Duh tajne vecere

Objavljeno: 21.06.2004, 15:08h

Da li smo samo to cekali? Legija je progovorio i njegova prica pred sudom je beskrajna legenda o nasem propadanju. “Neprijatelj br. 1” je umesto strasila postao najveci junak sopstvenih stripova i usputna zrtva teskog vrednosnog sloma

Da li smo samo to cekali? Legija je progovorio i njegova prica pred sudom je beskrajna legenda o nasem propadanju. “Neprijatelj br. 1” je umesto strasila postao najveci junak sopstvenih stripova i usputna zrtva teskog vrednosnog sloma

Piše: Ljubodrag Stojadinovic

Covek koji se brani moze da govori sta zeli umesto istine. Covek koji spaljuje drogu moze da spali bilo sta umesto nje, a posle da je preda patriotskom izvoznom odredu. Pioniri srpske demokratije koji su uhapsili 12.000 ljudi uzivaju zasluzenu slobodu. Niko ne zna kako se to dogodilo: pohvatali su toliko gresnih

Da li smo samo to cekali? Legija je progovorio i njegova prica pred sudom je beskrajna legenda o nasem propadanju. “Neprijatelj br. 1” je umesto strasila postao najveci junak sopstvenih stripova i usputna zrtva teskog vrednosnog sloma. Da toga nije bilo, Ulemek se nikada ne bi popeo do najvise stepenice u bilo cemu.

Danas je Milorad Ulemek prva medijska zvezda. On je u zasenak bacio sportiste, glumice i pevacice, njegova jednoslozna epika je razorna po sve rezime koji su ga stvarali. Sada postaje jasno kako je Ulemek proizveden u Legiju i sta se dogodilo pa je on od sluge relativno uskih vidika probao da se izdigne iznad svojih tvoraca. A zasto i ne bi probao? Covek je ipak umeo da gleda, pa je video kako moc grabe zapusteni palanacki politikanti, uzgajivaci kokosaka, repe i konoplje, polupismeni referenti, pa sitni i ograniceni sluzbenici. Siromasni studenti i galamdzije, zapustene kreature, neuspesni kelneri i lumpenproleteri koji su iz raspadnutih patika direktno uskocili u skupe dzipove.

Svatio je da mali lopovi i ulicne kabadahije, secikese i majstori na tri sibice iznenada postaju krupni gangsteri i poslovni moguli, prijatelji generala i ministara i njihovi savetnici. Drustvo za vazne drzavne prilike, skoro savrsena elita za tranziciju. Sta je Legija gori od njih? U takvom vrtu on je slobodno mogao da vidi sebe kao gazdu, jer je svoje nove gospodare, sa retkim izuzecima, poznavao jos kad su nosili pocepane gace.

I danas, kad je skinuo uniformu i obrisao ratnicku boju s lica, Ulemek brine o otadzbini. Nije dozvolio da njegova izjava bude deo prljavog politickog obracuna. Mislilo se da covek suvise zna i da bi njegov glas mogao nekima da naudi a drugima da pomogne. Svoju ulogu „neprijatelja br 1” Legija je stavio na probu. Zeleo je da kaze koliko su kumovi bili nemastoviti. Zeleo je da kaze da ce u izboru prijatelja drzave i onih koji su je temeljito poharali tek biti ceranja.

Dakle, to je onaj fenomen iz narodnog predanja o sekiraciji za Srbiju i njenu stabilnost – „Brine se kao robijas za drzavu”. Ta vrsta paznje za ovdasnje prilike ne moze preterano da steti, ma koliko bila cudna. Ulemek pri bezanju nije imao u vidu samo opstanak otadzbine, nego je medju lovcima na glave u „Sablji” sacuvao familiju i pomno brinuo o velikoj kuci i sitnoj deci. Mora se priznati da je izabrao relativno dobar, malo izandjao, ali delotvoran melodramski model. Kakav razbojnik i ubica, covek sa takvim srcem! U sahtu mu je hranu donosio decak sa biblijskim imenom: njegov posinak Luka. A Ulemek se po retkom martovskom snegu prikrada noseci metlu, ogrnut belim carsavom. Prvo lice sa poternice, covek-duh u Filmskom gradu lebdi nad odredima zandarmerije. Tu nema ni zivota ni smrti, opstaje samo pateticni mit o ratniku i beloj posteljini.

Eto nama novih emotivnih lomova. Inace je narodna milicija neke vazne podatke i priznanja sabrala uz pomoc plasticne kese. Ili priznaj, ili vise nema disanja! I kako covek da odbaci takvu ponudu? Svakom rezimu je bio potreban zrtveni ovan kojim ce biti opravdana velika saplitanja. Legija verovatno zna da su dokazi protiv njega uglavnom „u sferi uverenja”. A ono dolazi iz idiotske analogije, toliko pogubne u policijskom zanatu: „Ko bi drugi ubio premijera ako ne on!”

Neko drugi, ili bas on? To ce (verovatno) reci sud, ili ce kazati da ne zna. Ulemek ce u tom slucaju biti tranziciona verzija Georgija Dimitrova: on nije palio po Srbiji nego je drzavu pazio, on nikoga nije ubio. Ko je to cinio – nije njegovo da zna, ako vec ne zna onaj kome je posao da se bakce sa istinom. Da nije to delo istog onog odreda koji je njegovu glavu vec sanjao na secivu sablje? To je u dugoj prici koja ga je iscrpla verovatno zeleo da kaze Legija.

On je govorio o zaverama, tajnim vecerama i krijumcarenju droge, velikim kolicinama para koje su olako razbacivane okolo. I konacno o bahatosti opskurnih marginalaca kojima je moc udeljena u nastupima kabinetskog milosrdja. I sad da vidite koliko je Ulemek duhovit. Vecina ljudi koje je on prozvao „iskidala se od smeha!” Posebno Cedomir Jovanovic. On kaze da se slatko smejao, i jos mu je smesno. Ali, zasto? Samo zato sto ga je Legija povezao sa tajnom vecerom u „Krmivoproduktu”.

Ko je tu bio Juda, tek ce se cuti, ako je tajne vecere uopste bilo. Ali, vidite sad kako se brane prozvani. Prvo kazu da takve budalastine uopste ne treba komentarisati. A onda raspale po Legiji. Kao, ko ce jos verovati takvom razbojniku i ubici, kako rece jedan iz galerije tih zanimljivih fizionomija. Kaze da svi inace znaju ko je Legija. A nikada ga licno nisu videli.

Ta gomila razvlascenih statista ga je bolje poznavala od svih nas. Cak ga je cuvala kao jednog od velikih junaka svoje pobede, od zakona i uredbi, tvrdila da je u pravo vreme pretrcao na stranu naroda, to jest kod njih, gde su oni, kao, uvek bili. On im je dopustio da mu se dive, za njih je verovatno radio najgore poslove, kojima ta elita Srbije nije bila dorasla.

Opcinjeni Legijom, oni nisu razumeli kako ih on realno ceni tako sto ih potcenjuje, i mozda dolazi do svojih najgorih ideja gledajuci pred sobom karikaturalnu verziju novih gospodara Srbije. Mozda je pred njihovim biografijama dosao na pogubnu ideju da ih smeni tako sto ce ih rasterati, jer je DJindjic suvise kasno video ko ga sve steze za grkljan. Sta ako je on, iz svog mrtvog ugla, tako video najvaznije patriotske zadatke za sebe i svoju privatnu gardu?

Ljudi koje je Ulemek prozvao brane mrtvog premijera, gradeci mu kultni postament od najgoreg materijala. Misle da su uverljivi i da ce ih javnost sacuvati od vezanog Legije. Bacaju se na Ulemeka kamenjem kad on vise nije u stanju da ih licno prepadne, vec moze nesto mnogo gore: da govori o njima.

Zasto je, inace, Karleusa unistavao drogu zatecenu u sefovima banke. To nije posao policije, vec suda. I sta je bilo one „patriotske” veceri medju kokoskama, kad se vecalo o tome da drogu treba prodati Zapadu zato sto nas je tukao.

Covek koji se brani moze da govori sta zeli umesto istine. Covek koji spaljuje drogu moze da spali bilo sta umesto nje, a posle da je preda patriotskom izvoznom odredu. Pioniri srpske demokratije koji su uhapsili 12.000 ljudi uzivaju zasluzenu slobodu. Niko ne zna kako se to dogodilo: pohvatali su toliko gresnih Srba, a promakao im je samo jedan zbog koga su sve i zapoceli. I sto je jos teze, taj sada prica bez prestanka. Ziva usta pa govore. A lepo su mogli da ga stignu 13. marta prosle godine, dok je na Ceraku vejao sneg.

Politika

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply