Ugao, atmosfera i da ne dobijes po nosu

Objavljeno: 22.06.2004, 23:36h

Sta sve rade fotoreporteri srbijanskih tabloida da bi nasli “nesto sto drugi nemaju”

Sta sve rade fotoreporteri srbijanskih tabloida da bi nasli “nesto sto drugi nemaju”

Piše: Dragana Nikoletic

Sta sve rade fotoreporteri srbijanskih tabloida da bi nasli “nesto sto drugi nemaju”

Paparazo je, po definiciji, agresivni fotoreporter koji nastoji da snimi slavne licnosti i poznate politicare u nesvakidasnjim, senzacionalistickim situacijama za potrebe tabloida i visokotiraznih casopisa. Kada se uzme u obzir da kategorije “slavno”, “vazno”, “visokotirazno”, pa cak i “senzacionalisticko” na domacem terenu nemaju mnogo smisla, a da “tabloida” i “vaznih politicara” ima u prilicno ogranicenom broju, potpuno je jasno to sto i paparaca ima tek nekoliko. Pa i ti malobrojni jedva da se odlucuju da progovore o svom, i pored svih ogranicavajucih faktora, uzbudljivom zanimanju, a kad prozbore, naglasavaju da mnogo toga moraju da precute.

Posao paparaca podrazumeva zestok zivotni tempo, koji se intenzivira posle ponoci. Zahteva da mobilni telefon bude ukljucen 365 dana u godini. Znaci da vas cesto jure raznorazni tipovi koji nisu zeleli da budu vidjeni, a kamoli snimljeni. Zahteva konstantan trud da se pronadje “nesto sto drugi nemaju”. Znaci nista ne ocekivati, nista ne prizeljkivati, vec uvek biti spreman i slikati sve sto se “namesti”.
– Ja sam godinama radio za razne dnevne i nedeljne novine, cak objavljivao ozbiljne fotografije u listovima poput Herald Tribunea ili magazina Time. A onda sam, “trbuhom za kruhom”, dosao u Svet. Secam se svog prvog zadatka, bili smo na nekoj modnoj reviji, a novinarka mi kaze da slikam Sani Armani sa tim nekim njenim fudbalerom. Ja se mislim: “Sani Armani, je l” to musko, il” zensko?”. Pojma nisam imao, ali sam ipak naucio. I to jako dobro – za Blic News kaze jedan od trojice paparaca Sveta, jedinih pravih, kako tvrdi, koji je zeleo da ostane anoniman jer publicitet skodi njegovoj profesiji.

Iako nas sagovornik smatra da prosecan citalac Sveta i slicnih revija prvenstveno zeli da vidi manje ili vise slavne pevace i pevacice, TV face, glumce i igrace kao obicne, normalne ljude sa uobicajenim pehovima i nespretnostima, recimo kako flekaju odelo ili lome stiklu, na osnovu listanja takozvane zute stampe zakljucuje se da su zastupljeniji prizori u kojima se oni malo vise opuste. To verovatno znaci da i sama publika, pa i paparaci, vise voli golicavije zivotne scene.

Zoran Budjic Kobra, ciji otvoren nastup kolege osudjuju, kaze da je zanimljiva ne samo veza poznatih koja prelazi u ljubav, ili neka koja se raspada i slicne situacije, vec bilo sta smesno, ekscesno, negativno sto se dogodi na bilo kom mestu – na ulici, u restoranu, stanu…

– Mi smo ti ko snajper brigade, iskljuceni iz dogadjaja, fokusirani samo na ono sto nas zanima – kaze Kobra, koji je poceo od slikanja svadbi i mode, da bi se otisnuo u “frilens” paparaco vode. – Paparaco slika ili ono sto niko od njegovih kolega fotoreportera nema razloga da slika, jer mu to njegov list nece objaviti, ili ono sto je drugog sramota, ili mu je glupo da ga primeti taj neko koga je fotografisao kad je s nekim nesto saputao ili se grlio. Urednici tekstom obicno malo “nakite” fotografije. Kao kad je Bojana Lekic posle 5. oktobra na vaterpolo turniru na Tasmajdanu sedela u lozi u redu ispred Kostunice. Upravo je bila postavljena za glavnog urednika informativnog programa RTS-a, pricalo se preko DS-a, koji Kostunica nije bas mirisao. Ona se okrenula, nesto su procaskali, a ja sam, pa-pa-pa-pap, islikao, a moji urednici su od toga napravili sou program – kaze fotoreporter Sveta.

Kobrin agresivni nastup podrazumeva i da se nekad malo gurne necija zena da bi se dobio bolji pogled na trazenu situaciju ili da se fotoaparat spusti ispod nivoa kolena:

– Spustim ruku, napravim set fotografija, a da i ne vidim sta slikam – kaze Kobra.

U najvecem broju slucajeva snimci nastaju slucajno, dok fotografi “snjuraju okolo”. Ali, oni imaju i posebne “izvore informacija” koji im dojavljuju da se neko bitan nalazi na odredjenom mestu. Ili mu tako nesto kaze prijatelj. Pravi paparaco odmah pali auto ili seda u taksi i krece u akciju, cak i ako je taj neko “za trecim stolom” u drugom gradu.

– Kao sto policija ima svoje dousnike, tako ih imamo i mi – objasnjava Kobra. – Obicno se cinkare pevaci medjusobno, jedna pevacica javi da se druga napila, popela na sto i baca flase. Ja ne znam da li se one vole ili ne vole, ili im je to marketinski potez, kao sto se politicari javno pljuju, a u kafani zajedno cepaju cevape, ali idem i slikam.

Ponekad se prave fotografije naprave kad gazda lokala ili domacin zurke naglasi: “E, molim te, nemoj to da slikas”. To zabranjeno je obicno vazno, a fotoreporter mozda ne bi ni primetio da ga ovaj nije opomenuo.

Na zurkama i slicnim prilikama ne vaze pres-kartice, naglasava Kobra, jer ljudi tada zele da se opuste. U ovim situacijama “igra” samo poverenje i utvrdjen “dil” da “bitne face” prvo pogledaju fotografije i “aminuju” sta moze da ide u stampu.

Postoje situacije kada se paparaco sam odluci da ne slika ekskluzivan prizor, recimo, kad nekog “opasnog” uhvati sa nekom koja mu nije zena ili devojka, jer bi, u slucaju da objavi sliku, mogla da mu “ode” kako oprema, tako i glava.

– Desava se i da se fotografije ne objave – nastavlja paparaco Sveta – kao sto ja imam fotku Natase Bekvalac na kojoj su joj ispale grudi iz haljine dok je igrala. Ne znam zasto ona nije objavljena. Moj gazda ima svoje razloge zasto nesto hoce, a nesto nece da pusti. Ali sve se to cuva, pa jednog dana, ko zna…

Postoje i situacije i licnosti koje sami fotoreporteri ne zele da slikaju, ili zato sto ne zele da ih promovisu, ili jer ne zele da ih izblamiraju.
– Nekad se potrefi ugao, ali i atmosfera, kao na jednoj rodjendanskoj zurci gde su svi malo popili i malo se “zezali”, ja sam slikao Bojana Karica i Karleusu, a tek sam kod kuce video kakve sam snimke “cepnuo” – prica Kobra, i nastavlja: Pozvao sam Bojana i rekao mu – posalji momke po fotografije, ovo te ja castim, to ti je “crveni karton” za sledeci put. On mi cak nije trazio negativ, imao je poverenja u mene. A tih slika bi se svi tabloidi vrlo rado docepali.
Ponekad paparaco ide preko linije za koju je siguran da ce nekog da iritira:

– Slikao sam Karleusu na jednom koncertu kad su joj gacice bile nize od suknjice. Poludela je, ali, sta da joj radim, nek ludi i dalje – kaze Kobra.

Ucene se u domacim uslovima ne praktikuju, jer je ovo mala i zatvorena sredina, a oni koji slikaju su neraskidivo povezani s onima koje slikaju – objasnjavaju obojica.

– Na Zapadu ces svasta krivicno da uradis, jer su mnogo bolje pare, a novine stoje iza tebe – kaze Kobra. On ne podrzava “crne” tekstove koji bi pratili njegove fotografije, jer shvata da bi fotografisani znao da ga je on “ocinkao”, pa bi mozda dobio preko nosa.

Iskusan paparaco radi ovako: prvo fotografise iz prikrajka, tako da ga niko ne vidi. Te slike su mutne, pa zato i misticne, i bude mastu citaoca. Fotoreporter onda pridje malo blize, pa, ako taj koga slika pristane, napravi bolje fotografije. Onda se skloni, a kad “faca” vise ne obraca paznju, kad se opusti, napravi prave snimke. Sve ostale moze da baci. A ako ga vazna faca otera, ostaju mu prvi snimci.
– Vazno je da se prisunjas, da se uklopis u atmosferu i pravis se da si tamo neko bez veze. Najbolje slike su cesto uradjene obicnim “idiotom”, jer se covek jednostavno nasao u zgodnoj situaciji. Zabluda je da paparaco barata nekom skupocenom opremom. Nismo mi kao strani paparaci koji spijuniraju, prikradaju se iza zidova vila, slikaju sa glisera na privatna ostrva. Takodje, paparaco moze da bude bilo ko, i Svet cesto objavljuje fotografije anonimnih autora koji su se nasli na pravom mestu – prica fotoreporter Sveta.

Paparaci su cesto tuzeni, mada obicno povodom necega za sta najmanje ocekuju.

– Opstepoznata frka sa Ljubisom Samardzicem izbila je zbog najnormalnije fotografije njega i njegove porodice kako na plazi pakuju peskire. A, recimo, Lecic nije reagovao, iako smo to ocekivali – kaze.

Paparaco fotografija je mahom vezana za estradu. Pripadnicima tog samozvanog dzet-seta je listom draze da ih ima na provokativnim fotografijama nego da ih nema. Ponekad i laziraju paparaco situacije, pa fotoreporteri moraju da budu vrlo oprezni da ne budu nasamareni.

Mogu ljudi da pljuju “zutu stampu”, ali svi vole da je prelistaju. Uostalom, i Pulicer je imao “zute novine”, a ustolicio je najprestizniju novinarsku nagradu – kaze anonimni paparaco Sveta.

BLIC NEWS

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply