U drugom krugu predsjednickih izbora, u Srbiji pobjedjuje Tomislav Nikolic, koji se sa premijerom Vojislavom Kostunicom vec dogovorio o daljem djelovanju

Piše: IFIMES

Medjunarodni institut za bliskoistocne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane redovno analizira dogadjanja na Bliskom istoku i Balkanu. Povodom izbora za predsednika Srbije, koji ce biti odrzani 13.juna 2004.godine IFIMES je pripremio opsirnu analizu iz koje izdvajamo najvaznije i najzanimljivije delove:

Pobjeda radikala i produbljivanje krize

U Republici Srbiji osmi put (1990, 1992, 1997, dva puta 2002 i dva puta 2003) posle pada Berlinskog zida odrzavaju se izbori za predsednika Republike Srbije, na kojima ce pravo glasa imati 6.531.549 biraca. Na predstojecim predsednickim izborima ucestovace 15 kandidata: Dragan Marsicanin, Boris Tadic, Tomislav Nikolic, Ivica Dacic, Bogoljub Karic, Branislav Ivkovic, Milovan Drecun, Ljiljana Arandjelovic, Borislav Pelevic, Vladan Batic, Dragan DJordjevic, Zoran Milinkovic, Jelisavete Karadjordjevic, Marjan Risticevic i Mirko Jovic.Zajednicko za vecinu predsednickih kandidata je popululisticka retorika.

Favoriti na predsednickim izborima su trojica kandidata: Tomislav Nikolic (SRS-Srpska radikalna stranka), Boris Tadic (DS-Demokratska stranka) i Dragan Marsicanin (DSS-Demokratska stranka Srbije uz podrsku aktuelne vladine koalicije). U Srbiji je trenutno registrovano 287 politickih partija.

Srbija se nalazi pred donosenjem novog ustava. U predlogu ustava kojeg je pripremila vlada premiera Vojislava Kostunice Republika Srbija definise se kao drzava srpskog naroda i ostalih gradjana sto u sebi nosi niz negativnih konsekvenci za pripadnike nacionalnih manjina. U preambuli novog ustava potrebno je navesti sve autohtone manjine koje zive u Republici Srbiji kako bi se pronasli odgovarajuci modeli za participaciju manjina u politickom zivotu Srbije. Nacionalne manjine su diskrimisane samim izbornim zakonom, koji je predvideo izborni prag od 5% sto je onemogucio ulazak nacionalnih manjina u parlament cak ni putem manjinske koalicije “Zajedno za toleranciju”. Ukoliko nacionalne manjine budu unesene u ustav Republika Srbija ce morati resiti pitanje participiranja nacionalnih manjina u politickom zivotu Srbije kao sto je to slucaj u susednoj Hrvatskoj gde manjine participiraju u politickom zivotu Hrvatske preko zagarantovanog broja zastupnika u Hrvatskom saboru (tako Srbi imaju 3 zastupnika ostale manjine ili grupacije manjina po 1 zastupnika). Verovatno se u tome skrivaju razlozi izbegavanja unosenja nacionalnih manjina u ustav Srbije.

Nereseni odnosi unutar drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, postavljaju otvoreno pitanje: kome je potrebnija drzavna zajednica, da li Srbiji ili Crnoj Gori? Analize su pokazale da je drzavna zajednica potrebnija Crnoj Gori nego Srbiji mada je sadasnje crnogorsko rukovodstvo vesto i uspesno nametnulo tezu da je drzavna zajednica potrebnija Srbiji, iako je poznato da 95% troskova funkcionisanja drzavne zajednice finansira Srbija. Da li je Srbiji potrebno da istovremeno finansira funkcionisanje dve drzave: Republike Srbije i drzavne zajednice Srbije i Crne Gore? Ocigledno je da u Srbiji postoje odredjene predrasude koje se ponajpre odnose na izlaz na more, bez kojeg smatraju neki krugovi u Srbiji nema buducnosti Srbije. Poznato je da veliki broj drzava nema izlaza na more i da su uspesne drzave dok neke drzave koje imaju duge i duge obale spadaju u red najnerazvijenih drzava na svetu. Ocito, da je to recidiv njene nekadasnje pozicije – potrebna sirina i granicenje sa velikim brojem drzava.

Srbija se nalazi pred regionalizacijom, koja izgleda nece biti sprovedena po strucnim standardima, jer je aktuelna vlada odustala od predvidjene regionalizacije, prema kojoj, bi Srbija bila podeljena na sest regija. Pri tome se ispostavlja veoma osetljivo pitanje regionalizacije odnosno autonomije Vojvodine ali i Sandzaka, koji ce prema predvidjanjima postati novo krizno zariste. Pitanje Kosova jos uvek ce biti otvoreno pitanje i mesto gde ce se u kriznim momentima pokusati homogenizovati srpska nacija.

Davanje birackog prava dijaspori otvorilo je mnoga pitanja unutar Srbije pre svega kako nadzirati biralista u dijaspori i da li je primerno da o buducnosti Srbije svojim glasom odlucuju gradjani koji zive izvan Srbije. Dijaspora je pokazala zanemarljivo mali interes za ucesce na izborima.

Srbija se nalazi na neslavnom cetvrtom mestu po korupciji u Evropi, jedino ispred nje su Bosna i Hercegovina, Makedonija i Kosovo.

Dugo godina otvoreno pitanje ne saradnje sa haaskim Tribunalom dovelo je Srbiju u situaciju da je postala taoc nekolicine haaskih optuzenika.

Srbija se jos uvek nije konsolidovana posebno – prisutne su posledice perioda 1990-95, tesko socijalno stanje, pitanje Kosova i nestabilna politicka situacija, koja odvraca strane investitore iz Srbije, odnosi sa susedima…

Favoriti na predsednickim izborima 2004:

TOMISLAV NIKOLIC:
Zamenik predsednika SRS (predsednik Vojislav Seselj). Favorit je na predstojecim predsednickim izborima.Zalaze se za promenu spoljne politike i poboljsanje ekonomije te posebno saradnju sa EU. Nikolic zeli uspostaviti kontrolu nad vladom Srbije. Zagovornik je politike “velike Srbije” sa granicom na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Nepozeljna je osoba u drzavama EU i SAD. Nema iskustva u medjunarodnoj politici te politickih iskustava sa predstavnicima EU, SAD i NATO-a. Preti, da ukoliko bude izabran za predsednika Srbije da ce raspustiti parlament i raspisati prevremene izbore. Politicki rejting mu je porastao kada je na proteklim parlamentarnim izborima (decembra 2003) njegova SRS ubedljivo pobedila ali zbog medjunarodnih pritisaka Nikolic nije postao mandatar za sastav nove vlade. Upravo uzrok za rast njegove popularnosti, izmedju ostaloga, treba traziti u tome. Opravdano se postavlja pitanje da li je Radikalima trebalo decembra 2003 dozvoliti formiranje vlade ili ne? Cinjenica je da je to dovelo do stvaranja nekakve vrste “mita” o Srpskoj radikalnoj stranci posebno u situaciji kada se njen predsednik Vojislav Seselj vec pet meseci nalazi u izolaciji u pritvorskoj jedinici haaskog tribunala. Tomislav Nikolic ce postati novi predsednik Republike Srbije, jer takva vrsta politicara predstavlja sadasnju srpsku realnost.

BORIS TADIC:
Predsednik Demokratske stranke (nasledeo ubijenog presednika Zorana DJindjica). Tadic je izjavio:”Nisam zadovoljan radom vlade jer imamo obnavljanje partijske drzave. Npr.postavljaju se ljudi iz politickih stranaka za sefove obavestajnih sluzbi, bezbednosnih sluzbi, banaka”. Tadic se zalaze, da predsednik kontrolise zakonitost i rad parlamenta, posredno zakonitost i rad, ustavnost vlade. Ukoliko bude izabran za predsednika nece raspisati prevremene izbori i pristalica je “kohabitacije predsednika i vlade”, jer smatra, da predsednik ne sme biti produzena ruka vlade zasto se zalaze predsednicki kandidat Dragan Marsicanin. Srbija mora da ide na Zapad, strateski partneri su EU, SAD i Rusija. Smatra da ce za njega glasati sav pristojan svet u Srbiji – tiha vecina u Srbiji. Normalan svet u Srbiji, koji zeli drustvo koje se menja na bolje, drustvo koje hoce da se bori za obnovu vrednosti. Ima bogata iskustva u komunikaciji sa EU, SAD i NATO. Medjutim, analiticari smatraju, da Boris Tadic pokusava kapitalizirati ubistvo premijera DJindjica i u momentu operacionalizuje tim diksursom do te granice dokle autoritet ubijenog premijera DJindjica nadmasuje njega.

DRAGAN MARSICANIN:
Potpredsednik DSS (predsednik aktuelni premijer Vojislav Kostunica). Kandidat je vladajuce koalicije koju cine DSS, G17 Plus i SPO-NS (Srpski pokret obnove-Nova Srbija). Koalicija nije jedinstvena u njegovoj podrsci, pre svega stranke G17 Plus i SPO. Vladajuca koalicija nije izabrala kandidata, koji moze pobediti svoje protivnike Nikolica i Tadica. Nekadasnji predsednik srpskog parlamenta i ministar za privredu ne uziva ugled u birackom telu. Marsicanin ne poznaje evropske institucije, evroatlantske integracije i nacin njihovog funkcionisanja. Nikada nije ucestvovao u zvanicnom razgovorima o Evropi. Zalaze se za ulazak u EU i “oprezan” ulazak u NATO. U okviru predizborne kampanje posetio je Republiku Srpsku i njen glavni grad Banja Luku sto mu ne moze doneti novih politickih poena, osim obnavljanja sumnji o mesanju Srbije i premijera Vojislava Kostunice u dogadjanja u BiH putem Dragana Kalinica predsednika Narodne skupstine Republike Srpske i predsednika Srpske demokratske stranke. Marsicanin zeli biti produzena ruka postojece vlade. Rezultati rada vlade u prvih 100 dana su razocaravajuci, da li i Marsicanin zeli biti razocaravajuci predsednik?

O ostalih predsednickih kandidata zanimljiva je kandidatura srpskog poslovnog “tajkuna” Bogoljuba Karica.

BOGOLJUB KARIC:
Kandidat grupe gradjana i od nedavno osnivac stranke Snaga Srbije. Karic je vlasnik BK Groupa, Astra Groupa iz koje se izdvaja telekomunikacijsko preduzece “Mobtel Srbije” i televizijska kuca BK Televizija. Putem vlastite BK Televizije Bogoljub Karic predstavlja se srpskoj javnosti u najudarnijim terminima. Otvoreno se postavlja pitanje koliko se moze vlastiti medij (zlo)upotrebiti u izbornoj kampanji i zasto drzava nije regulisala tu problematiku? Ukoliko to ne bi bilo regulisano imali bi situaciju, da se uglavnom na celu drzava nalaze vlasnici medija?! Prema njegovim izjavama priznaje, da je do sada finansirao sve politicke stranke i sve politicke rezime. Njegovo naglo obogacivanje vezuje se za porodicu Milosevic posebno suprugu Mirjanu Markovica, predsednicu JUL-a (Jugoslovenske levice), koja je omogucila da Bogoljub Karic postane vecinski vlasnik “Mobtela Srbije”. Ima zabranu ulaska u mnoge zemlje. Uglavnom u inostranstvo putuje koristeci putne isprave druge drzave. Skromnog je politickog iskustva. Predsednik je Udruzenja industrijalaca i preduzetnika Srbije, kojeg uglavnom koristi za samopromociju. U izbornoj kampanji se zalaze za zabranu uvoza jabuka, salate i psenice u Srbiju, jer smatra da srpski seljak moze proizvesti dovoljne kolicine, time eksplite govori da je protiv liberalizacije trzista te bi tako mogao ugroziti ulazak Srbije u Svetsku trgovacku organizaciju (WTO). Njegov politicki vokabular je refleks dugogodisnje politicke, ekonomske, kulturne i druge izolacije Srbije u poslednjoj deceniji proslog veka i time nedostak mogucnosti poredjenja sa drugima. Kosovo zeli urediti na principima deonickog drustva u kojem bi vecinu deonica imale multinacionalne kompanije, a ostalo Srbija i gradjani Kosova a po Karicevom misljenju treba ukljuciti i bivse Jugoslovenske republike koje su ulagale na Kosovu. Time bi slucaj Kosova jos dodatno zakomplikovao. Karic pokazuje politicku nezrelost. Cilj njegove kampanje je legalizovanje u srpskom drustvu i izbegavanje istraga koje se vode protiv njega ili njegovih poslovnih grupacija. Vec neko vreme traje njegov sukob sa prejsnjom i sadasnjom vladom zbog njegovog navodnog izbegavanja placanja ektra profita. Legalizaciju mu je upravo omogucio predsednik drzavne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic, koji ga je imenovao u svoj ekonomski savet, i koji je sastavni deo njegove pratnje prilikom poseta inostranstvu. Haaske optuzenike bi pozvao da se dobrovoljno predaju posto bi i ih o tome sam ubedio. U razvijenim demokratijama kandidatura ovakve vrste tesko bi mogla doci u obzir.Rezultati istrazivanja su pokazali, da Karic tesko moze ubediti gradjane Srbije na predstojecim izborima da mu iskazu poverenje.

Diskriminacija zena u srpskom drustvu i dalje je vidljiva, jedini zenski kandidat na izborima je princeza Jelisaveta Karadjordjevic.Takodje nemamo nijednog predsednickog kandidata iz redova nacionalnih manjina kao nijednog clana vlade, koji je pripadnik nacionalne manjine. U Savetu ministara drzavne zajednice Srbije i Crne Gore imamo ministra za ljudska prava iz redova manjina, koji dolazi iz Sandzacke demokratske partije (SDP), koja je na proteklim parlamentarnim izborima porazena na Sandzaku i postala je vanparlamentarna partija sto otvara pitanje ima li legitimitet Rasim Ljajic, da sedi u Savetu ministara? Odgovor treba potraziti kod premijera Vojislava Kostunice, ciji je Rasim Ljajic kadar u Savetu ministara.

Medjunarodni institut IFIMES saznaje, da su premijer vlade Srbije Vojislav Kostunica i predsednicki kandidat SRS-a Tomislav Nikolic postigli tajni dogovor, koji ce stupiti na snagu ukoliko Nikolic postane predsednik Srbije, kojim su se obavezali da nece doci do dodatne destabilizacije Srbije i regiona niti do raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.

Medjunarodni institut IFIMES smatra, da ce u Srbiji doci do produbljivanja krize sto moze dodatno ugroziti stabilnost u regiji i poziva na dodatni angazman medjunarodne zajednice kako bi se izbegli nezeljeni efekti produbljivanja krize u Srbiji.

ISTRAZIVANJE JAVNOG MNENJA:

Podaci o uzorku:
• Uzorak: slucajan troetapni
• Velicina uzorka: 1843 ispitanika (punoletni gradjani oba pola)
• Metodologija: telefonska anketa
• Period: od 02. do 04.06.2004
• Stepen pouzdanosti: 95%
• Kontrola: na 10% uzorka
• Standardna devijacija +/-3
● Teritorija: Republika Srbija bez Kosova

1. Da li nameravate ucestvovati na predstojecim izborima za predsednika Srbije 13.juna 2004?

DA 56,80 %
NE 28,60
NEMAM STAV 14,60%

2. Na predstojecim izborima za predsednika Srbije 13.juna 2004 glasat cu za:

TOMISLAV NIKOLIC 33,80%
BORIS TADIC 28,10%
DRAGAN MARSICANIN 20,70 %
IVICA DACIC 5,20 %
OSTALI KANDIDATI 12,20 %

3. Ukoliko se u drugi krug predsednickih izbora, koji bi trebali biti odrzani 27.juna 2004 godine plasiraju Tomislav Nikolic i Boris Tadic, za koga bi ste glasali?

TOMISLAV NIKOLIC 58,70 %
BORIS TADIC 41,30 %

4. Ukoliko bi se u drugi krug predsednickih izbora, koji treba da se odrze 27.juna 2004 plasirali Tomislav Nikolic i Dragan Marsicanin, za koga bi ste glasali?

TOMISLAV NIKOLIC 53,80%
DRAGAN MARSICANIN 46,20%

IFIMES
Ljubljana, 8.06.2004.