Prljave su mi ruke, ali mi je savest cista

Jovanovic koji je hapsio i isporucio Milosevica, pocepao ostavku Dusana Mihajlovica, odlazio u Silerovu, Kulu i CZ, inicirao uvodjenje vanrednog stanja i posle svega zakljucio da su mu ruke prljave ali savest cista

Piše: Insajder: Ceda Jovanovic

Neposredno posle ovakve ocene sopstvenog rada, Cedomir Jovanovic je prvo sklonjen, a potom Iiskljucen iz DS-a. Do danas je odbijao da odgovara na pitanja zasto su mu i koliko prljave ruke. Sta je tacno, a sta ne o njegovim kotkatima sa mafijom, Legijom i JSO. Obrazlozenje je bilo da informacije kojima raspolaze mora prvo da cuje sud. Istina je teska i konfuzna, ali je gradjanima Srbije neophodna, porucuje Jovanovic koji je hapsio i isporucio Milosevica, pocepao ostavku Dusana Mihajlovica tokom pobune JSO, odlazio u Silerovu, Kulu i CZ, inicirao uvodjenje vanrednog stanja i posle svega zakljucio da su mu ruke prljave ali savest cista

Gost: Cedomir Jovanovic, bivsi potpredsednik Vlade Srbije
Novinar: Brankica Stankovic

B92: Zasto je vasa odluka bila da sve do danas cutite, odnosno da neke stvari saopstite na sudu, pa da onda izadjete u javnost. Sta je to novo sto vi kao svedok iznosite u procesu za ubistvo premijera Srbije?

Jovanovic: Ima tu mnogo motiva koji ne mogu biti rasvetljeni ni u ovoj emisiji, konacno ne mogu da dam onu vrstu odgovora nekome ko me smatra demonom da me posmatra drugim ocima, niti pristajem da prihvatim onu tezu po kojoj sam ja bezgresni andjeo. Prosto, sve ono sto se desavalo je u toj meri kontraverzno, u toj meri konfuzno, u toj meri tesko da, na zalost, samo vreme moze jasno da definise okvire u kojima ce se ta slagalica sloziti

B92: Kako ste doprineli utvrdjivanju istine? Sta je tu novo sto iznosite kao podatak?

Jovanovic: Da li je neistina ili senzacija kada kazem da u Srbiji funkcionise zlocinacko udruzenje, ili mi treba da mislimo da je sve sto nam se desavalo splet cudnih okolnosti, ekstremna koincidencija?

B92: Koje je to zlocinacko udruzenje i koje vi ljude svrstavate u to zlocinacko udrzenje?

Deo crkve deo vojske, deo policije, deo nacionalne inteligencije..? Ne mozete to tako da kazete…

Jovanovic: Ne, mogu to da kazem. “To su pasalne ocene…”. Ne, nisu pausalne, sta je

potrebno da bi otisli korak dalje, mozemo da odemo dalje, da govorimo o detaljima? Govorim o onom zlocinackom udruzenju koje je 6. oktobra pronaslo svog novog Milosevica, koje je pokusalo da u slabosti Kostunice stvori prostor za sebe.

To zlocinacko udruzenje pociva na delu crkve, na delu nacionalne inteligencije, na sluzbama bezbednosti, bez obzira na to gde se one nalaze. To je taj svet u kome nema mesta za mene, za moje prijatelje, nema mesta ni za Zorana. O toj Srbiji proslosti ja pricam, nazalost nema kohabitacije izmedju nas, zato sto se ne mogu pomiriti dobro i zlo. Ko je odgovoran za ono sto nam se desilo?

B92: Zar niste vi odgovorni zato sto je jedno vreme bilo kohabitacije?

Jovanovic: Ne to nije bila kohabitacija.

B92: Bila je neka vrsta saradnje

Jovanovic: Sa kim?

B92: Sa ljudima koje ste spomenuli – Jovica Stanisic, Legija..?

Jovanovic: To ne moze biti tumaceno kao saradnja. Ako mislite da se posipam pepelom, ne pada mi na pamet, ja nisam takav covek, ali kad govorimo o svemu, moramo da povedemo racuna o rezultatu. Ne o nacelima. Necu da moralisem o najnemoralnijem drustvu u Evropi s kraja XX i pocetka XXI veka. To nije nacin kojim ja zelim da zivim i, na kraju, to nije bio bitan princip u poslu u kojem sam se bavio.

Ne, nismo nikad kalkulisali. Da smo kalkulisali onda bi se ta prica zavrsila drugacije. Bili bi bogatiji, ziveli bi mirnije, ali postoji jedna sistemska greska i tu gresku ne moze nista kompenzovati

B92: Koja?

Jovanovic: Ja ne mogu da zivim na racun normalnih ljudi. Ja se ne osecam dobro u tragediji i u tome je razlika izmedju nas i njih. Nisu oni patriote, veliki Srbi…

Gde je tada bila crkva, koja je njena uloga u svemu tome, koja je uloga policije, sudova, mafije, onih koji su se u svemu tome obogatili…? “Ajde da to na takav nacin posmatramo. Jeste, to je zlocinacko udruzenje, koje svoju buducnost vidi u nasem nestajanju. Cudimo se jel moguce da je crkva u tome ucestvovala… Pa falsifikovali su patrijarhovu Uskrsnju poslanicu u aprilu 2003. godine dopisali su i osudili reformatore koji bi da reformisu Srbiju mesec dana posle 12. marta. Pa, gde je vikar patrijarha Pavla koji se tome suprotstavio? Nema ga nigde! Mislim na Atanasija Raketu.

B92: Ko je sta falsifikovao, nista vas nisam razumela?

Jovanovic: Pa u tome je problem sto cemo morati da sacekamo jos pet godina da bi ljudi mogli tako nesto da razumeju. Pa pukovnik Amfiohije Radovic, na primer. On! Filaret koji me zove telefonom i buni se sto mu je policija uzela “dzip”. Ja pozovem Dusana Mihajlovica i pitam ga, kazem zvao me Filaret. On kaze: “Nemam, pojma sad cu da proverim”. Posle pola sata stize mi pisani dokument da je oduzeto vozilo zato sto je ukradeno, a meni se Filaret obrati onako hriscaniskim recnikom… Ja ga pozovem, pa mu kazem: “Ej, izvini, vozio si ukradeni auto”. On kaze: “Pa ne, to je ukradeno u vasem svetu. Sad kad je dato nama, to je blagosloveno”. Sedi pod freskom belog andjela i vozi se u lopovskom “dzipu”.

B92: Kakve to veze ima sa ubistvom Zorana DJindjica?

Jovanovic: Kako nema veze sa ubistvom? Jel” stvorena neka atmosfera u kojoj je bilo logicno pomisliti da je moguce ubiti predsednika Vlade? Pa ne ubija se predsednik Vlade tek tako, pobogu. Pa nas je Amfilohije prokleo 29. juna 2001 godine. Prokleo! Kako? Pa, tako – izasao, odrzao konferenciju i rekao “Bog vas kleo, pogani izrodi”. Kad bih otisao u Ostrog, prosao bih gore od Karle del Ponte. Tamo gde me je, inace, on krstio, ali u nekom drugom zivotu.

B92: Kad vas je krstio?

Jovanovic: Pa, kazem vam, u drugom zivotu. Pa u kom? Pa kazem vam, recimo, u vremenu u kojem je on bio covek koji unosi neku svezinu u crkvu, a ja, recimo, bio dete za koje se mislilo da je tako nedjto potrebno.

B92: Opet vas pitam, kada sve te njihove izjave navodite…

Jovanovic: Pa jel su to cinjenice? Jel su cinjenice da je otisao kod Milosevica u zatvor i da je rekao “Hag je za Srbe inkvizicija”?

B92: Pa ne mozete tako da optuzite ljude da stoje iza ubistva premijera Srbije. to je malo neozbiljno, jel tako?

Jovanovic: Pa dobro, o kome pricamo sada? Pricamo o zlocinackom udruzenju. Pa to udruzenje ima i one koje blagoslove, koji pravdaju i velicaju, one koji kazu “nije to tako treba”… Jel su osudili i jedan zlocin? Ili su smogli snage samo da presude Zoranu DJindjicu na odru? Iako je prethodne veceri dogovoreno da se u crkvi ne drzi govor. Ja sam razgovarao, pozvao me Nemanja Koleser koji je vodio protokol sahrane, i rekao da ljudi iz crkve misle da su duzni da kazu nesto u hramu. Ja sam razgovarao sa tadasnjim ministrom vera, sekretarom SPC i rekao da je sahrana organozovana u hramu zato sto mi pokusavamo da ujedinimo naciju. Zato smo taj hram i pravili, da bi mogli da se mole u crkvi, a ne u skolskoj ucionici.

B92: Ali, uveli ste veronauku?

Jovanovic: Jeste, uveli smo veronauku 29. juna u 7 ili 8 ujutru. Ja sam bio u Patrijarsiji, razgovarao sa patrijarhom, postojala je ideja da se kod patrijarha pojave i Zoran i Kostunica i na taj nacin da se spusti lopta nakon jedne burne noci koja je usledila posle nase odluke da posaljemo Milosevica u Hag. Kostunici nije palo ni na pamet da dodje, ali smo u tom razgovoru, otprilike, napravili dogovor koji je nas obavezivao da uvedemo veronauku, a njih da kao crkva precute to sto se desilo.

B92: Da precute to sto je Milosevic isporucen?

Jovanovic: Jeste, da, da precute to sto se desilo. Da li je to politika? Jeste. I ranije su postojale inicijative za uvodjenje veronauke. Secam se, Gase Knezevica, kog smo pozvali u Vladu, sreli smo se u hodniku u trenutku kada je Zoran vec izlazio sa predstavnicima crkve… Gasa, covek, nije znao sta se desava. Ja sam mu rekao: “Gaso, prekrsti se i pocni, uvodimo veronauku. Ja mislim da je to u tom trenutku bilo nuzno. Mi nismo uveli veronauku i izbacili kompjuter i Darvina iz skole. Slazem se da ima mnogo kontraverzi, ali u svemu tome su iskljucivi motivi oni koji se vezuju rezultat.

I kada ja pricam o tom udruzenju, ja ne pricam da bi rekao da je Kostunica ubica. Da jeste, ne bi bio danas na slobodi. A koliko je odgovoran? Strasno je dgovoran za ono sto se desilo. Nakon ubistva libanskog premijera sprovedena je istraga. Utvrdjeno je da Sirija nije izvrsila atentat, ali da je odgovorna za ono sto se desilo, jer je bila stvorena takva atmosfera da je neko mogao da pomisli da je moguce ubiti predsednika Vlade.

B92: Ali vasa istraga ni to nije utvrdila.

Jovanovic: Sta?

B92: Da je Vojislav odgovoran za atmosferu koja se stvarala.

Jovanovic: Pa nije zato sto je to politizacija vanrednog stanja. Moje misljenje je da su ti ljudi parazitirali u sukobu koji je stvoren izmedju DS-a i DS-a. Ali, taj sukob do koga je doslo nije doslo zato sto smo mi to hteli, nego zato sto je on na takav nacin pravio distancu od nas, zato sto je manipulisao sa nacionalnim emocijama i osecanjima.

Do prvog sukoba izmedju DOS i DS-a doslo je kada je odlukom Vlade Zorana DJidnjica Slobodan Milosevic isporucen Hagu. Kostunica je to nazvao drzavnim udarom.

Jovanovic: U svakom problemu koji je postojao u Srbiji, ja sam se pronasao, da bi na kraju jedino pitanje koje mi se postavlja bilo “a na osnovu kojih ovlascenja ste vi to radili?”. Zao mi je sto u zakonu o organizaciji vlade nije bila definicija “covek zaduzen za hapsenje ex-predsednika, covek koji je zaduzen za hapsenje osobe koja je optuzena za ratni zlocin…”.

B92: Ili covek zaduzen za kontakte sa mafijom?

Jovanovic: Ili to. Zao mi je sto to ne postoji, ali ako mislite da je to za mene problem – ne, nije. Sta je problem? Sto sam odlazio u Silerovu? Zasto je moj odlazak problem, a nije problem odlazak Zorana Samija? Taj covek je danas predsednik Skupstine drzavne zajednice. Sta je on tamo trazio?

B92: Otkud vi znate da je on bio tamo?

Jovanovic: Znam vrlo dobro i on zna kako znam. Pa, jel to neka tajna?

B92: Ne moze tako, morate da odgovorite kako znate da je Sami bio.

Jovanovic: Morate da postavite onda drugo pitanje.

B92: Ja sam vas jasno pitala…

Jovanovic: Pa sam mi je rekao, eto kako znam, pitao sam ga kako ga nije sramota, u Skupstini grada? Nastupa onako bestijalno obracunavajuci se sa mnom I Zoranom. On koji je u tu Silerovu odlazio da bi se sastajao u skladu sa dogovorima u ime Kostunice.

Ja tu hocu da napravim jasan stav prema Kostunici.

B92: Cekajte, vama je Zoran Sami priznao da je bio u Silerovoj?

Jovnaovic: Tacno, ali mene ne interesuje njegov odlazak u Silerovu, nego motiv – zasto je tamo bio.

B92: Zasto ste vi bili?

Jovanovic: Pa i o tome sam sve rekao.

B92: Bas ste sve rekli?

Jovanovic: Da. Obratite se Nebojsi Covicu za ostatak price, posto on mnogo bolje zna sta ja radim i koliko ja plivam 50 m kraul u bazenu sa viskijem, nego sta radi on ili oni sa kojima se on dogovorio da to urade u vanrednom stanju.

B92: I svedoci saradnici su naveli u svojim iskazima, jedan je naveo da vas je video 5-6 puta, a drugi nekoliko puta?

Jovanovic: Pa tacno, ali vam opet ponavljam – meni je svejedno da li je to bilo jedan, dva, pet, sest, sedam ili 67 puta.

B92: Pa koliko je puta bilo, da li je bilo dva puta ili..?

Jovanovic: Tacno, bilo je dva puta, bilo je dva puta.

B92: Pa kako vam je onda svejedno?

Jovanovic: Zato sto nisam ja dosao u ovaj razgovor sa vama da vam se pravdam.

B92: Ali, morate da objasnite neke stvari…

Jovanovic: Ne mogu da objasnim, jer ljudi ne mogu da shvate.

B92: Probajte.

Jovanovic: Necu, jer ja mogu da kazem ono sto treba da se kaze. Da li ce ljudi to shvatiti ili ne… Ja mislim da ljudi to ne mogu da shvate.

B92: Sami ste rekli da je Srbija umorna od neistina, zasto onda vi za pocetak ne ispricate istinu?

Jovanovic: Zato sto je ta istina jako teska i zato sto je svi znaju i zato sto se istina u Srbiji priznaje tako sto je to naknadni izraz savesti i krivice. Srbija je priznala istinu o Zoranu kada ga je trajno izgubila. Kostunica je posle dve godine progovorio o Zoranu. OK, ja mislim da covek moze da promeni svoje misljenje, ali ono sto sam od njega hteo da cujem je izvinjenje. Nema problema da pricamo o meni, ali necemo samo o meni. Dve godine ja tu pricu slusam i postujem zakon i Prijica, koji me zamolio u aprilu 2003, nakon onih sramnih konferencija za novinare Nebojse Covica, da cutim. I znao je da od mene to moze da trazi, jer sam ja spreman da placam licnu cenu zbog viseg intersa.

(…)

Jovanovic: Onog trenutka kada je Kostunica, zbog svoje nesposobnosti, izgubio ritam u promenama koje smo mi diktirali1i, ta nesposobnost je proizvela mrznju, a ta mrznja ga je zaslepila. Pa je onda mogao da primi Gavrilovica, osobu koja dve godine nema nikakve veze sa DB-om, nizeg sluzbenika Jovice Stanisica, prvo on, pa svi njegovi savetnici, pa sticajem okolnosti i njegova zena…

B92: Kad ste spomenuli Gavrilovica, vi danas i Goran Petrovic, i Vladimir Popovic, tvrdite da nema dileme da ga je kod Kostunice poslao Jovica Stanisic. To se sve desilo 2001. godine? Tacno. Ali zar niste vi tada bili na vlasti, o cemu se tu radi? Cetiri godine kasnije vi iznosite podatak da to nije nikakva tajna. Jel vi tada niste smeli da se suprotstavite Jovici Stanisicu?

Jovanovic: Pa, poznato je da smo mi bili ljudi koji su birali svoje protivnike. Peti oktobar smo imali najmanje opasnog protivnika.

B92: Odgovorite mi na pitanje, zasto tek danas pricate o tome?

Jovanovic: Pricali smo i tada

B92: Niste

Jovanovic: Kako nisam? Spomenuo sam svedocenje pred odborom u Skupstini.

B92: Svedocili ste 2003. godine?

Jovanovic: Tacno, tada sam pokazao fotografiju Sljivancanina u kasarni.

B92: Pitala sam vas za Stanisica.

Jovanovic: Niste me pazljivo slusali, tad smo mi bili kriminalci, tad smo unistavali slobodu medija…

Posle ubsistva Momira Gavrilovica i tvrdnje Kostunicinog kabineta da je Gavrilovic kod njih dosao da bi doneo dokaze o sprezi Vlade Zorana DJindjica sa mafijom, glavna tema u javnosti postaje koliko je Vlada Zoran DJidnjca kriminalizovana. Cedomir Jovanovic kaze da je posle ubistva Momira Gavrilovica razgovarao sa njegovom suprgom, koja mu je iznela podatke koji demantuju tvrdnje kabineta Vojislava Kostunice.

Jovanovic: Otisao sam i razgovarao sa njom. Tu je doslo do perokreta. Ono sto je rekla bilo je sokantno. Ona mi je rekla da je Gavrilovic pozvan iz Kostunicinog kabineta. Ona mi je rekla da je toga bilo i ranije, sto je potpuno suprotno tvrdnji da se on sam pojavio i ispovedio u Kostunicinom kabinetu. Pozvan je u cetvrtak uvce i odlozio je svoj planirani put. To je bilo dovoljno za potpuno rusenje te teze na osnovu koje je Kostunica planirao smenu nacelnika DB-a Gorana Petrovica.

B92: Ali, ne mozete na osnovu toga da tvrdite da je Gavriilovic isao u kabinet da bi kadrovao i menjao sluzbu DB.

Jovanovic: Mogu, zato sto mi je to rekao general policije Marinko Kresoja, koji se nalazio sa njim u drustvu – general policije, koji je smenjen posle Petog oktobra, a koji je bio predvidjen za nacelnika Javne bezbednosti u toj novoj podeli vlasti. Kresoje nam je rekao sta se desavalao na tim sastancima, jer je bio prisutan. Nisam ja to izmislio, to je rekao i u samoj policijiskoj istrazi.

Posle promene vlasti, BIA I MUP pokrenuli su istragu o ucescu Vlade Srbije u ubistvu Momira Gavrilovica

Jovanovic: Ja sam u junu priveden. Insistirao sam na poligrafskom ispitivanju i to je uradjeno. To je bio jedini nacin kojim argumentovano mogu da dokazem da je Kostunica lagao kada se povodom ubistva Gavrilovica obratio naciji. I sada mogu da trazim od njega da i on ide na poligraf i da se utvrdi da li je tada lagao.

Cedomir Jovanovic tvrdi da je isti slucaj i sa hapsenjem bivseg generala policije Milana Obradovica, zbog navodnih zloupotreba prilikom iznudjivanja iskaza od clanova takozvane Makine grupe. Kao sto je afera Gavrilovic imala za cilj rusenje Vlade Srbije, tako i afera Obradovic ima za cilj rusenje optuznice za ubistvo premijera Srbije.

Jovanovic: Ja sam o tome razgovarao vise sati sa Prijicem. Saopstio sam mu podatke na osnovu kojih je on pokrenuo istrage. Sve ono sto je deo Inspektorata policije, zadire u domen svih dogadjaja kojih smo mi akteri od Petog oktobra. Milan Obradovic je vec dve nedelje u zatvoru i nama nije omoguceno da damo izjave pred sudom. Problem je u tome sto se od mene ocekuje da cutim, a problem je u tome sto drzava danas veruje kriminalcu, a ne policajcu sa 25 godina besprekornog iskustva. Pred tom cinjenicom cute i one stranke, koje vrlo dobro znaju da se danas vodi obracun sa Milanom Obradovicem, da bi se obracun priveo kraju, ne sa njim nego, sa nama, protagonistima politike kojoj je obavljajuci svoj posao sluzio i Obradovic. Licno mu je ponudjeno pre godinu dana da pristupi onome sto ja zovem zlocinacko udruzenje, da uperi prstom na nekog od nas, kako bi mogao da ostane na mestu nacelnika beogradske policije. Posto nije hteo, najuren je u Kursumliju kao general policije. To je samo produzeni konflikt koji je trajao godinama i prenosio se preko Gavrilovica, Buhe, i onoga sto je usledilo 12. marta do danas.

B92: Tvrdte da sve sto se navodi o vama u tom izvestaju nije tacno?

Jovanovic: Sve sto je u tom izvestaju pomenuto, a u vezi sa okolnostim u koje sam ja upucen, je apsolutna konstrukcija, lako proverljiva i ja na tome insistiram. Dve nedelje je proslo od hapsenja Milana Obradovica. Ako je taj slucaj vazan, na cemu se onda gradi distanca prema nama? Zasto niko nije saslusan, nisu nam uzete izjave, zbog cega je uopste uhapsen Milan Obradovic?

(…)

Jovanovic tvrdi da je na sastanku izmedju Milosevica i Kostunice 6. oktobra, a iza ledja Igora Ivanova, dogovorena zastita Milosevicevih ljudi. Prema njegovoj tvrdnji, tada je dogovoreno da novi savezni premijer bude Zoran Zizic:

Jovanovic: Mozda je to sokantno za drustvo, ali je to istina i to su cinjenice, jer je tada Milosevic od Kostunice zatrazio objasnjenje za sve sto mu se desilo, uz komentar da je bio blagonaklon prema njemu. U jednom trenutku se razgovaralo o ideji da Milosevic bude savezni premijer, jer je to bilo pravno moguce. To je Kostunica odbio uz komentar da bi ekstremisti u DOS-u tako nesto sprecili. Onda su se sporazumom dogovorili da Zoran Zizic iz SNP-a bude savezni premijer. I ono sto je vazno, Milosevic je dobio garancije – za vojsku, Pavkovica, tada je postignut dogovor prema sefu DB-a Radetu Markovicu…

B92: Ali, kako je moguce da ste znali u toj prelaznoj vladi i ko je Radomir Markovic i ko je Pavkovic, a niste znali ko je Legija?

Jovanovic: Legija je bio komandant JSO, u tom razgovoru koji je vodjen pred Peti oktobar, mi nismo bili u poziciji da nesto garantujemo. Ko smo bili mi da tako nesto radimo? I tad nam je bilo jasno zasto je on dosao kod nas iz jednog jedinog razloga – a sto ne bi bio na nasoj strani, jel ce mu se desiti nesto ako mi sticajem neverovatnih okolnosti trijumfujemo?

B92: To je nekako naknadna pamet, vi ste od njega napravili narodnog heroja.

Jovanovic: Ko je to uradio, nije tacno.

B92: Kako nije tacno?

Jovanovic: Pa, jel odlikovan?

B92: Da li stvarno neko mora da bude odlikovan da bi bio nacionalni heroj? Znaci, nije bio nacionalni heroj. Dobro, javno ste mu zahvalnost odavali i priznanje sto je pomogao Peti oktobar.

Jovanovic: Pa nadjite u toj vasoj dokumentaciji javno iskazivanje zahvalnosti Legiji bilo kog politicara DOS-a.

B92: Nacicemo, naravno.

Jovanovic: Samo je Zoran DJindjic govorio o odnosima sa Legijom, jer niko drugi iz DOS-a nije imao kontakte sa njim, osim mene i njega. Ono sto je bila nasa obaveza, jer smo vrlo dobro znali iz kakvog mraka dolazi ta jedinica i taj covek, nasa obaveza se vezivala za nasu mogucnost da ga zadrzimo u orbiti te prelazne i republicke Vlade, koja ce biti formirana. Da se ne vrati u tu tamu iz koje je iskoracio Petiog oktobra, to smo uspevali da radimo do onog trenutka kada je poceo da krsi zakon. Kad je napravio incident u Kuli, on je suspendovan, posle Stupice uhapsen i otpusten iz policije.

B92: Dobro, na to se stalno pozivate, ali je pusten posle 48 sati.

Jovanovic: Nije tacno, uhapsen je u petak ujutro, a izasao je u sredu.

B92: Pa dobro tri, cetiri dana kasnije.

Jovanovic: Pusten je kad su svi saslusani, trazili smo mogucnost da ostane sto duze u pritvoru, ali u kojim okolnostima. Ko su oni koji su se potrudili da se jedinici posalje poruka da ce biti predan Haskom tribunalu, ko su oni koji su rekli da je prebacen iz 29. novembra u Hag, a ne u CZ?

Legija je uhapsen u Stupici, uhapsio ga je Zoran Mijatovic. Patrola policije nije smela da se pojavi. Neki policajci su iz zbunja posmatrali kako mu MIjatovic stavlja lisice na ruke. Mene su tog jutra probudili pripadnici “beretki” koji su dosli zajedno sa Maricicem uz pricu da im je javljeno da smo Legiju uhapsili kako bi ga poslali Hagu, jer je sve vreme to bila teza kojom se patriotski blok homgenizovao i navodjen na obracun sa DJindjicem. Dakle, kod mene je dosao Gumar, jer su im javili da je uhapsen zato sto se salje u Hag .U isto vreme je i Guri u 29. novembra i zove tog istog Maricica koji se nalazi kod mene.

To je tacno – da, otisao sam i razgovarao sa Legijom.

B92: Sta ste razgovarali?

Jovanovic: Trazio sam od njega da zove JSO i da kaze istinu. On je sutno, imao je neke cipele ili patike na nogama, poceo da divlja… Ne mogu da vam opisujem detalje, zato sto mi se gadi sve to.

Jeste, tacno, otisao sam kod tog coveka da pozove jedinicu. On je to odbio da uradi. Sve vreme je njegova zena zvala centralu Vlade i trazila da je spoje sa DJindjicem, predstvaljajuci se “ovde Legijina Aleksandra”. Na kraju, kada je u subotu pre podne prebacen u CZ, pustena je prica da smo ga mi poslali Hag. Tada je haos nastao. Znaci, haos. Pokusvali su pobunu i u junu mesecu. Ali, znate ko je tada u CZ? Milosevic, Rade Markovic, dva pripadnika JSO koji su priznali ubistvo na Iibarskoj, tada je tamo i Dusan Spasojevic, pa je zgodno onako ritnuti se na mene, nema veze, dobro zvuci “Dusan Spasojevic”, hajde da mu ga zalepimo kao etiketu. Ko mi to radi? Kostunica i njegov kabinet!

B92: Da li ste odveli Legijinu zenu i dete njemu u posetu u CZ?

Jovanovic: Nisam, ali da je bilo potrebno, odveo bih je.

Zena koja je u petak pokusavala sa nama da stupi u kontakt stupila je u subotu preko Maricica i ja sam ponudio Maricicu da se oni licno uvere u cinjenicu da se Legija nalazi u zatvoru, a ne u Hagu. I to je omoguceno, uz saglasnost nadleznih. Ja tom razgovoru nisam prisustvovao, ja sam bio u zatvoru kod upravnika Blanuse. Ona je dosla sa detetom. Ne interesuje me to. Meni je vazno da se oni vide i da se posalje poruka da nije tacno da je u Hagu, nego u CZ.

B92: Ali, zasto njegova zena nije mogla da ode u zatvor bez vase pomoci?

Jovanovic: Nije bilo moje pomoci. Moja uloga je bila vezena za amortizaciju tog prootesta i za razgovor sa Gumarom.

B92: Ali, ako se komadant Gumar uverio da je Legija tu?

Jovanovic: Ne, komadant se nije uverio, zena Legije je u vecoj meri uticala na jedinicu nego komadanat.

B92: Zena?

Jovanovic: Tacno, kad govori ona – govori Legija.

B92: V i ste rekli da on od juna 2001. ne predstavlja nikakvu bitnu ulogu za vas. Jel i dalje to tvrdite?

Jovanovic: Da.

B92: Jun 2001?

Jovanovic: Da, jun 2001.

B92: Pa, videli ste se u oktobru 2001?

Jovanovic: Jesam.

B92: Zbog cega?

Jovanovic: Sreli smo se Petog oktobra. Mene je Legija pozvao preko momka koji je bio u mom obezbedjenju. Ja sam vec tada ziveo u Banovcima. I do tog susreta je doslo tako sto nas je na auto-putu sacekao auto, koji nas je sproveo kroz ulice u Zemenu, I doveo nas u garazu. Ja sam iz nje izasao i sreo Legiju. To je bio njegov monolog preteci u kojem je on nama porucio da je pronasao nove zastitnike, da nam nece oprostiti tu nasu odluku da ga sklonimo iz policije. Tada mi je rekao za svoje kontakte sa Acom Tomicem i za podrsku na koju moze da racuna. Tada je pomenuo proces za Ibarsku.

B92: Zasto vi idete sa Legijom da se vidite kada on u tom trenutku vise nije komadant JSO?

Jovanovic: Pa, da li sam bio jasan kada sam rekao da su me pozvali?

B92: Pa da, ali zasto idete?

Jovanovic: Ja ne mogu tako da zivim. Pa, kad vas neko pozove, sta vi odgovorite? Pa sta je sad Legija, neko kog ja ne poznajem? Treba da se zacudim sto me je pozvao Petog oktobra 2001, kao ne poznajemo se? Pogresio si broj? Pa koga ce drugog da pozove?

B92: Pa zasto koga drugog?

Jovanovic: Pa koga drugog? S kim je jedino imao odnos? Sa mnom i sa DJindjicem. On druge ne dozivljava kao ravnopravne sagovornike, jer je on nacionalna velicina. Sto me zove Petog oktobra, pa zato sto mene optuzuje za ono sto mu se dogodilo, sto sam mu ja licno u njegovoj kuci rekao da ode kod Petrovica i da uzme otkaz.

B92: Kod njega kuci?

Jovanovic: Da, kod njega u kuci, jedan jedini put kad sam bio, to je kad je izaso iz CZ-a i kada je otisao i poceo da zove JSO, svoje obezbedjenje, i da planira veliku osvetu.

B92: Bili ste kod njega kod kuce?

Jovanovic: Da, jeste, tada me je pozvao Bracanovic i ja sam otisao kod njega kuci. Ne samoinicijativno, nego zato sto smo o tome razgovarali. Nije valjda trebao da ide Zoran DJidnjic?

B92: Vi ste trazili kada je ubijen premijer Srbije da na sopstven zahtev budete ispitani kod specijalnog tuzioca. Koji je motiv za tako nesto?

Jovanovic: Pa, zato sto necu da mi verujete na rec. Zasto bi vi meni verovali?

B92: Ali, zasto ste imali potrebu za tako necim?

Jovanovic: Imao sam potrebu zato sto su bile uzasne okolnosti u kojima su izgradjeni odnosi izmedju mene i ljudi koji su ubili predsednika Vlade. Imao sam potrebu da neko drugi sprovede istragu.

B92: Da li ste se vi osecali odgovornim zbog necega?

Jovanovic: Ne, ja sam se osecao neodgovornim kada sam video da je Zoran ubijen. Znate sta…

B92: Pa pitam vas zato sto ste sami rekli – zbog veze sa ljudima koji su ubili…

Jovanovic: Pa tacno. Naravno da to treba da se ispita – i moja, i Kostunicina, i Bebina, i Tomiceva, ili Bulatoviceva. Naravno da sam tarzio. Zasto sam to uradio? Zato sto sam znao sta je ono sto sledi.

B92: U tom vanrednom stanju, glavna tema postajete vi, odnosno koliko ste puta isli u Silerovu, zasto, koliko puta u zatvor i zbog cega, i kakvi su vasi kontakti sa mafijom Hajde da krenemo redom. Znaci, odakle vam dzip, na primer, posle 5.oktobra? To vas pitam zbog toga sto ste, recimo, pre toga bili samo student , vodja demonstracija.

Jovanovic: Pa pet godina pre toga da, ja sam fakultet “98. godine zavrsio.

B92: Pa dobro ali niste radili…

Jovanovic: Ne, mozemo da govorimo o onome sta sam ja zaista bio a mozemo da citiramo tako velikane nase blize politicke proslosti, recimo, Seselja ili Tomica ili…

Nisam nista radio, nego sam parazitirao. Ja mislim da je definitivno ovo drustvo potpuno poremeceno kada razmislja o tipu vozila.

B92: Sta sad to znaci – poremeceno? Odgovorite na pitanje – odakle vam dzip posle 5. okobra, a pre toga niste vidjeni u dzipu, nego ste…

Jovanovic: Ko to kaze?

B92: Evo, ja vam kazem.

Jovanovic: Taj svedok saradnik na koga se pozivate u svojoj izjavi, ali tamo negde gde treba da se pozovete, on prica o tome kako smo “97. godine isli dzipom na Kosovo, na primer. To je bio Dragoljubov auto koji sam ja povremeno koristio, kao sto smo koristili godinama, popravljali kod njega u radionici, koristili ili njegove automobile ili Koletove automobile, ili vozila ljudi koji su nas podrzavali. Pa ne mislite valjda da sam kupio sebi dzip?. Pa, ni danas ja nisam vlasnik automobila kojeg koristim .

B92: A ko su vlasnici?

Jovanovic: Pa, prijatelji moji i menjam ih dosta cesto onako kako zahtevaju uslovi zivota u kojima se ja nalazim. Ja mislim da je ovo drustvo poremeceno ili nas sistem vrednosti zbog toga sto se prvo postavi pitanje – a odakle njemu auto, a ne postavi se pitanje sta je to sto se desilo. Meni je taj auto dignut u vazduh pola sata nakon sastanka sa Frankom Simatovicem, sastanka koji je odrzan uz posredovanje Legije u restoranu u Majke Jevrosime u jednom poslovnom klubu preduzeca Lutra. Sastanku su prisustvovali tadasnji ministar policije Dusan Mihajlovic, tadasnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek, i dosao je Franko Simatovic dotadasnji pomocnik nacelnika Drzavne bezbednosti, dosao je da trazi da ostane na mestu pomocnika, ovog puta Gorana Petrovica zbog toga sto je to jedini nacin da sacuva svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice. Pitali smo ga ko je ubio Curuviju , pitali smo ga ko stoji iza ubistva na Ibarskoj magistrali, pokusaja atentata na Vuka Draskovica u Budvi, pitali smo ga za istinu o Ivanu Stambolicu, jer se tada jos spekulisalo sa nekim drugacijim ishodom od samog ubistva. On je na sva ta pitanja odgovorio kratko da nista ne zna, mnogo je malo znao da bi mogao da ostane pomocnik nacelnika Resora drzavne bezbednosti.

B92: Pa, sta ste vi ocekivali, da vam kaze – znam ko je ubio?

Jovanovic: Moj posao je bio da sa njim razgovaram i posto je on rekao da ne zna, prestala je svaka vrsta obaveze nove vlasti prema njemu.Znaci, receno mu je da mnogo malo zna da bi bio pomocnik. Pola sata nakon toga eksplodirao je moj automobil u Avalskoj ulici i 5 automobila koja su se nalazila oko njega a ja sam sledeceg jutra zavrsio sa sluzbenim policijskim obezbedjenjem koje sam inace prethodno odbijao, iako mi je sugerisano da tako nesto uradim. I to je bila jedna lekcija posle koje se moj zivot promenio, jer ja ipak moram da vodim racuna i o sebi.

B92: Promenio u smislu, daa li je tacno da je za eksploziju odgovoran Milorad Ulemek Legija, koji je posle toga dosao kod vas i rekao vam – ne brini nista, evo, ja cu te stititi i tad vi zapravo postajete super prijatelji?

Jovanovic: Sa Legijom super prijatelj?

B92: Kazem, da li je tacno?

Jovanovic: Pa dobro mozemo da nastavimo se vredjamo. Ne, nije tacno. A to za super prijateljstvo neka ostane tako kao bez odgovora.

B92: zasto bez odgovora? Zasto vas vredjaju ta pitanja kada i sami znate sta… kakve sve informacije postoje u javnosti?

Jovanovic: Pa zato sto me vredjaju, prosto, moj karakter je takav, ja vodim racuna kada razgovaram sa ljudima. Prosto, ja sam tako sam vaspitan. Jeste, prijatelj mi je, zajedno smo isli na FEST i u Kinoteku. Ja sa tim covekom nikada u zivotu nisam popio casu vode. Gde se to nase prijateljstvo gradilo, razvijalo? Dodji na zezanje u Kulu. Sta je samo to bilo pitanje?

B92: Da zanimalo me je da li je to tacno?

Jovanovic: A gde se razvijalo to prijateljstvo?

B92: Naprimer u Silerovoj, ili u Surcinu kod Dragoljuba Markovica ?

Jovanovic: Kod onog Dragoljuba kog su hteli da ubiju?

B92: Ko je hteo da ga ubije?

Jovanovic: Pa, taj Legija. Citali ste izjave ljudi koji su uhapseni u Sablji. Samo su razmisljali koga ce prvog i na kakav nacic. Pa su jedno vreme mislili da mogu da me ubiju onako negde, metkom sa distance a onda su posle odlucili da je mnogo lepa smrt i da im ja dugujem mnogo vise od toga, da moram da platim za ono sto sam im uradio.

B92: A sta im dugujete? Stalno se provlaci ta neka prica da su oni bili besni zato sto nisu ispunjena ne znam kakva…?

Jovanovic: Legija je bio besan zato sto je najuren iz policije, jer je on izvan te policije nista. Jedan istetovirani gubitnik koji je svu svoju moc gradio na sili i tom epu koji su mu zidali placeni novinari i politicari koji su sa njim paktirali, a ne Zoran DJindjic. Zoran DJindjic svoje probleme nije prenosio na druge ljude ako je nacin za resavanje tog problema bio da posalje poruku JSO i Legiji da ceni to sto su uradili 5.oktobra, on je to bio spreman da uradi ali nije bio spreman da napravi nikakav kompromis, niti bilo ko od nas ko je u to vreme vodio politiku ove zemlje je bio spreman na tako nesto. Nema komrpomisa oko tih pitanja, nema kompromisa oko sustine.

B92: Zar nije kompromis to sto je Milorad Bracanovic postavljen na mesto nacelnika 7. Uprave na insistiranje Legije, a na zahtev Zorana DJindjica?

Jovanovic: Ne, to je slabost. Tacno je da je postao Bracanovic nacelnik 7. Uprave ali ta 7. Uprava je bila marginalizovana u sluzbi koju je vodio Goran Petrovic sa Zoranom Mijatovicem.

