Ceznu za vlascu, a onda ne znaju sta ce sa njom

Objavljeno: 19.06.2004, 17:51h

Gubitnicki sindrom “osmislio” najpre Slobodan Milosevic, razradio ga Vuk Draskovic, a do savrsenstva doveo Vojislav Kostunica

Gubitnicki sindrom “osmislio” najpre Slobodan Milosevic, razradio ga Vuk Draskovic, a do savrsenstva doveo Vojislav Kostunica

Piše: Milan Mijailovic

Kratak put od zvezda do trnja – kod nas je postalo pravilo da politicari veoma lako potrose steceni ugled

Gubitnicki sindrom “osmislio” najpre Slobodan Milosevic, razradio ga Vuk Draskovic, a do savrsenstva doveo Vojislav Kostunica

Prema najnovijim procenama, posle katastrofe Dragana Marsicanina na izborima, Kostunicina Demokratska stranka Srbije ima najnizi rejting u poslednjih pet godina. Postoje misljenja da, ukoliko bi sad bili odrzani izbori za parlament, Demokratska stranka Srbije mozda ne bi ukupno dobila ni deset odsto glasova. Postavlja se pitanje sta su to lider stranke, njegovi najblizi saradnici, savetnici, ili ko vec, ucinili da, od maltene plebiscitarne podrske naroda iz 2000. godine, za relativno kratko vreme toliko srozaju ugled DS-a. Mozda je odgovor u “srpskom sindromu” koji na nasoj politickoj sceni vlada poslednjih 15 godina, prakticno od uvodjenja visestranacja.

Kostunicin “slucaj” samo je poslednji u nizu, a prva dvojica “velicanstvenih” bila su olicena u Slobodanu Milosevicu i Vuku Draskovicu. Secate se, verovatno, proslave 600 godina kosovke bitke i kasnije mitinga na Uscu, Sloba je bio na vrhuncu, cak su kamiondzije i taksisti skidali slike golih devojaka sa sofersajbni i lepili njegove. Vecina gradjana bila je za njega, pa cak i Srpska akademija nauka, a narod je uzivao misleci da se demokratija i sloboda sastoje u pevanju cetnickih pesama u kafanama bez bojazni da ce zbog toga biti uhapseni.

Da li je Milosevica naceo 9. mart, ili su kraj najavile demonstracije iz 96/ 97, ili mu je glave dosla bas ta glava koju nije hteo da upotrebi na najbolji nacin dok je bilo vreme. Ili je bila Mira, ili svetska zavera, NATO, raspored zvezda… Kako bilo i ovaj narod, a i clanove SPS-a sada jedino zanima koliko godina ce Hag odrapiti “Slobi, Slobodi”.

Vuku nisu oprostili socijaliste

Porediti Draskovica i Milosevica verovatno je neukusno, ali njegova prica, koliko god bila surovija, ipak je dobila srecniji kraj. Neprikosnoveni lider demonstracija i opozicije punih deset godina, trebalo je 2000. samo da stavi tacku na “I” i naplati svu muku, ranjavanja i borbu, koju je sa vecom ili manjom iskrenoscu vodio.

Nikad do kraja nije objasnjeno zasto je zapravo veoma brzo istupio iz DOS-a koji je sam osnovao pocetkom 2.000, ali njegova stranka posle izbora u decembru ne dobija nijedno jedino mesto. Posle totalnog kraha, trebalo mu je pune cetiri godine da se ponovo vrati u zivot (mozda ne bas umesna sintagma za Draskovica), i on i njegova stranka. Kazu, nikad mu nije zaboravljeno nekadasnje koketiranje sa socijalistima u gradskoj vladi…

Slava veoma lako udari u glavu

I tako, Vuk (ipak) postade ministar, Sloba je u Hagu, a Voja muku muci da sacuva, ionako na jedvite jade skrpljenu, vladu i trpi gomilu viceva na svoj racun, pre svega o poslovicnoj neobavestenosti. Pa sta je to u nasem ljudskom politickom bicu sto ga od zvezda dovede do trnja?

– Nisam siguran da se pomenuta trojica mogu podvesti pod zajednicki imenitelj, ali je sigurno da su svi veoma lako istrosili tesko, ili manje tesko, stecen politicki kapital – kaze za “Glas” psiholog Zarko Trebjesanin.

Prema njegovom misljenju, slava veoma lako udari u glavu, politicki lideri jos lakse pomisle da su svemocni, a to je logicna posledica posto se okruze ljudima koji ih stalno tetosu, pricaju da su najbolji i svemoguci, a mediji ih dizu u nebesa.

– Pored toga, zajednicko im je da su sva trojica potpuno zapostavili stav javnog mnjenja, da na vreme nisu reagovali, a pravi primer je slucaj Kostunice – morao je da shvati da je bitno sta narod misli, a ne on. Draskovic je, opet, precenio sebe i od DOS-a trazio nemoguce – previse mesta za svoju stranku u buducoj vlasti, navodi nas sagovornik.

Trebjesanin kaze i da je kod nas pravilo da ljudi ceznu za vlascu, a kad je dobiju, prosto ne znaju sta ce s njom. Od njih trojice, Milosevic je to najbolje znao, a najduze ju je i sticao. I Seselj je prilicno bio u pravu kad je govorio da “mnogo pantalona mora da se iscepa po sastancima” kako bi se steklo iskustvo za vladanje. Kostunicu je, primera radi, izneo trenutak, odnosno dar sudbine, a posle jednostavno nije znao sta ce sa dobijenom vlascu – zakljucuje Trebjesanin.

Srbija je naucila da razlikuje dobro od zla

To sto se desilo sa Kostunicom sasvim je ocekivano, jer on je i postao zvezda tako sto je isturen kao protivteza Milosevicu – kaze psiholog Jelena Vlajkovic. Ona je podsetila i da je njegova stranka vise licila na debatni klub intelektualaca, nego na aktivisticku partiju koja ima viziju.

– Setimo se i da DS nije ucestvovao na demonstracijama, vec su ih samo pratili sa strane i diskutovali o tome. Posle 2000, postali su najbrojnija stranka, ali sa malo kapaciteta da prezentuju nov oblik vladavine. Konacno, ovih sto dana vlade pokazalo je svu njihovu nemoc i nedostatak vizije da vode zemlju, a dokrajcila ih je kampanja koja se svodila samo na blacenje drugih. Ipak, ispostavilo se da je sve ispalo dobro po Srbiju jer je sada stvarno sazrela i naucila da razlikuje nesto dobro od praznih prica i zato je Marsicanin tako i prosao – kaze Vlajkoviceva.

Glas javnosti

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register