Selo Vrmdža nalazi se u podnožju planine Rtanj u blizni Sokobanje i jedno je od retkih sela u Srbiji gde se broj stanovnika povećava

Piše: Zoran Kosanović

Amerikanac Pol Šapira ima tridesetak godina, živeo je izmedju ostalog u Njujorku, San Francisku, Čikagu, Pragu i Beogradu, a trenutno je žitelj sela Vrmdža kod Sokobanje, gde i dalje stvara originalnu muziku.

Selo Vrmdža nalazi se u podnožju planine Rtanj u blizni Sokobanje i jedno je od retkih sela u Srbiji gde se broj stanovnika povećava. Priroda, čist vazduh i zdrava okolina privukli su nove žitelje kojima je dosadila gužva i brz život u gradovima.

Osim zdravog života, presudno za odabir Vrmdže za mesto boravka novih stanovnika imao je i Savet Mesne zajednice koji je u promociji sela kao mesta idealnog za zdrav život i promociji seoskog turizma video priliku za razvoj.

Selo Vrmdža ima bežični internet koji je, prema rečima bivših Beogradjana koji sada žive u tom selu, bolji i brži nego u centru glavnog grada Srbije, tridesetak registrovanih ležaja za seoski turizam, prodavnicu, kafanu…

Nalazi se na 500 metara nadmorske visine, podeljeno je na mahale i ima oko 200 domaćinstava sa oko 700 stanovnika.

"Živeo sma u Njujorku ali moja žena i ja želimo nešto drugačije. Hoću da živim na selu, gotov sam sa gradovima", objašnjava svoju odluku da se nastani u Vrmdži Pol Šapira, koga u selu zovu Paja.

Na slabom srpskom jeziku, uz po koju reč na engleskom, Šapira sa sinom Adamom u naručju kaže da je želeo da njegov sin, koji je prošle godine kršten u crkvi u Vrmdži, živi okružen prirodom.

"Vrmdža je super lepa. Hoću drvo, hoću nebo i da moj sin ima prirodu", kaže Šapira, koji u selu podno Rtnja komponuje muziku (www.mo c h alab.com) i ima svoju muzičku produkciju (www.moc h alabproductions.com)

Predsednik Mesne zajednice Vrmdža Slaviša Krstić kaže da su se doselili ljudi koji žele da zajedno s meštanima rade na jačanju potencijala seoskog turizma.

"Trenutno imamo tri porodice koje su se doselile, a još sedam ili osam su najavile da će doći da žive u našem selu. Njih najviše privlače zdrava životna sredina. Ovde su našli svoj mir i zdrav život", kaže Krstić.

Italijan De Marki Lučo, u prugastoj majci kakvu nose gondolijeri u njegovoj rodnoj Veneciji, kaže da mu pomalo nedostaju prijatelji iz Venecije ali da je mnogo lakše kad ima kompjuter i kada može da se čuje sa njima.

"Venecija je mnogo lep grad ali tamo ne vidiš nebo kao ja ovde. U Veneciji nema trave, cveća, drveća", kaže Lučo, koji u Vrmdži živi sa suprugom Biljanom Petrović, Leskovčankom koja je u bila na odmoru u Sokobanji, videla Vrmdžu i kupila kuću u njoj.

Lučo govori srpski jezik, a kao penzionisani radnik aerodroma u Veneciji govori još nekoliko svetskih jezika. Na jarbolima ispred kuće u Vrmdži vijore se zastava Srbije i zastava fudbalskog kluba Venecija.

"Teže je živeti na selu", priznaje Sandra Prvulović iz Subotice, menadžer za ljudske resurse i informatičar koja sa suprugom Srdjanom planira da u Vrmdži radi na razvoju seoskog turizma.

Ona kao razlog dolaska na selo navodi želju da se oslobodi gradskog života, koji se, po njenoj oceni, sveo na posao i karijeru.

"Želimo da radimo na razvoju seoskog turizma, ali ne samostalno i izolovano da samo mi imamo korist, nego da osmislimo takav razvoj da ukljucimo što više meštana", kaže Sandra.

Njen suprug kao razlog dolaska na selo navodi lakoću življenja. "Fizički je teško ali emocionalno i mentalno lako. Nemate opterećenja koja imate u gradu koja vam odnose energiju. Ljudi ne opterećuju u razgovoru, ne dave vas, imate slobodnu volju da ne budete automat u životu", kaže Srdjan Prvulović.

U Vrmdži imaju tridesetak ležaja registrovanih za seoski turizam, a Marija Golubović iz Sokobanje pomaže baki i deki uvek kada u kući u selu imaju goste koji su dodju da svoj odmor provedu u selu.

"Počeli smo pre nekoliko godina i ima dosta interesovanja za seoski turizam, Ipak najvažnije je da osim zarade koju ostavrimo, stvaramo i prijateljstvo, pa smo se tako okumili sa ljudima koji su nam bili gosti", kaže Marija Golubović.

Da je život u Vrmdži zdrav i lep, član saveta Mesne zajednice Toplica Ljubisavljević potkrepljuje činjenicom da u u tom selu ima puno meštana koji su živeli i 90 i 100 godina.

Beta