B92: Kako marginalizovana kada je to bila uprava za prisluskivanje?

Jovanovic: Bila je marginalizovana zato sto je beogradski centar nezavisno od Bracanovica zapoceo istrage koje su vrlo brzo efikasno privedene kraju. Pre svega tu mislim na Ibarsku magistralu, istragu koja je kao mac visila nad Legijinom glavom.

B92: Pa da ali je tek u Sablji bila podignuta optuznica

Jovanovic: Pa, ta optuznica je podignuta, Brankice, kada smo imali dokaze za tako nesto. Spasojevic, Lukovic, znaci zemunski klan, oni su pet meseci bili u zatvoru. Spasojevic je bio pet meseci u zatvoru, od maja meseca…

B92: Pa, dobro, ali imali ste Srpski pokret obnove koji je recimo pokrenuo istragu i sve te dokaze koji su sada…

Jovanovic: Pa, tacno, pokrenuo je istragu i mi smo to podrzali. Sta smo mi drugo mogli sa tim da uradimo?

B92: Pa, tada vas je SPO optuzivao da stitite Legiju.

Jovanovic: Jeste, tacno, optuzivao je Zorana DJindjica i vidi se danas koliko je DJindjic stitio Legijju.

Ipak, posle pobune Jedinice za specijalne operacije zamenik nacelnik DB postaje Milorad Bracanovic i na taj nacin ponovo je ispunjen zahtev Milorada Ulemeka Legije.

Jovanovic: Zasto smo to uradili? Zato sto je to bio jedini nacin za amortizaciju tog protesta, u trenutku u kome su izdate izvrsne naredbe da se svi mostovi preko Dunava blokiraju sa cisternama napunjenim benzinom, da se postave mitraljeska gnezda, da se mobilise ako je potrebno teritorijalna odbrana ljudi. Mi smo bili spremni da se obratimo putem televizije gradjanima i da ih naoruzamo. Ali nismo bili spremni da prihvatimo zahtev JSO-a za smenu Mihajlovica. Nismo bili spremni, zato sto to nije imalo nikakve veze sa Mihajlovicem. To je bilo rusenje Vlade, nije bilo moguce da Dusan Mihajlovic podnese ostavku, i to je kraj, ali je ustupak napravljen u slucaju Gorana Petrovica.

B92: Kada odlazite sa Dusanom Mihajlovicem tamo?

Jovanovic: Sa Dusanom Mihajlovicem sam otisao nakon cele noci koju sam prethodno proveo u razgovoru sa Legijom u Kuli u oficirskoj kantini.

B92: A sta ste pricali?

Jovanovic: Tema je bila kako on misli da ce se to sve zavrsiti.

B92: Pa, dobro, sta je rekao, kako misli da ce se sve zavrsiti?

Jovanovic: Rekao sam vec sta je. Tema je bila – izvini, da li ti ocekujes od nas da mi smenimo Dusana Mihajlovica – nikad nece biti smenjen. Pa. to mu je i Zoran DJindjic rekao nisi ti taj koji ce smenjivati ministre po Vladi. Ovo mora da se prekine tako sto cete vi odustati od svog zahteva.

B92: Da, ali kad celu noc traju pregovori, sta se tu sve desava? Oni traze to, vi kazete – ne moze, i?

Jovanovic: Vi se ponasate kao da mi niste prethodnog postavljali neka pitanja, pa mi se tamo zabavljamo, divno nam je, slusamo muziku, druzimo se, jer smo mi prijatelji…Pa, sta mislite sta se desava tamo?

B92: Pa, to vas pitam…?

Jovanovic: Kakva je atmosfera, pa Spasojevic sikce tamo iz nekog hodnika.

B92. A i Spasojevic je tamo?

Jovanovic: Pa, naravno. Zasto ne bi bio tamo, on tu jedinicu placa, to je njegova privatna jedinica, to je bila mnogo vise njegova vojska nego bilo kog funkcionera u ovoj drzavi ili bilo koje institucije. To je njegova vojska. Dusan je otisao u neku prostoriju sa strane i seo i poceo da pise ostavku. On je pisao ostavku, dok je u cosku na kolenima Legija ridao i kroz suze onako jecao, da nije on to zeleo i da je sve ispalo drugacije nego sto je moglo. Da bi u jednom trenutku zavrnuo rukav i rekao kako ce on sebi da odsece ruku.

B92: Legija? Sta je, njemu je bilo krivo sto je napravio citavu dramu?

Jovanovic: Nije njemu bilo krivo ali to njegovo glumatanje zapravo vam govori o primitivizmu tog coveka i podlosti. Isto je to radio i kad je kidnapovao biznismena Miliju Babovica. Sedeo je u njegovoj kuci i plakao za Milijom, za covekom koga je prethodno oteo….Jeste, Dusan je tu pisao ostavku, on je onako na kolenima stenjao tu u cosku zavrnutog rukava i ja sam prisao Dusanu i pitao ga da li zna sta radi…On je rekao da je to njegov maksimum i da on misli da je najmanje sto moze da uradi, podnosenje ostavke, ukoliko stvarno od njegove pozicije zavisi sustina, odnosno sudbina tog neizbeznog krvoprolica. Ja to nisam dozvolio…

B92: Tad ste pocepali ostavku?

Jovanovic: Pa, pocepao sam je jer nisu Legija i beretke izabrale Mihajlovica za ministra policije nego su to ucinili Zoran DJindjic, Vlada i nasa koalicija. Jestem, pocepao sam tu ostavku, sto je bilo kao da… oni su bili na sekund od ostvarenja svog sna. Nije ostavka kad se usvoji u Skupstini, ostavka je kad se procita pred novinarima. Dusan Mihajlovic i mi smo srusili tada, nismo se mi rusili u nekom egzaktnom prostoru, nas su rusili u medijima, u Nacionalu, u Identitetu, u tim poturenim pricama.

Mi smo kupovali vreme i Legija je kupovao vreme. Pa, to je bio ruski rulet i nemojte da pitate – sto o tome niste pricali. Zato sto Amerika 35 ili 40 godina posle ubistva Kenedija ne prica o tome. Ja ne mislim da treba na iste okolnosti da se pozivamo, zato sad razgovaramo.

B92: Od kada poznajete Dragoljuba Markovica i da li je tacno da ste kumovi?

Jovanovic: Jos samo da me pitate za adresu, zanimanje ic to bi moglo da izgleda kao razgovor u nekoj kriminalistickoj policiji.

B92: Samo sam vas pitala za vaseg prijatelja Dragoljuba Markovica.

Jovanovic: Pa da, ali na nacin na koji vas ispituju inspektori kriminalisticke policije, verujte mi ja imam ta iskustva. Da li je nesto sporno u pravu coveka da ima prijatelja?

B92: Od kada ga poznajete?

Jovanovic: Znamo se godinama.

B92: Vi ste posle eksplozije vaseg dzipa presli da zivite kod Dragoljuba Markovica? Ali zasto bas kod njega?

Jovanovic: Pa zato sto je normalno da prijatelji prijateljima pomazu.

B92: Zasto vam drzava nije obezbedila gde cete da budete?

Jovanovic: Zato sto drzava u nase vreme nije obezbedjivala nikome i zato sto je to bilo nase pravilo. Ja nisam zeleo da zivim u tudjim kucama na Dedinju. Otisli smo kod Dragoljuba i ostali kod njega u kuci nekoliko meseci. Nakontoga smo se preselili u Banovce u kucu u kojoj je on ziveo do pre desetak godina i tamo sam ostao dve i po godine.

B92: A dok ste ziveli kod njega u Surcinu, jeste li se tada tamo vidjali sa na primer Legijom?

Jovanovic: Ne, zato sto sam ja otisao da zivim kod Dragoljuba krajem januara meseca 2001. godine, a poslednji susret sa Legijom u Surcinu bio je u oktobru mesecu, neposredno nakon 5. oktobra, dva ili tri dana. To je bio susret na koji smo dosli zbog krize koja je izbila izmedju JSO-a i vojske.

O vezi Cedomira Jovanovica sa Miloradom Ulemekom Legijom, ali i sa Dusanom Spasojevicem, gradjane Srbije obavestila je Demokratska stranka Srbije na konferenciji za novinare ciji je specijalni gost bio Slavomir Bandjur koji se predstavio kao radnik Okruznog zatvora u Beogradu.

S. Bandjur: Evo, ovom potrebom da vas obavestim da nema potrebe da se krije da je gospodin Cedomir Jovanovic bio u poseti Dusanu Spasojevicu i Miletu Lukovicu Kumu, i svi znamo da je bio veliki prijatelj sa njima. Dolazio mu je vise puta, dolazio je i sa gospodinom Legijom i sa decom, dovodio ih je u Centralni zatvor.

Jovanovic: Ja sam trazio da svedocim pred Anketnom komisijom nakon tog njihovog nastupa ali se upravo DS bunio zbog toga i trazio da mi se onemoguci da svedocim. Pa, zasto ako su imali dokumente i ako su bili spremni za takvu vrstu dijaloga? Taj covek se ne zove samo Slavomir Bandjur, on ima i svoje drugo ime, ono po kojem je poznat u Beogradu, ono koje je sam zaradio posto su mu to dali roditelji, a to ime je krvavi Dzo i stekao ga je tokom protesta “96. i “97. godine prebijajuci uhapsene demonstrante u Padinskoj Skeli. Gde je danas on? Danas ce Mihajlov reci da su se samo salili, i da je to bio oblik politicke borbe, e ja se protiv toga borim.

B92: Da li ste posecivali Dusana Spasojevica u zatvoru?

Jovanovic: Pa ne, nisam.

B92: Pa, mislim, odlazili ste u zatvor, ali zbog cega, ako niste posecivali Dusana Spasojevica?

Jovanovic: Koji bi vas odgovor zadovoljio, evo da vam ucinim tu uslugu pa da… ?

B92: Nemate sta da mi cinite uslugu. Znaci, pitam vas, lepo mi odgovorite.

Jovanovic: Odgovorio sam onda.

B92: Hocete da kazete da je sad neko seo i sve izmislio i krenuo u kampanju?

Jovanovic: Da, bas to hocu da kazem. I to ne neko, nego to zlocinacko udruzenje.

B92: A vi nikakve veze niste imali sa svim tim?

Jovanovic: Odgovorio sam vam na to pitanje. Pa, valjda je iz Sudbine Zorana DJindjica jasno u kojoj meri je on bio blizak sa mafijom, odnosno koliko je on bio daleko od te mafije.

B92: Sad stvarno ne pricamo o Zoranu DJindjicu, koji je ubijen, nego pricamo o vama, njegovim saradnicima, odnosno o vama licno.

Jovanovic: Jel” i mene treba da ubiju da ne bi o meni tako pricali? Posto je do 12. marta Zoran DJindjic bio ono sto sam ja danas u Srbiji. Sporan, kontraverzan, povezan sa mafijom, ekstremista…

B92: Da li ste se nekada druzili sa ljudima iz zemunskog klana?

Jovanovic: Ne, nisam se nikada druzio sa ljudima iz zemunskog klana. Pa, koja je to besmislica, ko normalan u Srbiji to moze da veruje? Pa, to i oni koji govore to u to ne veruju, na kraju kazu – mi smo se samo salili. Pa, da ovo snimamo pre godinu dana, vi bi me pitali – izvinite, jeste vi ubili Zorana DJindjica. Onda sam ja duzan na to pitanje da odgovorim, da bi oni na kraju rekli – mi se samo salimo. E, bas me briga za takve ljude, gade mi se. I o.k. ako je ovo prilika da to kazem, onda kazem – gade mi se.

Do 12. marta bilo je nekoliko pokusaja ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica. Jos uvek nema odgovora na pitanje zasto nije spreceno da se to dogodi. Takodje se postavlja pitanje zasto tadasnja Vlada nije ranije krenula u obracun protiv organizovanog kriminala.

Jovanovic: Vi morate da shvatite da to nije organizovani kriminial kao sto organizovani kriminal postoji u Francuskoj ili Nemackoj. To je deo zlocinackog udruzenja, deo paralelne drzave, o tome govorim sve vreme, oni imaju svoje medije, imaju svoje novinare, imaju svoje advokate, imaju svoje politicare I ti politicari imaju svoje kriminalce, i imaju svoje vladike, generale, s njima menjaju telefone i druze se. To nije obracun samo sa Dusanom Spasojevicem ili Legijom, to je obracun sa paralelnom Srbijom, koja funkcionise, koja je organizovana, paralelnom Srbijom koja ubija da bi nas rusila, zbog toga je ubijen Gavrilovic, general Buha. To je politicki program te proslosti, svoj patriotizam kao Legija.

B92: U trenutku ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica vi niste bili u zemlji? Gde ste se nalazili tada?

Jovanovic: Bio smo u Italiji, Jelena ja smo otisli na kratak put, jer je to prakticno bila jedina pauza u radu Skupstine, pred nama je duga sezona. I to me je zateklo onako sa telefonom u rancu na ledjima. Pozvala me je Ivana koja je stajala na prozoru Vlade i posmatrala ono stao se desava na parkingu. Rekla je da je strasno i da je Zoran pogodjen. Nisam sacekao kraj razgovora, momentalno i onako potpuno instinktivno sam okrenuo 440 441, to je bio broj njegovog mobilnog telefona koji je dugo zvonio. Zatim sam zvao Bebu, Zorana Zivkovica, koji je bio u kolima i kretao se ka Urgentnom centru. Tada sam mu rekao da odmah trazi zavodjenje vanrednog stanja. Pozvao sam Nenada Canka i od njega trazio da u tom trenutku, dakle dok sam ja izvan zemlje, odbrani pravo Demokratske stranke na predsednika Vlade jer sam smatrao da je tako nesto neophodno i jako vazno.

B92: Znaci, vi ste taj koji je inicirao uvodjenje vanrednog stanja?

Jovanovic: Ja sam to rekao Zoranu Zivkovicu u tom nasem kratkom razgovoru, a mislim da je puno ljudi imalo razumevanja za tako nesto. Iskreno da vam kazem, nikad nismo pricali o tome, tako da ne iskljucujem mogucnost da je jos neko o tome razgovarao, ali u tom trenutku, to je bilo prakticno desetak ili 15 minuta posle pucanja na Zorana, ja sam to uradio. Jos se nije znalo ni da li ce preziveti.

U akciji Sablja nije ispitana uloga vojne i Sluzbe drzavne bezbednosti. Politicka pozadina o kojoj se toliko govorilo tokom vanrednog stanja, do danas nije otkrivena.

Jovanovic: Nikada se nije razgovaralo na sednicama Vlade o tome da li ce biti uhapsen neko od politicara, niti se na sednicama Vlade uopste razgovaralo o bilo cijem hapsenju. Nebojsa Covic je 13. marta meni postavio pitanje da li ce biti uhapsen.

B92: A sto vas je to pitao?

Jovanovic: U tom trenutku ja sam samo mogao da mu kazem da mislim da ce biti uhapsen i sveti Petar ako tako nesto bude neophodno. Zasto me je to Nebojsa Covic pitao? Zasto je trazio od Montgomerija da ga podrzi u nameri da postane predsednik vlade? I zasto je Kraford u razgovoru sa nama, engleski ambasador, to trazio pozivajuci se i na Montgomerija, koji je istina u tom trenutku Covicu rekao da je to pitanje za DOS, a ne za njega, su teme koje ce svoje odgovore dobiti ukoliko to bude zavisilo od nas jer cemo u svakom trenutku kao sto smo to cinili i prethodne dve godine za tim odgovorima tragati.

B92: Pored krsenja ljudskih prava u vanrednom stanju, ono sto je najvise osporeno je ubistvo prilikom hapsenja Dusana Spasojevica i Mileta Lukovica. Demokratska stranka Srbije vas je takodje optuzivala da to je ostalo nerazjasnjeno i da su oni verovatno ubijeni da ne bi progovorili.

Jovanovic: Demokratsku stranku Srbije uopste ne interesuje sudbina Dusana Spasojevica ili Mileta Lukovica. Oni su imali politicku potrebu da zloupotrebe sve te kontraverzne okolnosti u kojima smo se mi nalazili kao njihovi politicki protivnici i da iskoristi nesto sto je realno odgovaralo mnogo vise njima nego nama.

B92: Kako to mislite?

Jovanovic: Pa zato sto ja mislim da je Dusan Spasojevic mnogo nezgodniji svedok recimo za Bulatovica ili Tomica nego za bilo koga od nas.

B92: Vi to sada ozbiljno govorite”

Jovanovic: Da, vrlo sam ozbiljan, jer cemo ovako morati da verujemo jedni drugima na rec sto ja inace ne volim da radim. Zbog toga sam i na pocetku ovog razgovora rekao da ne ocekujem da mi vi nesto verujete ili ne.

B92: Vi ste na skupstini Demokratske stranke, odnosno mozemo da kazemo da ste jedini politicar koji je svoj rad posle 5. oktobra pa do danas definisao recenicom – ruke su mi prljave, ali mi je savest cista. E, sad, sta je to znacilo kada se prevede? I zasto ta potreba da da objasnite na taj nacin?

Jovanovic: Pa, zato sto je to istina i zato sto je to skupstina Demokratske stranke. Pa, ne mislite valjda da sam ja na toj skupstini mogao drugacije da se ponasam? Pa, ja mislim da je to moja prednost, da bi bilo previse licemerno sa moje strane da na skupstini Demokratske stranke kazem ono sto je logicno reci na skupstini Demokratske stranke Srbije. Pa, tamo gde je bio problem, bio sam i ja zato sto je to moja obaveza, zato sto smo izabrani da menjamo ovu zemlju. I zato se ja jako dobro osecam, jer znam da sam u svakom trenutku dao sve od sebe da se ti problemi rese.

B92: Niste u Demokratskoj stranci, stalno ponavljate da vam ne pada na pamet da osnivate novu partiju, osnovali ste frakciju unutar stranke, ali sta to sad znaci? Mislim, da li planirate da se vratite u Demokratsku stranku i kako cete se vratiti? Koji je vas plan?

Jovanovic: Prosto, moje veze sa Demokratskom strankom su mnogo cvrsce nego sto to pojedincima u Demokratskoj stranci odgovara. Ali znate kako, verovatno ni Hruscovu nije odgovaralo kada je Kenedi u Berlinu rekao – ja sam demokrata. Problem je bio ne u onome sto ja jesam, nego u onome sto mene prati. Bez potrebe da se zapravo brani ona politika koju ja predstavljam i zbog koje sam u toj meri bio zigosan.

B92: Da li ste bez ikakvog razloga bili zigosani?

Jovanovic: Pa, o tome treba da razmisljaju ljudi.

B92: Dobro, ja sve uglavnom sto sam vas pitala, vi kazete – ja bih ponovo, recimo, isao u Silerovu…

Jovanovic: Tacno, ja o svojoj politici ne razmisljam na takav nacin.Za mene je politika nesto drugo. Ja imam cilj. Pa, u redu, mogu da me spale, ali je zemlja okrugla spalili su i Galileja i Bruna, zemlja je okrugla, nije postala ploca. Ono sto ja govorim danas je isto ono sto sam govorio pre godinu dana. Danas me podrzava mnogo vise ljudi, nego sto je to bio slucaj pre godinu dana. Ja se nisam promenio, oni su u medjuvremenu poceli drugacijim ocima da gledaju na sve ono sto se desilo. Izmedju ostalog, i na ono sto prati mene kao politicara ili kao licnost u tim godinama o kojima mi danas ovde govorimo.

B92: Pa, da, za tih nekoliko godina uspeli ste da postanete osoba o cijem se radu i delu raspravlja javno, i to na ne bas prijatan nacin. Znaci, ta veza sa kriminalom, da ste se obogatili za vreme vlasti. Dakle, da li ste izasli bogatiji iz Vlade Srbije nego sto ste u nju usli?

Jovanovic: Ja sam u Vladi bio sest meseci.

B92: Da kazemo dok ste bili na vlasti, tri godine.

Jovanovic: Ja nisam bio clan nijednog upravnog odbora. Primao sam svoju poslanicku platu ne vidim razlog da se tu sad nesto pravdam. Prosto, za mene cinjenica da neko ima novac ne znaci unapred nesto lose.

B92: Pa, slazem se. Mozda jeste nepristojno pitanje, ali odakle vam danas novac? Cime se bavite? Sta radite?

Jovanovic: Ne znate cime se bavim?

B92: Evo, pitam vas.

Jovanovic: Ako ne znate cime se bavim onda smo propustili razgovor.

B92: Osim sto ste na celu Centra za modernu politiku.

Jovanovic: Pa, ni to nije mozda nije tako puno ni lose.

B92: Dobro, hocete da mi odgovorite? Mislim da kao javna licnost treba da odgovorite na to pitanje?

Jovanovic: Sto se tice nacina na koji ja zivim, to nije nikakva tajna. Sto se tice novca kojim raspolazem…

B92: Da li ste se obogatili dok ste bili na vlasti?

Jovanovic: Morate da mi kazete konkretno koliko je to para?

B92: Postoji informacija da ste recimo od toga sto ste sredili svojim prijateljima da preuzmu ugostiteljski objekat Madera, dobili procenat za to, i to prilicno veliki procenat, i mesto u upravnom odboru.

Jovanovic: To morate da odete u tu Maderu pa tamo da proverite. Evo, ja vam predlazem..

B92: Nije tacno?

Jovanovic: Mozete da odete da proverite. Sve te price, asfaltiranje puteva, privatizacije, Sartid, Veterinarski zavod, Madera, sve je to daleko od mene sa jedne strane, i sa druge to je deo mog zivota postalo u toj meri da ja o tome cak vise ni da pricam..Postoje dva nacina na koja mozete da se suocite sa neistinom. I jedan i drugi su pogresni. Prvi je da cutite, cemu sam ja blizi, i drugi je da stalno govorite – ne, ne, ne. Kad bih mogao da odgovorim u ovoj emisiji tako sto bi nesto cutao, onda bi to bio moj odgovor.

B92: S obzirom na sve sto vam se desavalo u poslednjih pet godina i na sve sto se desava sada, kakvi su vasi planovi, politicki?

Jovanovic: Pa, moji planovi su da pobedim.

B92: Ali na koji nacin?

Jovanovic: Pa, na jedan jedini moguci, tako sto ce vecina gradjana Srbije prihvatiti politiku na kojoj sam ja gradio sve ono sto se za mene vezuje i od koje ne mislim da se distanciram ni danas. Da li je to lako – nije, da li je to teska politika – jeste, ali je to politika koja vas vodi u buducnost. Sta god bilo sa mnom…

B92: Otkud to uopste uverenje da neko hoce da vas ubije i da ce vam se suditi na ulici?

Jovanovic: To je vrlo jasna konstatacija i opis okolnosti u kojima ja zivim.

B92: Da li je tacno da je 2. marta bio pokusaj ubistva vaseg?

Jovanovic: Tacno je da je zlocinacko udruzenje angazovalo osobu koja treba da likvidira Vladimira Popovica i mene. I tacno je da je srpska policija o tome obavestena i da evo vec sedam dana ja nisam dobio nikakav odgovor od njih. Tacno je da su obracuni koji su zapoceti, obracuni koji nisu dobili svoj konacan ishod, jer mi u Srbiji ne mozemo da zivimo zajedno. Konacno, kada odete na to Novo groblje, na tu Aleju velikana i pogledate onu hladnu plocu ispod koje je nestao, ne samo Zoran DJindjic, nego je nestala jedna ideja koju je on personifikovao, onda zaista izgleda tako neuverljivo verovanje da je to nas zajednicki kraj.

B92: U sledecoj emisiji Insajder cucete prvi put detalje o hapsenju Slobodana Milosevica, o pobuni Jedinice za specijalne operacije, ali i o sastancima i sukobima iza zatvorenih vrata izmedju Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.

Kako je uhapsen i isporucen Milosevic

Vecerasnja emisija Insajder je rekonstrukcija kljucnih dogadjaja na osnovu svedocenja jednog od ucesnika Cedomira Jovanovica, koji prvi put iznosi detalje do sada nepoznate javnosti. Ispostavilo se da je jedan od vaznih datuma koji kasnije dovodi i do ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica, upravo 5. oktobar. Pripadnici zemunsko-surcinskog klana 2000. odlucuju da se priblize tadasnjem DOS-u kako bi sebi obezbedili nove zastitnike

Gost: Cedomir Jovanovic, bivsi potpredsednik Vlade Srbije i bivsi sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije
Autor i voditelj: Brankica Stankovic

(nelektorisana verzija)

B92: Pod sloganom “Ko uvek sme da vas pogleda u oci” lideri DOS-a dosli su na vlast 5. oktobra 2000. godine. Ubrzo je doslo do njihovog razlaza. Jednima je pripala vojska, drugima policija, jedni su stitili Radeta Markovica, drugi Legiju. Sve je to kasnije dovelo do medjusobnih optuzbi i do toga da rade jedni protiv drugih. U krajnjem ishodu ta podela dovela je i do 12. marta. Danas, pet godina kasnije vecina tadasnjih lidera DOS-a ne bi smela da stane iza slogana “Ko sme da vas pogleda u oci” kada govorimo o kljucnim dogadjajima koji su obelezili prethodnih nekoliko godina. Mnogi od njih takodje izbegavaju da odgovore na konkretna pitanja iako imaju obavezu na to, jer je rec o dogadjajima od drzavnog i javnog interesa.

Vecerasnja emisija Insajder je rekonstrukcija kljucnih dogadjaja na osnovu svedocenja jednog od ucesnika Cedomira Jovanovica, koji prvi put iznosi detalje do sada nepoznate javnosti. Ispostavilo se da je jedan od vaznih datuma koji kasnije dovodi i do ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica, upravo 5. oktobar. Pripadnici zemunsko-surcinskog klana 2000. odlucuju da se priblize tadasnjem DOS-u kako bi sebi obezbedili nove zastitnike.

Cedomir Jovanovic: To vise nije tajna, sa ove distance mogu da kazem da su oni u tome ucestvovali. Njihova uloga je bila minorna i oni su mnogo vise u svemu tome bili prisutni kao sporedni akteri. Ne mislite valjda da bi Dusan Spasojevic jurisao na federalni Parlament, zasto bi on tako nesto radio. On je samo trazio novog Milosevica i bio je blizu 5. oktobra u meri u kojoj to ne bi ugrozilo njegove pozicije ukoliko Milosevic ipak toga dana pobedi nas, a sa druge strane bio je dovoljno blizu 5. oktobru da bi mogao naknadno, koristeci poznanstva i uticaj koji je imao pre svega kroz Legiju, da racuna na neku vrstu nase naklonosti sto je samo po sebi bilo besmisleno, ali nam je to oduzimalo puno energije, jer smo isuvise cesto za moj ukus morali da dokazujemo svoju nevinost.

B92: Cinjenica je da je Legija zahvaljujuci liderima DOS-a promovisan u heroja 5. oktobra koji je sprecio krvoprolice.

Cedomir Jovanovic: Ta veza nije sporna i niko tu vezu ne osporava, ali toj vezi se pridaje drugaciji znacaj od onog koji ta veza zasluzuje. Ja zaista mislim da mi nemamo pravo na tu vrstu skrupula. Nemamo pravo da zbog sopstvene lagodnosti, zbog cinjenice da cemo bilo kad moci da kazemo da su nam ruke ciste, da mozemo svakog da pogledamo u oci, da mi okrenemo glavu i recimo rizikujemo sukobe koje smo izbegli 5. oktobra zbog toga sto je funkcionisalo to poznanstvo iz detinjstva izmedju Ljubise Buhe i Dragoljuba Markovica na takav nacin da je Buha kontaktirao Markovica i predlozio da se odrzi sastanak Legije i nas. Do tog sastanka je doslo 4. oktobra.

B92: Jovanovic tvrdi da je sukob izmedju DJindjica i Kostunice poceo jos 5. oktobra.

Cedomir Jovanovic: Vec u noci izmedju 5. i 6. oktobra postalo je jasno da se medju nama stvaraju velike razlike, da zapravo mi na tu buducnost Srbije koja je odjednom pukla pred nama i koja se videla u toj petooktobarskoj noci, gledamo drugacijim ocima, da cak vise i nemamo iste ciljeve. Kostunica je trazio krivca za ono sto se u Beogradu desilo, a mi smo bili ponosni na svaki sekund tog 5. oktobra, nama je to bilo znacajno.

B92: Cedomir Jovanovic tvrdi da je sve propalo pre nego sto je i pocelo zbog dogovora koji je postignut 6. oktobra na sastanku izmedju Kostunice, Milosevica, a iza ledja Igora Ivanova. Na tom sastanku je, prema tvrdnji Jovanovica, Zoran Zizic iz Socijalisticke narodne partije Crne Gore, stranke koja je bila koalicioni partner SPS-a, imenovan za saveznog premijera.

Cedomir Jovanovic: Mi smo tu sposobnost izgubili 6. onog trenutka kada je Kostunica rekao da nece revoluciju, da hoce dogovor. Secam se svoje vecere sa Zoranom, pojeli smo neku paradajz corbu u restoranu Verdi nakon dogovora o prelaznoj vladi. Bili smo strasno razocarani. Znam da je Zoran rekao da je to pobeda bez vlasti, da smo mi za sve u Srbiji odgovorni, a da ne mozemo ni na sta da uticemo.

B92: Cedomir Jovanovic pet godina kasnije tvrdi da je prelazna vlada formirana na insistiranje Vojislava Kostunice i da je to bio njegov ultimatum DOS-u koji nisu mogli da odbiju.

Cedomir Jovanovic: Kao sto je jako vazno, imali smo naspram sebe bozanstvo, coveka iza koga stoji 90 odsto gradjana, imali smo pritisak sveta, sva vrata su nam se otvarala. Da li opet treba da ponavljamo greske koje je nase drustvo toliko puta do sada ponovilo? Da li je trebalo da kazemo – vaznije nam je da se u ovom trenutku sve srusi po cenu sukoba sa Kostunicom, od cinjenice da cemo ipak do tog cilja stici, ali uz vise nasih napora. Mi smo izabrali ovo drugo.

B92: U prelaznoj vladi sef DB-a ostaje Radomir Markovic, u cije vreme je ubijen Slavko Curuvija, dogodio se zlocin na Ibarskoj magistrali, nestao Ivan Stambolic, za koga se tek u akciji “Sablja” utvrdilo da je ubijen i zakopan u zivi krec. Tek nedavno ispostavilo se da je taj period iskoristio da sa svojim saradnicima unisti dokumentaciju Sluzbe drzavne bezbednosti i na taj nacin zametne tragove. DOS tvrdi da je jedino Vojislav Kostunica mogao da zatrazi ostavku Markovica zato sto je on jedini u tom trenutku imao funkciju.

Cedomir Jovanovic: Ja sam dva ili tri dana posle 5. oktobra, to je bio dan u kome je bila odrzana prva sednica savezne skupstine u Sava centru razgovarao sa covekom koga je poslao tadasnji sef Drzavne bezbednosti Radomir Markovic. Znaci, nemojte me terati da govorim imena posto je covek bio samo posrednik i nema veze sa citavom pricom. On je tada dosao sa porukom Radeta Markovica da je on spreman da se povuce za mesta prvog coveka Drzavne bezbednosti, pod uslovom da se garantuje bezbednost njegovoj porodici. Zoran je izasao iz sale i rekao da apsolutno stoji iza onoga sto sam garantovao ja. Ja sam garantovao policijsko obezbedjenje za njegovu porodicu i za njega licno. Dan nakon toga je otisao kod Kostunice sa napisanom ostavkom i izasao tako sto je ostavku ostavio, a Kostunica nam porucio da on nije nadlezan da smenjuje Radeta Markovica, ali da je nadlezan da nam u svakom trenutku kaze kako od Radeta Markovica i Nebojse Pavkovica zavisi stabilnost Srbije.

Vojislav Kostunica: Zamislite da u toj nestabilnosti u vezi sa iznenadjenjima sa zlocinima na jugu Srbije da su pocele neke velike kadrovske premetacine u vojsci i policiji na sta bi to licilo.

Cedomir Jovanovic: 2000. godine je Kostunica ultimativno zahtevao da Rade Markovic dobije funkciju koju 2005. godine on po cenu sloma Vlade ne da Danici Draskovic.

B92: Prva odluka novoformirane Vlade Srbije Zorana DJindjica bila je smena Radomira Markovica. Ubrzo potom on je i uhapsen. Lideri tadasnjeg DOS-a objasnjavaju da je to bio prvi znak prekida sa Milosevicevim rezimom. To medjutim nije bilo dovoljno Vladi SAD-a i DJindjiceva prva poseta Americi kao predsednika Vlade Srbije nije bilo nimalo prijatna.

Cedomir Jovanovic: To je bio sokantan susret za nas. Pauel je ostao nem na sve rezultate recimo na kojima smo mi gradili taj svoj optimizam. On je 5. oktobar prokomentarisao sa, ne bih rekao skepsom, ali sa nekom distancom, prosto posmatrajuci to kao logican odgovor drustva na izazove sa kojima je to drustvo suocavao Milosevic tokom decenije, svakako zakasneli odgovor, ali je on definisao tri teme i stalno je vracao energicnog Zorana ka odgovorima na jednostavna pitanja: Kada cete uhapsiti Milosevica? Kada cete pustiti Albance iz srpskih zatvora? I kada cete prestati da finansirate vojsku Republike Srpske? U tom trenutku sva ta pitanja su bila ne samo izvan nasih nadleznosti, nego daleko iznad nasih potencijala. Kad govorim o nasim mislim na potencijale naseg drustva. Ali ono sto je bilo neizostavno stavljeno pred nas kao vrlo jasan kriterijum jeste 31. mart. Do 31. marta svet je trazio od nas da Milosevic bude uhapsen, ali nije trazio samo od Zorana DJindjica, nego je to isto trazio od Kostunice i Kostunica je toga bio svestan kao sto je toga bio svestan i Zoran DJindjic.

Zoran DJindjic: Nas cilj je da americki kongres odustane od politike postavljanja datuma, ali da naravno pazljivo analizira situaciju i da u odnosu na tu situaciju i svoju procenu da li je ona dobra ili ne deluje uz finansijske podrske, a da se ostali odnosi odvijaju normalno, da taj 31. mart ne bude neki diskontinuitet u nasim odnosima, da to ne bude neki datum posle koga onda pocinje neka druga politika. Mislim da to ne bi bilo dobro ni za koga.

Cedomir Jovanovic: 30. marta je zapoceta akcija hapsenja Slobodana Milosevica. Odrzane su kratke konsultacije, policija je zaduzena da obavi taj posao. Ja sam otisao u Parlament, Zoran je bio u Vladi. Tokom dana se sreo sa nacelnikom Generalstaba Pavkovicem, kad je postalo jasno da se u toj rezidenciji nalazi laki tenk, tj. borbeno oklopno vozilo Vojske Jugoslavije. Covek koji je tada obezbedjivao Milosevicevu rezidenciju je bio covek koji je potom nagradjen za iskazani otpor imenovanjem na mesto komandanta gardijske brigade. Rec je o generalu Cosicu, coveku koji je tada bio pukovnik.

B92: A ko je ucestvovao u hapsenju?

Cedomir Jovanovic: U hapsenju Slobodana Milosevica ucestvovala je policijska jedinica koja je mobilisana odlukom nadleznih ljudi u MUP-u.

B92: Nisu bili u toj grupi koja je pokusala da preskoci ogradu i ceo onaj cirkus pripadnici zemunskog klana i JSO-a?

Cedomir Jovanovic: Ma, to su gluposti, kakav zemunski klan. Ma, ne mislite valjda da bi Dusan Spasojevic rizikovao da ga pogodi neki zalutali metak. Bas je njega bilo briga za Milosevica. On je video novog Milosevica, trazio je novog Milosevica u meni, u Zoranu DJindjicu, u Kostunici, njega nije interesovalo ko je to. On je samo trazio naslednika Milosevica, coveka u cijoj ce politici njegove vrednosti moci da dodju do izrazaja u vecoj ili manjoj meri, kao sto je bilo vreme u Milosevicevoj epohi. Ma, ne mislite valjda da bi on ucestvovao u tome?

B92: To su bili neki ljudi u civilu, to nije bila policija.

Cedomir Jovanovic: To su bili pripadnici Jedinice za specijalne operacije koji su se pojavili pred tom zgradom u civilu, sto je izazvalo zaprepascenje svih nas.

B92: 31. marta Srbija se suocava ne samo sa sankcijama kojima preti Vasington, vec i sa potpunom finansijskom blokadom zemlje ukoliko se ne izglasa budzet. U republickom Parlamentu 30. uvece traje maratonska sednica.

Cedomir Jovanovic: Ja sedim u Skupstini, prekida se sednica Parlamenta, predsednik Skupstine Marsicanin daje polucasovnu pauzu, ni on sam ne zna sta se to desava, trazi objasnjenje. Ja sam mu rekao da zove Kostunicu. Kostunica, gle cuda, nije u zemlji, na vaznom je sastanku i u Parlamentu nastaje haos. Mi smo ga o tome obavestavali, ja sam razgovarao sa njegovim sekretarom Golubovicem.

B92: I sta ste mu rekli?

Cedomir Jovanovic: Rekao sam mu da se uozbilji, da prenese Kostunici poruku da ce doci do sukoba policije i vojske zbog toga sto oni direktno sprecavaju povlacenje Cosica sa jedinicom garde iz Miloseviceve rezidencije. I u tom trenutku naravno da je jedino logicno bilo traziti alternativu. Alternativa je podrazumevala razgovor sa Milosevicem. Ja sam pozvao Ivkovica i rekao mu da se situacija u toj meri zakomplikovala da je prakticno jedini izlaz iz svega toga razgovor sa Milosevicem. Kratko sam razgovarao sa Zoranom i rekao da postoji mogucnost da se sa Milosevicem razgovara. Zoran nije bio protiv toga, on je samo rekao – “Covece, to je mnogo opasno”. Nista, ali to nisu bili razlozi za propustanje te prilike.

Usao sam u tu kucu, levo u prijavnici je na kolenima klecao i plakao Sinisa Vucinic, drzao je neko automatsko oruzje u ruci. U kuci vec nije bilo vode i struje. To je zapravo bio Titov radni kabinet, to i nije kuca, tako da se ulazi u jedan veliki hol koji je bio u mraku. Sa strane se pojavio prvo covek za koga ni danas ne znam kako se zove, on je bio krajnje ljubazan. Pozdravio se sa mnom i rekao da ce predsednik sada izaci. Sa druge strane je dosao Bjelica koji je izvadio pistolj i uperio pistolj u mene. Milosevic

Objavio/la na 12:42. Objavljeno u Drugi pišu. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2018 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-