Napred – nazad

Objavljeno: 19.06.2004, 18:04h

Lako je dopasti se biracima, tesko je nesto promeniti u ovoj zemlji. Lako je odrzati politicku stabilnost, tesko je napraviti ekonomski prosperitet. Lako je udvarati se, tesko je reci istinu u oci. Cak je lakse i odrzati se na vlasti nego tu vlast iskoristiti za nesto pametno i makar na duzi rok, korisno za sve

Lako je dopasti se biracima, tesko je nesto promeniti u ovoj zemlji. Lako je odrzati politicku stabilnost, tesko je napraviti ekonomski prosperitet. Lako je udvarati se, tesko je reci istinu u oci. Cak je lakse i odrzati se na vlasti nego tu vlast iskoristiti za nesto pametno i makar na duzi rok, korisno za sve

Piše: Ekonomist

Lako je dopasti se biracima, tesko je nesto promeniti u ovoj zemlji. Lako je odrzati politicku stabilnost, tesko je napraviti ekonomski prosperitet. Lako je udvarati se, tesko je reci istinu u oci. Cak je lakse i odrzati se na vlasti nego tu vlast iskoristiti za nesto pametno i makar na duzi rok, korisno za sve

Jedni pisu da se Ulemek prerusavao u prosjaka. “Stojim na uglu prosjaku slican…” (pokojni Bora Spuzic – Kvaka). Drugi kazu da se ogrtao belim carsavima. “Deco, to sam ja, drug Raja” (“Tito i ja” Gorana Markovica). U svakom slucaju, dostojno onog – “To sam ja Lekler” (“Alo, alo”). E sad, ko bi bio pouzdaniji svedok od alkoholisanog piromana, pravosnazno osudjivanog, osumnjicenog za najteza krivicna dela. Morala je da mu poveruje cak i ona lepuskasta radikalka. Devojcice iz dobrih kuca se valjda uvek pale na mangupe. “Bitanga i princeza par” (Goran Bregovic). “Oficir sa ruzom”, “Rozica sem bila, sada vise nisam”, “Ruzo moja, mladost sam ti dala”? Svi navodnici u ovom tekstu imaju jedan jedini cilj – da nas ne tuzi onaj Bulatovic, toliko zabrinut sto mediji diskredituju i omalovazavaju iskaz njegovog klijenta, gospodina Legije.
I kao da svi nismo znali da su za sve nepodopstine u ovoj zemlji krivi Ceda i Beba. Ne da su dolazili u Silerovu, nego su poznavali i Silera licno. Ali, ima li nesto zbog cega ih treba pohvaliti. Eto, Ceda nije zadrzao drogu za sebe, prodao ju je u drzavnom interesu. Beba nije u nekoj kompenzaciji uvaljao heroin u zamenu za gel za kosu. Vesic nije dao pare Zvezdinim kosarkasima. DJindjic je izvrsio samoubistvo, a Ceda ga je “overio”. Odvratno?

I gospodin Legija nije hteo da utice na prvi krug predsednickih izbora. Pisac patriotskih pisama (ma jes” ih on napisao) jedva sacekao jutro da se odmah ukljuci u drugi krug. Pitate Marsicanina koga ce podrzati u drugom krugu, on kaze da je na to vec mnogo puta odgovorio. Pogledate dokumentaciju, nikada nista nije rekao osim da o tome nece ni da razmislja, jer ce da pobedi. Pitate Kostunicu, on se trese kao da je probudjen iz vekovnog sna. Opet pogledate dokumentaciju i utvrdite da nikada i nigde predsednicki kandidat nije zavrsio na cetvrtom mestu. Iza oba opoziciona lidera i jednog nezavisnog gradjanina. Pogresna koalicija, pogresan kandidat, pogresna kampanja, pogresni savetodavci… Iza pogresnog kandidata na bini premijer i polovina ministara. Nema samo ministra za najvaznije, privredu i privatizaciju. On je ispred. Homo duplex. Samo su politicki analiticari i istrazivaci javnog mnjenja mogli da veruju kako ce Marsicanin biti ispred Karica.

Sve do sada citaocu verovatno izgleda kao zlobno izivljavanje nad porazenima i navijanje za jednog od preostala dva predsednicka kandidata. E sada o Tadicu. Cak i oni koji su pristrasni, koji ce za nedelju dana glasati za njega, mora da se pitaju – sta mu znaci politicka stabilnost po svaku cenu? On nece da dira Kostunicu, Kostunica nece njega. Sta to znaci? Tadic nece da budi Kostunicu? Nece da insistira na punoj saradnji s Hagom? U samoposluzi ce kupovati iskljucivo domace proizvode? Svecano ce otvarati vec otvorene puteve i polagati drugi kamen temeljac? Zabokrecina koju vec uveliko imamo. Ja tebi serdaru, ti meni vojvodo. O cemu uopste pricamo?

Pet stotina hiljada ljudi je ispratilo pokojnog DJindjica. Ne da on na ovim izborima ne bi dobio toliko glasova, ne bi dobio ni polovinu Tadicevih. Zato sto je mrdao, drmao i preskakao po dva stepenika. Zato sto je teska zabluda da je 5. oktobar bio opstenarodno opredeljenje za razvoj, promene, reforme, ulazak u Evropu i svet. Zato sto je Labus u pravu kada sabira glasove u prvom krugu predsednickih izbora i konstatuje da su tzv. Porazene snage dobile vise od polovine. Kome je potrebna politicka stabilnost i zasto? Kao preduslov za “neophodne reforme”? Za koje reforme, ko ih osmisljava i sprovodi, ko uopste na tome radi? Da li je ovom narodu zaista neophodan harizmaticni lider, koji je spreman da nosi svoj krst odgovornosti. Omrazen dok je ziv, postovan tek kada ga vise nema. Valjda je to ona kljucna promena u svesti nacije u odnosu na prethodne vodje. Njih su obozavali dok su bili na vlasti, a psovali kada su zavrsili u “kuci cveca” ili Hagu. Da li je to zaista jedina promena koju su, s dolaskom demokratije, gradjani Srbije shvatili? Znaci, mozes da ih pljujes i dok su na vlasti.

Nije bitno sto predsednik drzave nema velikog uticaja na ono sto svi obecavaju – vise posla, bolji standard, bolji zivot. Sta god ko mislio o tome, tajna Karicevog uspeha su upravo oni lanci i katanci. Iako malo ko od biraca zna kakva su prava ovlascenja predsednika, potreban im je covek koga ce razumeti, koji ce im nesto precizno i jasno obecati i koji ce biti spreman da svoju politicku sudbinu u potpunosti stavi iza tih obecanja. Neka bilo koji umni politicki analiticar proseta Srbijom i raspita se sta gradjani misle o kohabitaciji. Ljudi nece znati da mu ponove taj izraz. Ali, ovo svakako nije pledoaje za pristajanje na zaostalost, neobrazovanost, niti zelja da svi govore srpski da bi ih svet razumeo, da se prihvate lopate i gaje salatu. Potpuno suprotno. Ovo je pledoaje za odgovornost svakoga ko je u bilo kojoj vrsti vlasti. Lako je dopasti se biracima, tesko je nesto promeniti u ovoj zemlji. Lako je odrzati politicku stabilnost, tesko je napraviti ekonomski prosperitet.

Lako je udvarati se, tesko je reci istinu u oci. Cak je lakse i odrzati se na vlasti nego tu vlast iskoristiti za nesto pametno i makar na duzi rok, korisno za sve. Da li se to resava politickom stabilnoscu i kohabitacijom? Da li se to resava onom blesavom pricom kako su granice Karlovac, Karlobag i sta vec izmedju bese, u sustini dokaz nase zelje da se ukljucimo u evropske integracije? Dokle ce Ceda i Beba da budu za sve krivi? Ako to pomaze, neka visi Pedro. Samo, ne bi pomoglo. Pokojni DJindjic izgleda vise smeta otkad ga nema.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register