavne i zakonske obaveze, ali da nece koristiti nijedno ovlascenje, i pretvorio ovo obecanje u zakletvu recima “tako mi Bog pomogao”. Iz izvestaja koji je podneo javnosti 4. juna povodom 90 dana rada, istakao je da nije koristio nijedno ovlascenje, ni finansijsko, ni bezbednosno, ni kadrovsko, ni stambeno.

Dok setamo reprezentativnim delom predsednickog zdanja, proveravamo izdrzljivost cuvenog Slobinog kanabeta petoseda. Milosevic je koristio iskljucivo “zeleni”salon, primajuci u njega stare, zaboravljene asove svetske politike: Sajrusa Vensa, Ovena i Stoltenberga, Vorena Kristofera, Kinkela, Vedrina…

Milan Milutinovic je, ra razliku od svog sefa, voleo “drap” salon. U njemu je primio lidere DOS-a posle 5. oktobra.

Poslednji veliki prijem na Andricevom vencu organizovan je 14. februara uvece, u cuvenoj svecanoj sali. Povod je bilo Sretenje. Domacin je bio Zoran Zivkovic, iako je v. d. predsednika bio Dragan Marsicanin. Ranije su bili poznati prijemi u organizaciji Milosevica i Milutinovica povodom Dana drzavnosti Srbije i Dana ustanka.

Da li je neko od presednika koristio “srpski okrugli salon”? Nista narocito, sto i sest stolica, ali posle afere Levinski u Vasingtonu u Ovalnom kabinetu Bele kuce, nije zgoreg upozoriti novog predsednika da i Srbi imaju svoj “ovalni kabinet”.

Dok obilazimo savrseno odrzavan Novi dvor, kome nedostaje samo kuhinja, ukinuta pod misterioznim okolnostima 1999. godine, secamo se i manje poznatih kreatora srpske politike.

Novinar Slava DJukic privodi kraju knjigu o licnostima koji su obelezile poslednje dve decenije nasih zivota, a medju njima su predsednici koji su sedeli u ovoj zgradi. Knjiga se zove “Politicko groblje”.

Ta zgrada je, podseca DJukic, poslednja drzavna institucija sa koje je skinuta zvezda petokraka. Kakvi su bili predsednici pod petokrakom, oni kojih se manje secamo?

REPORTER “POLITIKE” NA RADNOM MESTU PREDSEDNIKA SRBIJE (2)

Udobna ili ukleta stolica

Niko od tri poslednja v.d. predsednika nije koristio famozni kabinet
Posle Titove smrti, predsednik Predsednistva Srbije postao je Dobrivoje Paja Vidic, koji je jedini Srbin, od 1948. godine, preziveo sve lomove i u kontinuitetu ostao clan CK. Ili SK? Bio je diplomata sa znanjem vise jezika, ambasador u Moskvi i Londonu, jedan od ideologa partije, a u isto vreme, beskrajno upasen covek. Mogao je da drzi katerdu iz predmeta kako opstati na vlasti, a da se na njega niko ne naljuti. Opsesivno je kinjio stampu, a opet, novinari su ga simpatisali i s njim najradije caskali, jer je bio potpuno “iscasen” i razbijao dosadu politickih skupova.

Nikola Ljubicic, vise od 10 godina nacelnik Generalstaba JNA usao je u Novi dvor kada je penzionisan, na predlog Petra Stambolica i Draze Markovica, sa kojima je ubrzo dosao u sukob. Srbija je tada bila u teskom polozaju, zbog problematicnog ustavnog polozaja pokrajina, narocito Kosova.

Njegovim izborom htelo se da Srbija stekne vecu naklonost ostalih republika. “Po mom dubokom uverenju, ne bi bilo Osme sednice da nije bilo Nikole Ljubicica. On je bio kljucni covek prevrata”, kaze Slava DJukic.

Posle Ljubicica, na Andricev venac uselio se Dusan Ckrebic. On je jedan od uljudnijih politicara, ali odigrao je losu ulogu u kljucnom trenutku. I on je podrzao Milosevica. Njegova je cuvena poruka: “Srbija je umorna od lidera”. Ali, tada je mislio na Stambolica, ne videci da se novi vodja stvara. Ckrebic je ostao u najlepsem secanju SPC, verovatno u lepsem od svih komunistickih funkcionera. Uz njegovo zalaganje i potpis, odobren je nastavak izgradnje Hrama Svetog Save koji je poceo da se gradi tridesetih godina. To je ucinio kao predsednik Srbije.

Onda je dosao Ivan Stambolic i u kabinetu proveo kratko vreme. Petar Gracanin, general, narodni heroj, dosao je kao prelazno resenje. Cuvao je kabinet Slobi. Mnogi tada nisu ni znali da je Gracanin predsednik. On je poslednji iz stare partizanske garde koji je do kraja ostao uz Milosevica. Sluzio je, prema misljenju Slave DJukica, uglavnom za protokol. Bio je posten covek, ortodoskni komunista. Covek jugoslovenske orijentacije.

Poslednji put se oglasio sredinom 90-ih, kao predvodnik delegacije socijalista koja je putovala u Vijetnam. Kada se vratio, izjavio je: “Vijetnam i Jugoslavija su geografski udaljeni, ali su idejno povezani”.

Milosevic je postao predsednik posle Gracanina. Milan Milutinovic je bio covek koji je do 5. oktobra uvece stajao bezrezervno na usluzi Milosevicu, a onda se stavio na raspolaganje novim vlastima.

To je njegova prica. Spekulacije o navodnom kucnom pritvoru u koji ga je stavio Milosevic su obicna glupost, smatra Slava DJukic. Milutinovic je redovno odlazio na posao, u zgradu Predsednistva. Na sve je pristao da bi se spasao. Zavrsio je u Hagu.

Velelepna izlozba

Jedan detalj na poslednjim predsednickim izborima prosao je nezapazeno. Jelisaveta Karadjordjevic, kci kneza Pavla, upustila se u izbornu trku mozda i zbog toga da bi se konacno uselila u zgradu koja je pre Drugog svetskog rata bila muzej njenog oca. Vec duze vreme, princeza trazi da se zgradi na Anrdicevom vencu vrati stara namena.

Od 1929. godine, u Novom dvoru je bio smesten Muzej kneza Pavla, koji je 1951. godine preseljen u sadasnji Narodni muzej.

Muzej kneza Pavla priredio je vise izvanredno uspelih izlozbi: Velelepna izlozba “Italijanski portret kroz vekove” imala je ogroman uspeh. Beograd je tada imao 241.000 stanovnika, a izlozbu je posetilo preko osamdeset hiljada ljudi.

Muzej Kneza Pavla je radio sve vreme rata. Milan Kasanin je uspeo da sacuva sve dragocenosti, cak i – Miroslavljevo jevandjenje. Posle kapitulacije Nemaca, prema svedocenju akademika Dejana Medakovica, “kao izaslanik nove vlasti pojavio se Tatomir Vukanovic, u uniformi partizanskog kapetana. Nosio je duge cizme s velikim mamuzama, a o bedru visio mu je ogromni “parabelum” u drvenoj kutiji. Nastupao je prividno blago, govorio je tiho, a pokreti su mu bili meki i zenstveni, sto je odudaralo od onog pistolja koji se tako preteci njihao o pasu. Niko tada nije znao stvarnu moc ovog neocekivanog izaslanika nove vlasti”.

Ubrzo je postao direktor Muzeja kneza Pavla. Nasledio ga je Veljko Petrovic. Novi direktor je bio covek koji se lako prilagodio novim gospodarima. On je kasnije ucestvovao u akciji pretapanja Muzeja kneza Pavla u Narodni muzej.

Drug Blagoje Neskovic pretvorio je Muzej kneza Pavla u Predsednistvo SR Srbije. Izvrsena je adaptacija Muzeja u reprezentativnu zgradu Predsednistva Srbije. Nista nije menjano sve do danas.

Kralj i predsednici

Izgradnja Novog dvora u kome je smesteno Predsednistvo republike Srbije pocelo je 1913. godine i do pocetka Prvog svetskog rata stavljeno je pod krov. Zdanje je definitivno zavrseno 1919. godine. Izgradjena je po planovima arhitekte Stojana Titelbaha, jednog od najtalentovanijih arhitekata iz generacije koja je najavila pocetak moderne arhitekture u Srbiji.

Na dan svog vencanja, kralj Aleksnjandar Karadjordjevic se preselio u zavrsen i renoviran Novi dvor. Medjutim, dvor je kratko sluzio svojoj nameni. Zbog naglog sirenja Beograda, dvorski kompleks se nasao u samom centru Beograda,, pa se kraljevska rezidencija “premestila na Dedinje”.

Zgrada Novog dvora je 1951. godine postala Upravna zgrada NR Srbije i u nju je smesteno Izvrsno vece Srbije, kasnije Skupstina Srbije, a zatim Predsdnistvo Republike.

Politika

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register