Kako da ti ne platim kad si sve video

Objavljeno: 02.06.2004, 10:37h

Privatni detektivi su tajnovit i zatvoren svet. Retko koji od njih ce pristati da razgovara za novine. Kada smo Mirka Kojica, vlasnika beogradske detektivske agencije Koja, upitali kako klijenti dolaze do njega, on je uzvratio pitanjem: “Kako ste vi dosli do mene?”

Privatni detektivi su tajnovit i zatvoren svet. Retko koji od njih ce pristati da razgovara za novine. Kada smo Mirka Kojica, vlasnika beogradske detektivske agencije Koja, upitali kako klijenti dolaze do njega, on je uzvratio pitanjem: “Kako ste vi dosli do mene?”

Piše: Elizabeta Novkovic

“Blic News” je zavirio u tajnovit i zatvoren svet srpskih privatnih detektiva

Privatni detektivi su tajnovit i zatvoren svet. Retko koji od njih ce pristati da razgovara za novine. Kada smo Mirka Kojica, vlasnika beogradske detektivske agencije Koja, upitali kako klijenti dolaze do njega, on je uzvratio pitanjem: “Kako ste vi dosli do mene?” Malo smo se iznenadili, jer smo oglas njegove agencije nasli u oglasniku Halo oglasi.

– Nisam ni znao da taj oglas uopste ide. Mi u stvari i ne oglasavamo detektivske usluge. Ponekad damo oglas zato sto se bavimo i uslugama prenosa vlasnistva automobila. Ali, za detektivski posao to uglavnom ide na preporuku. Zamislite da vi imate neki problem i da treba potpuno da iznesete intimu nekom strancu koga ste nasli preko oglasa – objasnjava Kojic.

Kada osoba koja ima problem konacno odluci da resenje prepusti detektivu, ostaje jos i da detektiv na to pristane. Kojic kaze da se desava i da odbije neki slucaj, pre svega ako proceni da klijent nije iskren.

– I ja i moji saradnici imamo porodice, i moramo da se zastitimo od mutnih poslova, a i reputacija je jako bitna – kaze Kojic.
Koliko ce vas detektivske usluge kostati, veoma je tesko reci. Vlasnik agencije Koja kaze da je u ovom poslu nemoguce imati cenovnik.
– Zavisi koliko ljudi angazujete, koliko dana traje istraga, da li se putuje…

Iako ljudi zamisljaju da privatni detektivi najcesce prate i fotografisu neverne supruznike, njihov posao se, objasnjava Kojic, najcesce svodi na usluge obezbedjenja.

– Vecinom traze obezbedjenje poslovnog prostora ili neke luksuzne kuce dok su vlasnici na odmoru. Ima klijenata koji traze licnu zastitu, a ima i firmi koje angazuju obezbedjenje kada sakupljaju novac iz raznih svojih lokala i nose u banku – kaze nas sagovornik.

Dragoljub Tatomirovic, doktor kriminalistike i vlasnik jedine detektivske skole kod nas pod nazivom A. G. A., kaze da je jedna njegova svrsena ucenica, na primer, osnovala agenciju koja se bavi uterivanjem dugova, odnosno, “posredovanjem u naplati”, kako se to fino kaze.

– Ona je zaposlila 10 momaka. To posredovanje je legalno, ali se podrazumeva da tu nije ukljucena sila. Ipak, uvek je prisila kada vam na vrata dodju tri momka i potrazuju nesto. Mislim, nema potrebe da dodje do batina, dovoljno je samo pojavljivanje – kaze Tatomirovic.
Kojic objasnjava da se njegova agencija bavi i trazenjem nestalih osoba.

– Cesto su to stare bake, koje zbog senilnosti znaju da se izgube. Povremeno trazimo i maloletnike koji pobegnu od kuce.

Tatomirovic kaze da je trazenje odbeglih maloletnika ogroman posao na kraju svake skolske godine.

– Najcesce su razlog za bezanje lose ocene. Onda dete, bojeci se roditeljskog besa, pobegne na neko vreme, dok se situacija ne smiri.
Kojic kaze da im se relativno retko javljaju roditelji koji sumnjaju da im se dete drogira.

– Roditelji to uglavnom ionako znaju, i ne zele da jos neko sazna. Osim toga, deca koja upadnu u svet droge i nemaju bas paznju svojih roditelja, cesto su zapostavljena. Kada nam se roditelji ipak jave, njihove sumnje se uglavnom pokazu kao opravdane, ali ne uvek. Bilo je slucajeva da su se zbog sukoba generacija jednostavno desavale neke stvari koje su navele roditelje da posumnjaju, ali se ispostavilo da je sa decom sve u redu – kaze Mirko Kojic.

Nas sagovornik procenjuje da se, s druge strane, sumnje ljubomornih supruznika u oko 50 odsto slucajeva pokazu kao opravdane.

– Klijenti koji nam se obracaju zbog neverstva su ljubomorni, nervozni, svakakvi. To su uglavnom zene iz bogatijih slojeva, koje imaju vremena i novca da se time bave. Ne kazem da nema prevara i medju siromasnima, ali oni do informacija o tome ne dolaze preko nas. Ali nema tih klijenata toliko koliko vi zamisljate.

Posto Kojic kaze da su ljubomorni klijenti uglavnom zene, da li to znaci da su muskarci neverniji?

– Pa, cesto su sumnje neosnovane, cesto su to prosto ljubomorni ljudi. Ali moze se reci da muskarci cesce prave izlete.
Dragoljub Tatomirovic napominje da istrazivanje neverstva “i nije bas legalno”.

– Po zakonu vi nemate pravo da punoletnu osobu pratite, fotografisete bez njene dozvole i znanja. Ima agencija koje se time bave, ali bi one morale da budu svesne da svaka osoba kojoj su to uradili ima pravo da ih tuzi.

Kad je o nestalim maloletnicima rec, roditelji se cesto nerado obracaju policiji, vec se odluce za privatnog detektiva.
– Logicno bi bilo da policija radi te poslove i ona ih u stvari i radi, ali su policajci, na primer u Beogradu, cesto iz unutrasnjosti i ne poznaju grad. Sem toga, nisu bas susretljivi, gradjanin cesto nema osecaj da je policajac tu da mu pomogne. Imao sam prilike da cujem neke policajce koji su premesteni u Beograd da kazu: “Dosli smo da jebemo kevu Beogradjanima”. Naravno, policajci su vecinom dobri, ali mislim da bi ipak bilo bolje da ih je vise odavde, bili bi efikasniji. Kad su nestali u pitanju, mi smo tu efikasniji jer poznajemo teren i nema birokratije – veli Kojic, koji dodaje da se detektivi uglavnom ne mesaju u poslove policije.

– Ne bavimo se provalama i ostalim kriminalnim stvarima – kaze on.

Tatomirovic objasnjava da nije bas uvek tako.

– Ako neko u vasem stanu za vreme proslave rodjendana vaseg deteta izvrsi kradju, vi to mozete prijaviti policiji, ali i ne morate. Vi ste pretrpeli stetu i odlucujete da li cete to otrpeti ili ne. Jer, policija ce sastaviti spisak svih prisutnih, sva ta deca ce biti pozivana i evidentirana. Onda roditelj kaze: “Nema veze, 200 evra, zasto da 20 dece ide u policiju. Prelazimo preko toga i angazujemo privatnog detektiva da pronadjemo ko je to uradio, da se moj sin ili cerka sa njim vise ne druze”.

Drugi primer kada se radije poziva detektiv nego policija jeste kada se kradja desi u privatnoj firmi.

– Neko je u firmi “maznuo” kompjuter i vama je stalo da se krivac pronadje da biste mu dali otkaz. Kada je firma u drustvenoj svojini, direktor to mora da prijavi policiji, u privatnoj ne mora. Firmama ne odgovara prisustvo policije jer im rusi ugled. Zamislite da treba da poslujete sa tom firmom, dodjete na pregovore i vidite uniformisana lica da pretresaju, uzimaju izjave, ispituju. Oni to moraju tako zbog procedure, ali vi, kad to vidite, vise vam se ne saradjuje sa takvom firmom. Privatni detektiv je u civilu i posao mu je da bude diskretan. Drugo, veca je mogucnost da ce doci do rezultata, jer, za razliku od MUP-a, kada preuzme slucaj, on se samo njime bavi – kaze Tatomirovic.

Ponekad to preuzimanje posla policije moze da se odnosi i na mnogo ozbiljnije slucajeve.

– Ja sam imao slucaj razjasnjavanja kradje pola miliona maraka iz zakljucanog trezora. Prihvatio sam slucaj, radio od ujutro do uvece, razjasnio stvar, napisao izvestaj, a on je meni isplatio dogovorenu sumu i do vidjenja. Da je prijavio slucaj policiji, oni bi trazili poreklo tog novca, dokumentaciju. Mene sve to nije zanimalo, moj zadatak je bio da otkrijem kako su pare mogle da nestanu. Na kraju mi je klijent rekao: “I ti za jedan dan da zaradis toliko para?” Ja mu odgovorim: “Dobro, nismo nikakav ugovor pravili, neces da mi platis, u redu, odoh ja”. On kaze: “Taman posla, kako da ti ne platim kad si sve video”.

BLIC NEWS

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register