Prvi put u istoriji zemlje sva novinarska udruženja su zajednički digla glas za zaštitu svoje profesije, u čemu imaju podršku i međunarodnih medijskih organizacija

Piše: Vojislav Lalić

U Turskoj se u ovom času iza rešetaka nalazi 46 novinara. Neki od njih, pod optužnicama koje stoje na klimavim dokazima, čekaju u kazamatima i po nekoliko godina a da još nisu ni suđeni ni osuđeni.

To nije sve. Istraga se vodi protiv još 700 novinara, koji su osumnjičeni da su se obavljajući svoj posao ogrešili o važeće zakone i paragrafe, tvrde u medijskim udruženjima.

„Sloboda za novinare", pod tim sloganom je pokrenuta velika kampanja čiji je cilj da se skrene pažnja domaće i inostrane javnosti na probleme sa kojima se poslednjih godina suočavaju oni koji žive od pera i mikrofona. Ta akcija je nazvana „Grupa-9", pošto je iza nje stalo devet vodećih profesionalnih udruženja u zemlji.

„Ovo je prvi put u istoriji turskog novinarstva da su medijske organizacije zajednički digle glas za zaštitu slobode štampe. Sloboda novinarstva je jedna od glavnih poluga demokratije. Mi želimo demokratsku Tursku i slobodnu štampu. Odlučili smo da učinimo sve što je u našoj moći da oslobodimo naše kolege koje su duže vreme u pritvoru i tražimo od vlade da razreši ovu situaciju", kaže Ferai Tinč, koja je turski predstavnik u Međunarodnom institutu za štampu (IPI).

Kao najdrastičniji slučajevi navode se sudbine dvojice novinara – Tundžaja Ozkana i Mustafe Balbaja, koji već tri godine čame u zatvorima čekajući suđenje. Oni su osumnjičeni da su pripadnici nacionalističke grupe „Ergenekon", koja je, navodno, kovala zaveru za svrgavanje sadašnje vlade. Svi dosadašnji pokušaji da se brane sa slobode pali su u vodu, iako su sumnje protiv njih zasnovane na nejasnim dokazima, kažu u novinarskim udruženjima. Oni su praktično osuđeni pre suđenja, pre nego što je dokazana njihova krivica.

Problem je težak, ali nije od juče. Turska je često na „crnoj listi" po progonima novinara. Na udaru su najčešće oni koji su pokazali razumevanje za „kurdski problem" i za tvrdnje Jermena da je izvršen genocid njihovih predaka. U poslednje vreme učestali su i progoni novinara koji otkrivaju detalje iz privatnog života javnih ličnosti. Zbog javno izgovorene reči, jednog trenutka se po sudovima povlačio i Orhan Pamuk. Sudski postupak protiv njega je obustavljen pod pritiskom međunarodne javnosti. Ali, lako je njemu: jedan je autor „Snega" i „Muzeja nevinosti", to prezime je zaštitni znak ne samo u Turskoj, nego i u svetu.

Nekoliko novinara u nedavnoj prošlosti je platilo čak i glavom za ono što su pisali ili javno izgovorili. Atentator na Jovana Pavla Drugog Mehmet Ali Agdža pre toga je ubio poznatog novinara „Milijeta" Abdija Ipekdžija. Nikad nije otkriveno ko je i zašto izrekao i izvršio smrtnu kaznu nad Ugurom Mumdžuom, legendom dnevnika „Džumhurijet", koji je raznesen bombom. Novinar lista „Evrensel" Gogktepe Metin nađen je mrtav posle ispitivanja u policijskoj stanici. Poslednja žrtva bio je Hrant Dink, Jermenin, glavni urednik lista „Agos" koji izlazi u Istanbulu. Njemu su neke mračne sile presudile samo zato što je pisao da je izvršen genocid njegovog naroda pre sto godina kada se raspadala Otomanska imperija. Dinka je u po bela dana, 19. januara 2007. godine, izrešetao jedan mladić, iako je urednik „Agosa" mesecima tražio zaštitu pošto mu je prećeno smrću. Policija se oglušila o njegove vapaje, tvrde advokati porodice Dink. Zašto? Delioci pravde još nisu uspeli da odgovore na to delikatno pitanje, iako sudski proces traje već dve godine. Pomenulo se, ne povratilo se, kažu oni koji se bore za zaštitu novinara.

Turski novinari, koji su pokrenuli ovu akciju, imaju podršku i van granica svoje zemlje: Federacije evropskih novinara i Medijske organizacije za Jugoistočnu Evropu (SEEMO). „Mi apelujemo na turske zvaničnike da razmotre ovaj zahtev. Novinar, kao i drugi građani, imaju pravo na fer suđenje. Oni ne treba da se godinama povlače po zatvorima bez prethodno utvrđene krivice. Novinar nikad ne treba da bude ućutkivan zbog svog kritičkog pisanja", kaže direktor Međunarodnog instituta za štampu Alison Betel Mekenzi.

Politika