Krilatica “sad ili nikad” koja je povela mase u rusenje Milosevicevog rezima i dalje vazi, pred Srbijom su dve buducnosti personifikovane u “liku i delu” kandidata koji ce se suociti 27. juna

Piše: Bojana Oprijan Ilic

Krilatica “sad ili nikad” koja je povela mase u rusenje Milosevicevog rezima i dalje vazi, pred Srbijom su dve buducnosti personifikovane u “liku i delu” kandidata koji ce se suociti 27. juna: radikala Nikolica i demokrate Tadica – Da li je vlada (neformalno) pala i da li ce na jesen novi parlamentarni izbori

Nakon prve runde izbora za predsednika Srbije u drugoj ce se “na crti” naci radikal Tomislav Nikolic i demokrata Boris Tadic. Ova dvojica kandidata, sa dijametralno suprotnih politickih polova, dakle, plasirala su se u “finale” sa vidnom prednoscu u odnosu na preostalih 13 rivala. Prvi je dobio nesto vise od 30 odsto glasova, dok je lider DS osvojio oko 27,60 odsto. Iznenadjenje te nedeljne veceri 13. juna (a i sire) svakako je rejting veci od 18 odsto Bogoljuba Karica, biznismena i kandidata grupe gradjana. Poziciju na (nezavidnom) cetvrtom mestu zauzeo je “favorit” vladajuce koalicije i visoki funkcioner DS-a Dragan Marsicanin, ciji je procenat popularnosti oko 13 odsto. Ostali kandidati, izuzev Ivice Dacica, ispred SPS-a, sa cetiri odsto glasova i princeze Jelisavete Karadjordjevic sa dva odsto, pridobili su manje od jednog procenta naklonosti birackog tela.
Rezultati glasanja jos uvek su predmet analiza i kalkulacija u nekoliko pravaca uz mnostvo uzrocno-posledicnih pitanja, medju kojima su: ko ce preuzeti predsednicki portfelj u drugom izbornom poluvremenu, ko ce koga podrzati, zasto je Marsicanin ubedljivo porazen, kako objasniti Karicev uspeh, kakva je sudbina aktuelne vlade, da li cemo na jesen ili do kraja godine imati nove vanredne parlamentarne izbore…
Kako trenutno stvari stoje, krilatici “sad ili nikad” koja je povela mase u rusenje Milosevicevog diktatorskog rezima i dalje ima mesta, jer su pred Srbijom dve buducnosti personifikovane u “liku i delu” kandidata koji ce se suociti 27. juna. Tomislav Nikolic je, naime, bez obzira na kobajagi drugaciji program i umivenu retoriku, olicenje povratka u politiku koja znaci da Srbija nikada nece videti sveta. Coveku koji ce se za ljudska prava boriti do “poslednje kapi krvi”, kako je onomad izjavio, i koji ne odustaje od radikalskog sna o granicama Karlobag-Karlovac-Virovitica, tesko se moze poverovati da je iz vucje naprasno presao u jagnjecu kozu. Jer, kako stara poslovica kaze “ako koza laze, ne laze rog” – i tu jednostavno ne pomazu bombasticne izjave, pisma medjunarodnim zvanicnicima, niti optuzbe na adresu rivala. Drugi predsednicki kandidat, Boris Tadic vec je pokazao da je za opciju evropskog smera i da je predstavnik (su)gradjana zeljnih da se ukrcaju u “voz sa voznim redom” koji putuje ka svetskim integracionim procesima.
Sto se tice najvece zagonetke proteklih izbora – “fenomena Karic”, njegov se uspeh tumaci kroz brojne prizme. Tako, psiholog Zarko Trebjesanin ocenjuje da su ljudi “siti oficijelnih politicara” u Karicu videli “nesto novo, sveze i drugacije”. Za dobar deo populacije, smatra ovaj psiholog, kontroverzni Karic govori njihovim jezikom, jednostavno i slikovito, a “nasi ljudi vole da se identifikuju sa nekim ko je poceo od nule i stigao do velikog bogatstva”. Recju, Karic je “srbijanska sapunica” u ciju su bajkovitost mnogi poverovali nakon dobro osmisljene kampanje po meri ovdasnjeg obicnog coveka. Skloni ovakvom misljenju, mnogi analiticari tvrde da je predsednik BK grupe dobio glasove i sa vrha i sa dna socijalne lestvice, jer je slao pribrane poruke o evropskoj perspektivi.
Takvim nastupom aktivirao je jedan broj apstinenata, a deo birackog tela uzeo je od Nikolica i Marsicanina. Ipak, u tome postoje izvesne kontradiktornosti, jer poznato je kako su ovde mnogi poslovicno nepoverljivi prema naprecac obogacenima, ali eto, upravo od njih ili njega ocekuju ekonomska i druga – cuda. No, sve u svemu, ovaj srpski tajkun smatra sebe “moralnim pobednikom”, posto ce, veruje, mirne duse moci da privuce siroko clanstvo u svoju stranku – Pokret snaga Srbije – koju upravo osniva i priprema za vanredne parlamentarne izbore.
