Slobu za predsednika

Objavljeno: 22.06.2004, 14:44h

Iz godine u godinu, od vremena koje je pocelo sa Milosevicem, jedan dubok razlaz u populaciji Srbije, u svakom njenom nacionalno obelezenom delu sa tek malo razlicitim nijansama, postaje jedini sistem vrednosti za odredjivanje sopstvenog, a narocito, tudjih zivota

Iz godine u godinu, od vremena koje je pocelo sa Milosevicem, jedan dubok razlaz u populaciji Srbije, u svakom njenom nacionalno obelezenom delu sa tek malo razlicitim nijansama, postaje jedini sistem vrednosti za odredjivanje sopstvenog, a narocito, tudjih zivota

Piše: Branislav Canak

Iz godine u godinu, od vremena koje je pocelo sa Milosevicem, jedan dubok razlaz u populaciji Srbije, u svakom njenom nacionalno obelezenom delu sa tek malo razlicitim nijansama, postaje jedini sistem vrednosti za odredjivanje sopstvenog, a narocito, tudjih zivota. Taj razlaz ima vise slojeva, ali jedinstvena odrednica je destrukcija kao krajnji rezultat. Umesto snazno izrazenog, demokratskog naboja kao motorne snage razlaza sa socijalistickim eksperimentom, Srbija se razisla na dve nacionalne i nekoliko manjinsko nacionalnih komponenti. Socijalizam je ostavljen preko noci, da bi njegova najveca slabost – monizam, ostao duboko ukorenjen u maniru obe politicke Srbije. On se od socijalistickog monizma razlikuje samo u tome sto je u socijalizmu postojao monopol jedne partije i monizam izvire iz tog monopola, dok u novoj, demokratskoj Srbiji, cveta hiljadu monizama, hiljade razlaza koji grade onaj najveci, nacionalni.

Kako ostvariti demokratske ciljeve sa hiljadom razlicitih vidjenja najbanalnijih stvari, kada je monizam utociste nemoci razlicitih priucenih politicara. Kako pokrenuti Srbiju ka novim vrednostima, kada imate lidera koji ce osporiti da je Zemlja okrugla, samo zato sto je to rekao njegov politicki oponent. Istovremeno, taj lider, cast veoma retkim izuzecima, ne drzi do monizma svoje ideje kada treba da nadje novcu put do svog dzepa. Glat-ko ce imitirati svog najljuceg neprijatelja ako ga to vodi do lakog, nicim zaradjenog bogatstva. Profesija politicar je u Srbiji najlaksi, najmanje odgo-voran i najbolje placen posao.

U takvim uslovima, sasvim je moguce da danas, gotovo 17 godina od dolaska Milosevica na vlast, ne znamo pouzdano da li je dobro ili nije dobro sto je Srbija imala previse dug i previse prisan odnos sa tim covekom. Njegova stranka, kao i stranke koje su ga zdusno podrzavale, danas govore sa Srbijom kao da joj nista lose nisu ucinili, kao da je dobro sto smo ovde gde jesmo. Najgore je to sto mnogo, zaista mnogo, gradjana Srbije ni danas nije u stanju da razluci dobro od loseg. Milosevicevi sledbenici i nihovi sateliti dokazuju time svoju vekovnu privrzenost demokratiji – jer, pobogu, nisu oni krivi sto ih narod voli. Pa, secam se ja, voleli su i Tita, ali nam kazu da to nije bila demokratija, ovo sada je ljubav iz demokratskih razloga.

I ona druga, demokratska Srbija, voli da govori o sebi najbolje, i nikako, bas kao ni ona Slobina, ne dozvoljava da ih drugi hvale. Oni sami znaju da su najbolji i, ako se slucajno ne sagnes pred tim demokratski monizmom, eto ti etikete.

Milosevic nije ni trepnuo zbog toga sto je Srbiju upropastio kako ni Turci nisu uspeli za pola milenijuma, ali ima jos uvek onih koji upravo zbog toga tavore u teskoj bedi, ali nikako da tu bedu povezu sa onim sto nam se desavalo protekle decenije. Oni i dalje oslobadjaju Srbiju od raznih neprijatelja, a sami nisu slobodni ni da dosegnu osnovna ljudska prava, pravo na rad, recimo. Sutra, kada bi Hag pustio Milosevica, imali bismo jedan prob-lem manje – imali bismo jednog kanditata Srbije sa dna i jednog nesrecnika koji bi u ime, po svemu sudeci, manjine koja je oduvek znala gde je polaziste svih nasih beda, pokusao da nas vrati na kolosek vremena. Dakle, nema Zamenika Tome i onih Udbinih pripravnika za kandidata i na drugoj strani gomile zavisnika od demokratije, ne – samo Sloba i onaj drugi. Kao nekada, bre ! I, zna se pobednik, a ne kao danas, te pobedice ovaj, te ako ovome svoje licne glasove pokloni onaj, onda ce mozda on i tako u nedogled. Srbija je ocito ponovo razapeta izmedju onih znacenja koja su nekada imali Cari-grad i Bec. A, setimo se, tada iz slicnih razloga nismo stigli ni tamo, ni onamo. Kao i danas.

Ono sto ne valja na ovim izborima je ono sto nije valjalo od kako je Milosevica. Imate da birate izmedju dobrog i loseg momka. Kakvi programi, kakva politika, jedino merilo je sto ce jedan sigurno da vas potopi, a drugi nece. Kada vam je voda stigla do nosa, svakako da vam je itekako vazno ko ce da vas potopi, a ko nece. No, nazalost, to nema veze sa demokratijom, to je prljava ucena koju je uveo Milosevic nudeci sebe naspram stranih placenika i izdajnika. Pa, ti vidi sta ces. Iako nikada nisam voleo tu ucenu, jer, objektivno, ona je po svojoj prirodi gora od jednopartijske pri-nude, ipak, nije mi do davljenja. To je, nazalost, jos jednom, valjda poslednji put, jedina mera za racionalno prosudjivanje. Dakle, vidimo se na obali, valjda.

Danas

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply