Dosije X

Objavljeno: 16.06.2004, 14:35h

“Prvi korak u suocavanju sa prosloscu je otvaranje dosijea tajne policije”

“Prvi korak u suocavanju sa prosloscu je otvaranje dosijea tajne policije”

Piše: Zivan Lazic

“Prvi korak u suocavanju sa prosloscu je otvaranje dosijea tajne policije”, prof. dr Jovica Trkulja

“Temeljito, masovno i metodicno krsenje ljudskih prava bilo je bitna odlika nase proslosti, a surovost ljudske prirode ima moc samoobnavljanja u brojnim varijacijama”. Ovo je, na nedavno odrzanom predavanju u novosadskom Centru za humanitarnu integraciju i toleranciju posvecenom ulozi sadasnjosti u premoscavanju autoritarne proslosti i buducnosti, istakao Stanko Pihler, profesor krivicnog prava.

A postoji li, uopste, mogucnost konsolidacije drustva sa teskim naslagama nasilja i nedemokratije pravom? I da li svescu o zlim desavanjima u proslosti – nasuprot primamljivom zaboravu – mozemo spreciti obnavljanja destrukcije? “Iskustvo prevladaanja proslosti je bogato, ali lokalne prilike odredjuju i pristup problemu i granice mogucnosti njegovog resavanja”, smatra Pihler i dodaje da nije dovoljno samo identifikovanje problema i aktuelizacija na nasem tlu, vec i pronalazanje modela prevladavanja enigme, ali i zamke, proslosti.

Politika zaborava

Odnos snaga u konfliktu je bitan za izbor modela prevazilezenja proslosti, a profesor Pihler se zalaze za izbegavanje “pozivanja na “pozitivnu moralnost” i “univerzaciju srece”, te da pravda, posebno ne revolucionarna, ne bude jedini aspekt sagledavanja situacije”. Isto tako, bilo bi neeticno i nesvrsisodno zanemariti interese zrtve, odustati od ideje pravde, oprastanje poistovetiti sa nekaznjavanjem i zaboravom.

“Odnos prema proslosti trebalo bi da bude racionalan, krajnji cilj preispitivanja mora biti mir, jer je izvesnost ambijent u kome pravo moze da, u znatnoj meri, naznaci pozeljne odnose u zajednici”, smatra Pihler.

Pravna rehabilitacija znacajna je, ali i nedovoljna, jer je neophodna i politicka i eticka, kao sto se vidi i iz rezolucije 1096 Saveta Evrope, politicke poruke zemljama u tranziciji, kojom se istice da razgradnja autoritarnog sistema pociva na principima demilitarizacije, privatizacije, demonopolizacije i debirokratizacije i da je njen cilj “promena svatanja ljudi u smislu da se ukloni strah od odgovornosti”.

Jovica Trkulja, profesor na Fakultetu politickih nauka, smatra da u Srbiji autoritarni rezimi dominiraju duze od pola veka. “To je vreme u kome je pravo bilo sluskinja politike i kada je pedalj vlasti znacio vise od kilometra prava”, kaze Trkljulja i nabraja pojavne manifestacije: krsenje ljudskih prava, privredni kriminal, zlopuotreba moci, izborne kradje, politicke likvidacije, ratni zlocini…

Prema Trkulji, posle 5. oktobra, zvanicna politika u Srbiji je bila “politika zaborava”, da bi se tek 12. marta prosle godine – kada se konacno svatilo koliko zlo moze da bude mocno – stidljivo krenulo sa suocavanjem sa prosloscu, da bi potom elan postupno jenjavao i da bi se, nakon izbora krajem godine, ponovo prepustili zaboravu…

Vojnici partije

Delikanost, slozenost i bolnost procesa vidi se iz oblika pravne odgovornosti. Ali: “Osnovno pitanje je da li se zlo autoritarne proslosti moze prevladati mehanizmima pravne drzave. Nije li upravo pravna drzava prepreka, cak smetanja, savladavanju proslosti?” – pita se Trkljulja i dodaje: “Prvi korak u suocavanju sa prosloscu je otvaranje dosijea tajne policije”.

