Spasilac – Boris Tadic?

Objavljeno: 18.06.2004, 11:43h

Rezultat vrsioca duznosti radikalskog vodje za vreme dok se otac srpskog neoradikalizma nalazi na sluzbenom putu, nedvosmislen je podbacaj ne samo u odnosu na njegova ocekivanja, nego i na istrazivanja brojnih agencija koje se tim poslom bave

Rezultat vrsioca duznosti radikalskog vodje za vreme dok se otac srpskog neoradikalizma nalazi na sluzbenom putu, nedvosmislen je podbacaj ne samo u odnosu na njegova ocekivanja, nego i na istrazivanja brojnih agencija koje se tim poslom bave

Piše: Teofil Pancic

Svako ko je u nedelju uvece gledao postizborni televizijski program, mogao je i bez ukljucenog tona pogoditi rezultate izbora – vec po izrazima lica kandidata. To se, doduse, jedino nije odnosilo na siroko nasmejanog kandidata vladajuce koalicije Dragana Marsicanina, koji je na izborima prosao tako lose da mu nije preostalo nista drugo nego da emituje nesto sto bi trebalo da lici na grimase dobrog raspolozenja. Sto se ostalih relevantnih kandidata tice, svi su imali manje ili vise razloga za zadovoljstvo.

Tomislav Nikolic i Boris Tadic prosli su u drugi krug izbora, i Srbija ce za trinaest dana u jednom od njih dvojice dobiti izabranog predsednika, prvog nakon poluzaboravljenog Milana Milutinovica, sadasnjeg pitomca pritvora UN u Seveningenu. Sasvim je otuda razumljivo da su sinoc obojica imali razloga da se smatraju pobednicima ali, samo naizgled paradoksalno, mnogo je vise radosti bilo kod onog pretendenta na predsednicku funkciju koji je osvojio nesto manje glasova, dakle kod demokratskog kandidata. Rezultat vrsioca duznosti radikalskog vodje za vreme dok se otac srpskog neoradikalizma nalazi na sluzbenom putu, nedvosmislen je podbacaj ne samo u odnosu na njegova ocekivanja, nego i na istrazivanja brojnih agencija koje se tim poslom bave. Na drugoj strani, Boris Tadic je za svega nekoliko meseci uspeo prakticno da udvostruci broj glasova u odnosu na onaj koji je dobila demokratska lista na parlamentarnim izborima u decembru, da se u kratkom roku nametne kao jedna od svega dve-tri politicke licnosti sa najvecom specificnom tezinom na srbijanskoj politickoj sceni, a usput i da se definitivno ucvrsti na kormilu Demokratske stranke, unutar koje sada vise verovatno nece imati neku paznje vrednu konkurenciju. Trijumf je, dakle, potpun, i to utoliko pre sto je Tadic promptno dobio podrsku za drugi krug od svih stranaka vladajuce koalicije osim Kostunicinog DSS-a koji je jos vidno osamucen impresivnom izbornom katastrofom svog kandidata.

Tadiceve sanse za pobedu u drugom krugu objektivno su vece od Nikolicevih, mada tu treba biti u razumnoj meri oprezan. Naime, izbornu bazu srpskog radikalizma sa svim njemu naklonjenim satelitskim populistickim opcijama nikako ne treba potcenjivati, ali ovaj jucerasnji podbacaj po prirodi stvari radi protiv Nikolica, bas kao sto je Tadic sada na talasu pobednicke euforije, kao radikali od decembra pa do sinoc. Drugim recima, samo bi jako niska izlaznost biraca mogla dovesti Nikolica na tron, jer je njegova glasacka baza doduse disciplinovana, ali brojcano mnogo jasnije i nepopravljivije limitirana od Tadiceve. Izbore bi moglo da odluci i opredeljivanje glasaca koji su u prvom krugu podrzali Bogoljuba Karica, dakle svojevrsnu antipoliticku opciju srodnu nekakvom postnacionalistickom, tranzicionom populizmu koji pokusava da se ugleda na fenomen Berluskonija u Italiji, mada mnogima vise lici na tajkunsko politiziranje u Jeljcinovoj Rusiji. U svakom slucaju, Karic je takoreci niotkud stigao do podrske gotovo petine birackog tela, i taj rezultat se mora respektovati, pre svega zato sto ukazuje na dubinu koncepcijske i identitetske krize unutar ovdasnje tradicionalne “politicke klase”.

Vladajuca koalicija, a pre svega Demokratska stranka Srbije, jedini je nedvosmisleni i vise nego ubedljivi gubitnik ovih izbora. Ova heterogena skupina stranaka istakla je kandidaturu bezbojne politicke licnosti koja nije mogla da parira konkurenciji, i koja je zato pokusala da maksimalno depersonalizuje kampanju, sto na neposrednim predsednickim izborima naprosto nije pametno, u najmanju ruku. No, vaznije od toga je da je sam Dragan Marsicanin bio savrseno ovaplocenje generalne politicke linije njegove stranke, koja se mnogo lakse odredjuje prema onome sto joj se ne dopada, nego sto govori i cini ono sto smatra da je nuzno uciniti. Ona, dakle, strateski parazitira na stvarnim ili izmisljenim nedostacima njenih konkurenata, ali sama pati od hronicnog nedostatka politickog identiteta i konzistentnosti. Tako se moze igrati neko vreme, pod uslovom da si u opoziciji; za vlast su ipak potrebni neki drugi, ozbiljniji kvaliteti, i to se i ovaj put vise nego jasno pokazalo.

Zato je Vlada Srbije sada u velikoj krizi i pred mogucim raspadom posle samo cetiri meseca rada. Cinicno je da bi je iz ambisa najpre mogao izvaditi sam Boris Tadic ukoliko dobije izbore, bilo tako sto bi pristao na rekonstrukciju Vlade, ili tako sto bi – a ovo drugo je verovatnije – spokojno pustio Vladu da se krcka u sopstvenom sosu, dok bi njegova Demokratska stranka vredno skupljala politicke poene za neke nove parlamentarne izbore. No, mozda ni to nece biti moguce jer G 17 vec najavljuje da hoce da izadje iz tog sosa u kojem bi mogla sasvim da se raskuva; slicne poteze povlaci i Srpski pokret obnove. Sve u svemu, mnogo briga za premijera Vojislava Kostunicu, koji sada mozda sedi negde, slusa Igija Popa i pita se sta mu je sve ovo trebalo.

Sve je nekako izgledalo mnogo lakse i lagodnije dok je pokojni Zoran DJindjic bio krivac za sve.

Radio Slobodna Evropa

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register