Evropa za opstanak Srbije i Crne Gore

Objavljeno: 06.06.2004, 12:19h

Na zasedanju Skupstine 15. juna mozda ce se naci zakoni o grbu, zastavi i himni, cime bi drzavna zajednica Srbija i Crna Gora konacno dobila svoja obelezja. Za Jugoslavijom uskoro u istoriju odlazi i njena himna “Hej Sloveni”. Celnik parlamenta SCG govori za “Dnevnik” i o buducnosti drzavne zajednice

Na zasedanju Skupstine 15. juna mozda ce se naci zakoni o grbu, zastavi i himni, cime bi drzavna zajednica Srbija i Crna Gora konacno dobila svoja obelezja. Za Jugoslavijom uskoro u istoriju odlazi i njena himna \”Hej Sloveni\”. Celnik parlamenta SCG govori za \”Dnevnik\” i o buducnosti drzavne zajednice

Piše: Dragan Milivojevic

Na zasedanju Skupstine 15. juna mozda ce se naci zakoni o grbu, zastavi i himni, cime bi drzavna zajednica Srbija i Crna Gora konacno dobila svoja obelezja. Za Jugoslavijom uskoro u istoriju odlazi i njena himna “Hej Sloveni”. Celnik parlamenta SCG govori za “Dnevnik” i o buducnosti drzavne zajednice

Na zasedanju Skupstine 15. juna mozda ce se naci zakoni o grbu, zastavi i himni, cime bi drzavna zajednica Srbija i Crna Gora konacno dobila svoja obelezja – kaze Zoran Sami, predsednik parlamenta SCG najavljujuci da ce za Jugoslavijom uskoro u istoriju otici i njena himna “Hej Sloveni”. Celnik parlamenta SCG govori za “Dnevnik” i o buducnosti drzavne zajednice.

Mislite li da drzava koja uskoro dobija svoja obelezja ima buducnost, imajuci u vidu izjave koje dolaze iz vladajucih krugova Crne Gore da treba ubrzati referendum o nezavisnosti?

– Ne ulazi se u Evropu samo na recima, vec mora da se pokaze delima. Mislim da ce drzavna zajednica opstati, a to je i stav stranke iz koje dolazim, jer to u ovom trenutku jeste najbolje resenje i za gradjane Crne Gora i Srbije. A treba imati na umu i poruke koje stizu iz Evrope. To govore svi nasi evropski sagovornici. EU i sve ostale evropske institucije podrzavaju opstanak drzavne zajednice i to ne cine samo zbog nas vec i zbog sebe. Nasa strateska prica je EU, ali je i u interesu Evrope da se drzavna zajednica SCG ocuva i kao takva postane punopravna clanica.

Tacno je da ima raznih izjava, posebno iz Podgorice, da Crna Gora i Srbija treba da se razidju, i ja mislim da su to price u dnevno-politicke svrhe. Nisam sklon da ih preterano uzimam u obzir. Najranije pocetkom 2006. godine svaka od drzava clanica, ako to zeli, moze da raspise referendum o razlazu. Dakle moze, a ne mora. Taj referendum se ne mora nikada odigrati, a uslovi za njega sticu se tek za dve godine. Na osnovu trenutnog raspolozenja u EU, prica da bi razdvojeni isli brze u Evropu nema nikakvog osnova.

Iz Srbije se uglavnom cuju kritike od strane onih sa suverenistickom platformom, da drzavna zajednica mnogo kosta i da je zbog toga razlaz sa Crnom Gorom isplativ?

– Najcesce se to navodi kao argument, ali neutemeljen. Od ukupnog budzeta SCG 88 posto ide na Vojsku, 7,5 posto na diplomatiju, a sve drugo, od Saveta ministara i ustanova na nivou drzavne zajednice, do ove Skupstine – kosta 4 posto. Ovaj parlament sa svim poslanickim platama kosta 0,6 posto budzeta drzavne zajednice. Plate na saveznom nivou se nisu menjale od kada je napravljena drzavna zajednica.

I kada sve to pogledate neke stvari su jasnije. I da se razidjemo moramo da imamo vojsku i diplomatiju, u cemu bi troskovi Crne Gore i Srbije samo porasli. Dakle drzavna zajednica realno vrlo malo kosta i to nije nikakav argument za njeno rasturanje.

Da li je dolaskom DSS i koalicionih partnera na vlast zaista profunkcionisala SCG?

– Konacno su konstituisane sve institucije drzavne zajednice, sto nije obavljeno u predhodnih 13 meseci. Time je zavrseno ono sto je Evropska unija od nas trazila, a razne evropske institucije u svojim izvestajima pocetkom ove godine s pravom insistirale. Poslednjih dana u razgovorima evropski predstavnici isticu zadovoljstvo sto smo zaokruzili institucije SCG i poruke su jasne: eventualni razlaz Srbije i Crne Gore usporio bi proces pridruzivanja EU i jednoj i drugoj drzavi clanici.

Podsetio bih da je u protekla dva meseca jednoglasno usvojen Poslovnik Skupstine, koji je napravljen tako da odgovara svima, i vlasti i opoziciji, i najzad konstituisani svi parlamentarni odbori. Pre dve nedelje je formirana i veoma vazna Komisija za kontrolu sluzbi bezbednosti SCG i izabrane delegacije za sve evropske skupstine od SE do NATO. Konstituisan je i Sud drzavne zajednice, ciji ce sastav biti kompletiran izborom preostalog osmog sudije na prvom zasedanju. Rekonstruisan je Savet ministara i usvojen veci broj zakona koji je cekao u skupstinskoj proceduri i u ovom trenutku nema ni jednog zakona u fijoci.

Preostali su zakoni na koje nas obavezuje Ustavna povelja o drzavnim simbolima, zastavi, grbu i himni, zatim vrlo vazan zakon o vojsci i zakon o imovini. Pred nama je i veliki broj ratifikacija evropskih konvencija, odnosno “pravila igre Evrope”. Neka od njih, koja se ticu ekonomije, ocito stvaraju glavobolje i neprijatnosti, obzirom na trenutno stanje privrede i opste siromastvo i u Srbiji i u Crnoj Gori.

Brisel za Studiju izvodljivosti EU trazi jedinstveno trziste SCG, koje nikako da se formira. Covek koji bi time trebalo da se bavi, ministar za unutrasnje ekonomske odnose Amir Nurkovic se pritom pozabavio pricama o nezavisnosti. Kada ce se clanovi Saveta ministara latiti svoga posla i odgovarati u parlamentu za ucinjeno, cime ce i Skupstina SCG biti u svojoj funkciji?

– Morace, jer i po Ustavnoj povelji Savet ministara odgovara ovom parlamentu, a to je praksa svuda u demokratskom svetu. Mi smo sada imali preispitivanje poverenja sefu diplomatije Vuku Draskovicu. Jasno je da ukoliko neko sedi u Savetu ministara mora da radi u korist drzavne zajednice, a da neke svoje licne, politicke stavove koje moze da ima, mora ostaviti kod kuce. Ja sam recimo predsednik Skupstine, sto znaci da sam predsednik svim poslanicima, i mogu da imam neka politicka uverenja, ali moram da zastupam stavove koje ovaj dom donese, svidjali se oni meni ili ne.

Koja je sudbina harmonizacije kroz Akcioni plan?

– Kada bi pitali bilo kog politicara u Srbiji ili u Crnoj Gori hoce li u EU, svako bi odgovorio: naravno. Ali to podrazumeva da se sistemi obe clanice moraju uskladiti sa ekonomskim pravilima Evrope. A, ako je to tako, moraju medjusobno da budu uskladjeni. Druga stvar sto smo i u Srbiji i u Crnoj Gori uzasno siromasni, a neke od tih promena do kojih treba da dodje, na neki nacin kostaju. Pritom ponekad kontra price uzbudjuju Srbiju ili Crnu Goru, jer svako ima neke svoje unutrasnje interese. Ali ako hocemo u EU, promene su neophodne i u ekonomskom i u pravnom sistemu, jer ne mozemo u evropske integracije sa nasim lokalnim, balkanskim pravilima igre medju kojima je i sverc secera na evropsko trziste.

Na tim “lokalnim pravilima” pojedinci zgrnu pare, a drzava pretrpi ogromnu stetu. I naravno da Evropa postane sumnjicava u poslovima sa nama, sto smo videli kod preferencijala za tekstil. Dakle, deo evropskih pravila pred SCG su i carine koje Evropa predvidja na odredjenom nivou, i ako kaze 7 posto, onda ne moze biti 57, svidelo se to nama ili ne.

Stice se utisak da sadasnja vladajuca koalicija iz Srbije teze komunicira sa Krivokapicevim SDP nego sa Djukanovicevim DPS?

– Nemam taj utisak. Ako hocete stranacki da gledam na pitanje drzavne zajednice, DSS se zalaze za opstanak zajednicke drzave, a SDP za nezavisnu Crnu Goru, odnosno za njeno odvajanje iz drzavne zajednice. I to nije nikakva tajna. Ali ako je rec o saradnji na konkretnim stvarima, mislim da tu nemamo neki problem. Ja uvek kao predsednik Skupstine isticem da cak nezavisno kakva je buducnost drzavne zajednice, imamo mnogo poslova koje u ovom trenutku kao SCG mozemo obaviti, pa ce oni biti korisni i za Srbiju i za Crnu Goru i u slucaju opstanka zajednicke drzave ili razdvajanja jednog dana, u sta ne verujem. Prihvaceni i primenjeni evropski standardi ostaju na bilo kom nivou.

Da li je nastavljena dinamika medjunarodnih kontakata koje je ova skupstina imala nakon demokratskih promena i sta je sa parlamentom NATO?

– Parlamentarna diplomatija je danas jos zivlja. Drzavna zajednica jedina ima medjunarodno-pravni suverenitet i inostrani poslovi su na nivou SCG. Ceo svet kada hoce da komunicira sa nama to cini preko drzavne zajednice. Ova Skupstina, za razliku od republickih, ima veliku diplomatsku aktivnost, pre svega kroz nase clanstvo ili prisustvo u raznim evropskim parlamentima od SE, OEBS do NATO. Nasa delegacija je upravo ucestvovala u Bratislavi na zasedanju Skupstine NATO i ocekuje se izvestaj. Tu su i stalne bilateralne komunikacije, a ja nedeljno razgovaram sa nekoliko ambasadora, predstavnicima EU, SE, OEBS.

Boravili se nedavno u Strazburu. Da li je postavljeno pitanje ispunjavanja uslova SE i Haga?

– Ne. Tamo uopste nije bilo postavljeno pitanje Haskog Tribunala u smislu saradnje. Na poslednjoj sednici Parlamentarne skupstine SE bilo je postavljeno pitanje zasto se u nasoj delegaciji nalaze i predstavnici stranaka ciji su lideri u Hagu, ali je delegacija prihvacena u celini, kako striktno zahteva SE. Sastav naseg parlamenta moze nekome da se svidja ili ne, ali takav kakav je, odredjen je na osnovu demokratskih izbora.
Dobili smo vest da ce SE menjati poslovnik zbog SCG, odnosno prisustva poslanika SRS ili SPS?
– To je samo ideja i pitanje je da li ce biti realizovana.

U junu ministri u Skupstini

– Pojavom ministara Draskovica i Davinica na zasedanju odbora, pocela je komunikacija izmedju Skupstine i Saveta ministara koje do skoro nije bilo. U junu ce se odrzati zasedanje posveceno poslanickim pitanjima na kojoj mora da prisustvuje Savet ministara. Verujem da ce u jednom trenutku o svom radu Skupstinu izvestiti svi ministri, a moze biti pozvan i predsednik Svetozar Marovic da to ucini.

Marovic raspisuje izbore

– Uopste se ne postavlja pitanje da li ce biti neposrednih izbora u SCG. Oni ce se odrzati po Ustavnoj povelji dve godine po konstituisanju drzavne zajednice, u februaru 2005. godine, a u medjuvremenu skupstine Crne Gore i Srbije treba da donesu izborne zakone. Ne vidim razlog da predsednik Marovic u cijoj je nadleznosti ne raspise izbore na vreme. Gospodin Marovic i ja imamo dobru komunikaciju – dodaje Sami.

Dnevnik

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply