Piše: Željko CVIJANOVIĆ

Ne znam kako se Toma Nikolić priprema, s kim razgovara i ko ga savetuje za put u Soči, gde će u utorak proveriti da li Putin drži obećanja i hoće li – kako je sam Toma rekao – „pomoći Srbiji da stane na noge“. Ali znam kako se pripremaju oni koji bi voleli da mu Soči izađe na nos. Sve ovo o čemu poslednjih dana piše „Blic“, nezvanično glasilo berlinske Srbije, kao uostalom i „Slučaj Kolarević“, jeste iscrtavanje političkih granica u javnom prostoru za račun Vašingtona i Brisela unutar kojih bi naprednjaci i socijalisti morali da se kreću kako bi ostali demokrate po ukusu Zapada i ne bi postali populisti po ukusu građana. Priprema za Tomin Soči jeste i komanda za privođenje kraju ovih drljavih polemika u Demokratskoj stranci jer, ko zna, možda će žuti, makar oslabljeni za Jelenu Trivan, zatrebati pre nego što misle ako se prvi Srbin i prvi Rus nešto stvarno dogovore. Na kraju, diplomatskim kanalima veoma perfidno se prema srpskim vlastima plasira kako bi Zapad možda i pristao na podelu Kosova, znajući šta će biti prvo i najvažnije pitanje Putina za Tomu i šta je jedini Tomin odgovor koji ovaj ne želi da čuje.

Otuda, dva su scenarija raspleta – ili je možda bolje reći zapleta – koje će Srbiji i njenoj vlasti doneti Soči. Ugrubo gledano – ne držite me baš za svaku reč – to će izgledati ovako.

SCENARIO BR. 1: HRABRO SRCE Nikolić kaže Putinu kako mu je najvažnije da zemlju spasi finansijskog i političkog kolapsa, kao i da krene sa obnovom proizvodnje i privrednog života. Kaže kako ima nameru da brani Kosovo, objašnjavajući svoju taktičku i stratešku poziciju u pokrajini. Objasni da je svestan da u ovom momentu ništa od onoga što treba njemu i Srbiji ne može da postigne bez pomoći Rusije, i Putnu ponudi strateško partnerstvo sa svim što to podrazumeva. Naravno, garantuje za svoju ponudu i tada sa puno prava postavlja Rusu pitanje gde se nalazi granica dokle spreman da na tom putu prati Srbiju. Tada dogovore veličine i rokove, pre svega onaj do kada bi se srpski budžet obezbedio od kolapsa, razmotre detalje i pruže ruku jedan drugom. Toma zamoli na kraju Putina da ga prepruči i u Pekingu u vezi sa političkom, finansijskom i ekonomskom saradnjom.

Kad se vrati u zemlju, najpre pojača obezbeđenje, potom održi sastanak sa vladom i obrati se građanima. Njima objasni da se u Moskvi dogovorio o važnim stvarima, da će se u zemlji dogoditi velike promene kao i veliki otpori tim promenama, i to sa svih strana. Kaže im da ne može da im obeća uspeh tih promena i da će on najviše zavisiti od međusobnog poverenja između njega i građana. Odmah potom zatraži njihovo poverenje i strpljanje uveravajući ih da ih na svim drugim stranama očekuje zagarantovan neuspeh. Obeća im znoj, suze (po mogućnosti bez krvi) i teške lomove. Upozori šta sve može da se događa narednih meseci i nagovesti im sa kakvim će se sve glasinama i svinjarijama sretati.

Već sutradan zapadne agenture mu podižu sve svoje ljude na političkoj sceni, u medijima, u podzemlju… Zato, u samoodbrani, odmah vrši smene u medijima gde god to može, antidržavnim privatnim medijima uskraćuje finansijsku podršku države i javnih preduzeća, u javni prostor ubacuje na velika vrata sve one koji shvataju opasnost u kojoj se srpska država našla. Munjevito sa vladom smenjuje republičko tužilaštvo, i po dubini vrši smene u tajnim službama, čiji opis ciljeva i zadataka se preko noći menja – od sada se bave samo zaštitom države.

Vučiću i Dačiću nalaže da intenziviraju istrage za politički kriminal koji se događao za prethodne četiri gdine, i pre toga. Počinje borbu za javni prostor, svestan da je bar 50 odsto njegovog uspeha u rezultat te borbe. Počne da koristi termin smena elita. U dogovoru sa Dačićem maksimalno mobiliše policiju za čuvanje javnog reda i mira, sa posebnom pažnjom na one delove političkog podzemlja koji bi mogli da dovedu do bilo koje vrste destabilizacije.

Građanima saopšti svoj program za odbranu Kosova (naravno, bez operativnog dela), koji i u strateškom i u taktičkom smislu periodično usaglašava sa Rusjiom i Kinom, a Ministarstvu inostranih poslova naloži da smanji intenzitet kontakata sa Briselom i pojača bilateralne odnose sa svim evropskim zemljama, ali, naravno, ne samo njima. U regonalne odnose unese reč koja u njima nedostaje – reciprocitet – i ne sekira se mnogo što se to nekim susedima ne dopada. I takođe – kad je o regionu reč – veoma se trudi da unapredi odnose sa Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Makedonijom i Crnom Gorom (Republika Srpska se podrazumeva).

Šta Srbiju tada očekuje? Udar i pritisci i spolja i iznutra, i meseci velike destabilizacje. Ako ovlada pomenutim punktovima i zadrži red i mir u zemlji, treba da zna da ga očekuje i destabilizacija same vlade, iz koje će Zapad – ako ne bude mogao ucenama da iznuđuje njene poteze – povući sve svoje ljude. Kad se to dogodi, formira vladu Vučić-Koštunica-Dačić, i ne prestaje da teži političkom i društvenom konsenzusu za novu politiku. I, ako izdrži taj udar destabilizacije, u drugoj fazi nastoji da popravi narušene osnove sa zapadnim zemljama, ali na sasvim drugačijim osnovama.

Da se razumemo dve stvari, prvu, ako Toma Nikolić bude u Sočiju imao hrabro srce, njegove i šanse Srbije biće na oko 50 odsto, dok, drugo, u ostalim opcijama šanse ne postoje. Naravno, šanse se povećavaju pod uslovom da po svaku cenu počne da gradi Srbiju kao pravnu državu i da nikada, ali nikada, ne slaže ni svoje međunarodne neprijatelje, još više prijatelje, a posebno građane.

SCENARIO BR. 2: SLABO SRCE Nikolić zatraži od Putina podršku za podelu Kosova, i u prvoj rečenici puca u sopstvenu nogu. A onda puca i u drugu kada finansijske i ekonomske poslove dogovara prema kriterijumu koji od njih bi a koji ne bi izazvao otpor i odmazdu Zapada.

Putin tada, naravno, zaključi da Srbija baš i nije u toliko dubokoj krizi, bez obzira što će bankrotirati najkasnije do proleća. Tek, da bi održao plamičak ruskog prisustva u Srbiji koji bi mu obezbedio da bar nema problem sa početkom gradnje Južnog toka, obeća Tomi podršku od 200-300 miliona nečega i kaže mu da bi možda bilo dobro da isti taj razgovor ponove na proleće.

Toma se vrati kući, kaže kako je imao uspešnu posetu, da je dobio nešto para, i sad ostaje da još nešto dobije i od MMF, pa će se nekako pregurati. U međunarodnim i regionalnim odnosima insistira na politici kontinuiteta, i, kada mu prvi gladni i razočarani radnici već krajem oktobra dođu pod prozor, objasni im da je za sve kriv Boris Tadić. Posle se danima čudi zašto su nastavili da mu zvižde.

Započne korenite promene u medijima, tako što će, pod izgovorom da sve mora da bude po zakonu, Bujoševića postaviti na RTS, a Tijanića u „Politiku“. Novog direktora Telekoma zamoli da ne smanjuje ovogodišnju finansijsku podršku „Blicu“, ne bi li im to bio dovoljno da ga malo popuste. Nastavi da sa zadovoljstvom gostuje u emisijama B92, uveren da ovaj put neće biti zločesti kao pre.

Pregovore o Kosovu vodi veoma pragmatično: za svaki ustupak po jedna mesečna isplata panzionerima, za priznanje Kosova dve. Lukavi pregovarači dobiju zadatak da od svakog ustupka naprave dva.

Vlada nastavi sa hapšenjima prema rezultatima i nalozima Tadićevog tužilaštva, sve dok Dačić jednog dana ne prestane da dolazi na sednice vlade. Pre nego što uhapse poslednjeg, Ivicu iz vlade izbace, dovedu Đilasa, i nazovu je vladom nacionalnog jedinstva, jedinom koja je kadra da rešava najveće probleme pred kojima se u istoriji zemlja našla. Kad uhapse poslednjeg, Mikiju Rakiću dodele orden zasluga za narod, Karađorđevu zvezdu ili šta već.

Do kraja godine deo Ministarstva inostranih poslova prebace u Brisel, zbog uštede na putovanjima. Zatim Paskaljeviću daju pare da snimi film o Srebrenici, da bude gotov do jula 2015. godine, za dvadesetogodišnjicu. Pošto je Toma demokrata, ne da da se mešaju Paskaljeviću u scenario, govoreći da je pravo da to Paskaljone uradi kako već on najbolje zna. Posle premijere, Kolarevića nateraju da na „Novom Standardu“ nahvali film.

Novu godinu Toma dočekuje zagrljen sa Josipovićem. Dobija Bambija, vrednu međunarodnu nagradu. Stranim zvanicama se zahvaljuje što su imali razumevanja za njegove reforme i požali im se da bi sve bilo lepše kada bi narod razumeo deseti deo tih pregnuća.

A na proleće, kad počne da se ozbiljno komeša, shvati da je pogrešio i pozove Putina. Javi mu se neko na nemačkom i kaže da je njegov prijatelj Volođa promenio broj.

SCENARIO 3: SREDNJE SRCE Nema takvog scenarija.

Novi Standard