Debakl favorizovanog Dragana Marsicanina, zrtve izbornog hazarda Kostunicinog DS-a i pratecih joj stranaka u Vladi, kako se kritizerski ocenjuje, sa osvojenih tek nesto vise od 13 odsto glasova – ipak je najznacajniji momenat, jer se politicki fokus vec uveliko pomerio sa izbora predsednika na aktuelna trustna zbivanja na domacoj politickoj sceni. Sta je bilo presudno za njegov poraz i da li je on licni ili znaci i novu, gubitnicku ulogu Vlade, zavisi od tacke gledista tumaca i, naravno, politike koju zastupaju. Na primer, njegova prethodnica na celu Skupstine Srbije Natasa Micic smatra kako je u pitanju i jedno i drugo, jer se tokom kampanje ovaj kandidat upravo najvise pozivao na uspehe Kostunicinog kabineta. Utisak Gorana Svilanovica je da je Marsicanin u svetlu svog poraza porucio koalicionim partnerima kako ce DS oboriti Vladu – da ih vise ne bi video pored sebe. Oni se osecaju prevarenim od svojih koalicionih partnera i zele da ih puste niz vodu, izjavio je Svilanovic.
Sto se samog Marsicanina tice, on je priznao svoju gubitnicku poziciju i dalje insistirajuci na proklamovanom programu koji se “ne zasniva na praznim obecanjima, vec na realnosti”. Iz redova njegovog DS-a netom je poruceno da nema govora o “opstem porazu” te tako ni mesta za razmisljanje o ostavci premijera.
Sta preostaje Kostunici
Ipak, Marsicaninov je gubitnicki skor neminovno potvrdio da je manevarski prostor Vojislava Kostunice suzen i da ce morati vrlo brzo da odluci o krupnim drzavni(cki)m pitanjima. Njegova se Vlada nakon propasti svoje predsjednicke solucije tesko moze ponasati kao “da nista nije bilo”. Zbog toga je prethodne nedelje medju politicarima i u medijima unedogled postavljano pitanje – sta preostaje Kostunici s obzirom na neocekivano malo uporiste u birackom telu njegovog pulena i neslogu medju koalicionim partnerima u pogledu podrske Tadicu. Vest o tome da je vec ponudio, odnosno podneo ostavku, brzo je demantovana iz premijerskog kabineta, ali nije razjasnjeno da li je on zaista bio spreman na takav potez, pa je naknadno ubedjen da ga ne povuce, ili je sve bio – trac. Kako god, tek u saopstenju upucenom javnosti navodi se kako je rec o glasinama, posto je namera Vlade da “nastavi veliki posao koji je obavljen za 100 dana – na jacanju institucija, izgradnji pravne drzave, obracunu sa korupcijom, podizanju standarda…”
Tomislav Nikolic, medjutim, insistira na povlacenju Kostunice i raspustanju Vlade, obecavajuci da ce se, ukoliko postane predsednik, odmah zaloziti za razresenje krize raspisivanjem novih parlamentarnih izbora. S druge strane, Boris Tadic ostavku Vlade i uzastopne izbore svakih sest meseci smatra losom solucijom, jer se na taj nacin odbijaju gradjani od ucesca u politickom odlucivanju. “U tom slucaju moze se desiti da jedna nedemokratska manjina u Srbiji odluci o njenoj neevropskoj orijentaciji”, istice Tadic. On obecava da ce, ako dobije izbore, saradjivati sa izvrsnom vlascu, odnosno da nece rusiti Vladu, ali nece ni svoj DS nuzno uvoditi u njene redove.
No, pozicija Kostunicinog kabineta poljuljana je vec cinjenicom razilazenja postojecih “koalicionih misljenja” i oko Marsicaninovih izbornih rezultata i oko “pruzanja ruke” demokratskom kandidatu. Razocaran neuspehom predstavnika vladajuce koalicije na izborima, predsednik G17 plus Miroljub Labus potvrdio je raniji stav kako ne moze ostati u vladi ciji je kandidat dobio tako mali broj glasova, te da ona mora biti rekonstruisana ili se ide na nove parlamentarne izbore.
Njegova, kao i ostale koalicione stranke, podrzace Tadica 27. juna. A DS je prvo objasnila kako nece podrzati ni jedno ime sa predsednicke izborne liste vec ce svoje birace pozvati da “sami odluce i prepoznaju koji se kandidat zalaze za evropsku, demokratsku i reformsku Srbiju, i da glasaju po svojoj savesti”, da bi ubrzo potom ipak u svoju nevoljnu i “izokola” podrsku unela i samo ime Borisa Tadica. I dok je, kao sto smo pomenuli, za sada “skinuta sa dnevnog reda” ostavka premijera, dilema hoce li biti skorih vanrednih parlamentarnih izbora i dalje je u opticaju. U prilog pozitivnog odgovora je i nedavna izjava sefa diplomatije Srbije i Crne Gore Vuka Draskovica u razgovoru sa evropskim zvanicnicima u Luksemburgu da ce izbora biti na jesen ili najkasnije do kraja godine.
Dzokeri: Legija ili demokratija
Konacno, ali verovatno i najzanimljivije pitanje za javnost je – kakve su sanse Tadica, odnosno Nikolica ponaosob da preuzmu predsednicki portfelj? Skoro svi analiticari blagu prednost daju demokratskom kandidatu, uz napomenu kako bi mu svakako dobrodosla podrska Bogoljuba Karica i njegovih pristalica, a da li ce je dobiti jos je neizvesno. Vladimir Goati procenio je nedavno da Boris Tadic u drugom krugu moze ocekivati naklonost sireg glasackog tela od radikalskog kandidata Tomislava Nikolica. Prema misljenju Goatija, lider DS-a ima “neuporedivo vece sanse da uveca broj glasova” uz pretpostavku kako ce mu poverenje pokloniti simpatizeri G17 plus, SPO, NS i deo izvornih glasaca DS-a koji su demokratski opredeljeni. Goati tvrdi (ono sto je, inace, velika dilema u politickoj i novinarskoj javnosti) da su biraci Bogoljuba Karica blizi Tadicu nego Nikolicu, te da ce ih predsednik BK grupe pozvati da na listicu zaokruze ime demokratskog kandidata.
Podsetimo, Karic se oglasio sa stavom da ce njegovu podrsku dobiti onaj ko potpise njegov izborni program. Isticuci da su ostali izborni takmicari osvojili mali broj glasova, Goati veruje kako ce se pristalice princeze Jelisavete Karadjordjevic takodje izjasniti za Borisa Tadica, za razliku od socijalista i clanova SJ, koji ce se, ako ne budu bojkotovali izbore, opredeliti za Nikolica.
Prosle nedelje objavljene su i istrazivacke prognoze Srbobrana Brankovica, direktora “Medijum Galupa”, koji presudnim za ishod izbora ocenjuje pregovore sa trecim i cetvrtoplasiranim kandidatom iz prvog izbornog kruga. Brankovic takodje veruje da su sanse Tadica nesto vece, jer ce mu najverovatnije pripasti baremm polovina Marsicaninovih glasova, dok ce 20 do 30 odsto otici Nikolicu. Jasno je, veli direktor ove agencije, da u tom slucaju presudjuju Karicevi biraci. Sa tim se slaze i Ljiljana Bacevic iz Centra za proucavanje alternativa, sa zakljuckom kako ce rezultat u krajnjem ishodistu biti – tesan. Tadic, bez sumnje, moze racunati i na “aktiviranje” apstinenata (setimo se – u prvom krugu nije glasalo vise od polovine birackog tela), kao i na strah dela ovdasnjeg stanovnistva od radikalizacije zemlje, te na cinjenicu da partijske “direktive”, bez obzira o kojoj se stranci radi, vise nisu presudne.
Nikolicev “dzoker” ovih dana je instrumentalizacija sudskog procesa, odnosno iskaza Milorada Lukovica, uz “terciranje” te teze DS-a. Radikalski lider uporno se trudi da nametne “Legijinu istinu” o navodnim teskim krivicnim delima do skoro visokih funkcionera Demokratske stranke, sto bi, valjda, trebalo da kompromituje Borisa Tadica. Bivsi komandant “crvenih beretki” ocigledno je izabrao momenat kada ce “progovoriti” – odmah nakon okoncanja prvog kruga predsednickih izbora. Taman toliko, da odmeri ko mu od kandidata vise odgovara u pogledu njegovog buduceg polozaja i u zameni teza o zrtvi i dzelatima. Da li ce i koliko Ulemekov iskaz uticati na opredeljivanje biraca nisu sigurni ni analiticari koji se time bave. Malo je, naime, objasnjeno da on moze u svoju odbranu reci bas sve, istinu ili laz, gotovo kao i politicari u izbornoj kampanji.
Srbiji je u ovom casu veoma vazno ko ce postati formalni “otac nacije”, jer ce to biti signal u kom ce pravcu zemlja koraknuti. Zbog toga bi demokratske snage morale da se ujedine, a biraci da pokazu ozbiljnost i zrelost. Ne bi, naime, vise smelo biti neodlucnih, jer je, kako je upozorio jedan politicar, “zlo vec pred nasim vratima”. A bolje i da se ne setimo one poznate sentence da – svaki narod ima onakvu vlast kakvu zasluzuje.