On podseca da je marta 2001. godine Vlada Srbije donela uredbu (a ne zakon, sto je bio pravni osnov da je prosle godine Ustavni sud proglasi neustavnom) o mogucnosti uvida gradjana u licne dosijee, sto je, nazalost, bilo vise zamagljivanje nego otvaranje dosijea. “Politicari se dosijea sete samo kada se u Hagu pojavi neko od (neocekivanih) svedoka iz cijeg iskaza se vidi znacaj dosijea pred izbore i kada se pretnja otvaranjima dosijea koristi da bi se zaplasio ili diskvalifikovao politicki takmac. Mnogi gradjani tesko mogu razumeti desavanja iz sopstvenog zivota ukoliko ne vide etiketiranja u spisima tajnih sluzbi, a otvaranje je neophodno i da bi istrazivaci mogli istrazivati (vise)partijski sistem u Srbiji” smatra Trkulja.
Dodaje da ni rehabilitacija, ni denacionalizacija, ni lustracija ne mogu da se primene bez prvog koraka, dok je zapostavljeno pitanje odgovornosti javnih funkcionera za krsenje zakona, posebno sudija koje su u protekloj deceniji sudile, ne po zakonu, vec po partijskim direktivama i bili vojnici partije u sudnici. “Lex specialis je dokaz da su sudije cinile krivicna dela”, navodi Trkulja.

Lazni disidenti

Govoreci o progonu intelektualaca, Trkulja je posebno istakao ulogu “vlasti bliskih profesora, recenzenata, urednika… – koji su u strucnu oblandu uvijali politicku diskvalifikaciju, sto je efikasnije od zabrana i sudskih kazni. U tom kontekstu, potrebno je preispitati ulogu (laznih?) disidenata, koji su bili clanovi akademija, tirazni pisci, ziveli u najluksuznijim delovima grada i, sem dvojice, nikada nisu dospevali zatvora, nego su marginalizovali ili onemogucavali alternativu spram vlasti kritickih stvaralaca u svim oblastima stvaralastva”.

Lustracija (primereniji izraz je “diskvalifikacija”) je pokusaj da se oni koji su krsili ljudska prava onemoguce da u narednom periodu ponove takvo ponasanje i vise je preventivna nego represivna mera. U nas je tek posle 12. marta prosle godine usvojen odgovarajuci zakon, ali u novom politickom ambijentu je vec zatrazena suspenzija ovog zakona.

Takav tok Trkulja povezuje sa, po njegovom misljenju, preradom proslosti, prisutnoj u Srbiji u meri u kojoj se iz prerade moze izvuci argument za dnevno-politicku upotrebu. Nevolju predstavlja i suocavanje sa zlocinima paravojnih i parapolicijskih snaga, sto je tezak problem, dok suocavanje otezava i cesto nejasna distinkcija izmedju dzelata i zrtve.

Ovde je, naime, bilo previse dobrovoljnih saradnika rezima, cak svih rezima tokom pet decenija unazad, pa sadasnja politicka “elita” nije spremna za suocavanje kako ne bi odsekla granu na kojoj sedi. Najvecu prepreku suocavanju sa prosloscu profesor Trkulja vidi u tome sto na postoji diskontinutet, vec, naprotiv, kontinuitet sa nacinom vladanja iz proslosti, jer su osnovne poluge prethodne vlasti nepomenjene.

“Ostala su cetiri stuba bivseg rezima, cetiri “stuba zla”: monopol nad finansijskim kapitalom, monopol nad ideoloskim aparatima dovrsen 1998. godine zakonima o univerzitetu i medijima, lojalni partijsko-drzavni aparat i vojno-policijsko kompleks”, tvrdi Trkulja.

“Dokle god proslost deluje, nije kasno savladavati, posebno pravno, zlo autoritarnosti”, smatra Vladimir Vodinelic, profesor gradjanskog prava i naglasava da su od kljucnog znacaja – rehabilitacija politickih osudjenika, denacionalizacija, otvaranje dosijea…

“Ako se za DOS-ovsku vlast moze reci da nije savladavala proslost, aktuelna vlast obnavlja vrednosti protiv kojih je i pokrenuto pravno savladavanje proslosti”, zakljucuje Vodinelic.

EKONOMIST

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register