Povodom zahteva više od 450 nevladinih organizacija iz zemalja regiona da Zapadni Balkan bude najveći prioritet Brisela

Piše: Danas

Dobijanje statusa kandidata za sve zemlje Zapadnog Balkana do kraja 2011. godine i otvaranje pristupnih pregovora, prvo sa Makedonijom do kraja 2010, a posle toga sa onim zemljama koje su najdalje odmakle u procesima reformi i pripremama za pristupanje EU, najkasnije do početka 2012. godine, zahtev je više od 450 nevladinih organizacija zemalja u regionu. Tačni datumi, tačna mapa puta, tačni zadaci i tačna merila na osnovu kojih se meri progres, zapravo je ono što obezbeđuje u najvećoj meri pravolinijski put ka konačnom cilju – članstvu zemalja zapadnog Balkana u EU.

Ova inicijativa koju je, uoči ministarske konferencije u Sarajevu, potpisalo više od 450 nevladinih organizacija iz BiH, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Albanije i Kosova, upućena je institucijama Evropske unije i vladama zemalja članica, i sadrži zahtev da Zapadni Balkan i članstvo zemalja ove regije u Uniji budu najveći prioritet Brisela. Organizacije civilnog društva pozvale se učesnike ministarskog sastanka u Sarajevu da otvore novo poglavlje u odnosima EU i Zapadnog Balkana, jasno naznače put ka punopravnom članstvu zemalja Zapadnog Balkana i daju nove podsticaje očuvanju stabilnosti, konsolidaciji demokratije i regionalnoj saradnji.

Upitana na koji način EU percipira nevladin sektor u zemljama regiona, i koliki je njihov realan uticaj, Jadranka Jelinčić, direktorka Fonda za otvoreno društvo koji je organizator inicijative, navodi primer vizne liberalizacije.

– Nevladine organizacije sa Zapadnog Balkana počele su tokom 2005. da zahtevaju da se sistemski otvori proces vizne liberalizacije i to tako što će EU razviti mapu puta za svaku pojedinu zemlju i utvrditi jasne kriterijume za procenu napretka koji svaka zemlja napravi. To se konačno i dogodilo 2007. godine. Istrajnim zalaganjem i snažnom argumentacijom nevladine organizacije su uspele da obezbede svoje učešće u procesu uobličavanja godišnjih izveštaja Komisije o sprovođenju evropskog partnerstva. To nisu jedini, ali su slikoviti primeri značaja koje NVO imaju na procese donošenja odluka i uobličavanje politika EU prema zapadnom Balkanu – ističe Jelinčićeva za Plave strane.

Kad je reč o najnovijoj inicijativi nevladinih organizacija, Jelinčićeva navodi da je ona već dobila podršku novih saveznika, konkretno dva uticajna evropska think thanka: Evropske inicijative za stabilnost i Evropskog saveta za spoljnu politiku u čijim redovima sede i uticajni evropski političari.

– ESI je upravo pozvao građane Slovenije da na referendumu 6. juna prihvate predloženo arbitražno rešenje za razgraničenje sa Hrvatskom u području Piranskog zaliva. Ovim bi Slovenija bitno doprinela revitalizaciji politike proširenja EU i omogućila da uskoro bude utvrđen datum prijema Hrvatske u EU. Evropski savet za međunarodne odnose je dan posle lansiranja inicijative 471 organizacije sa Zapadnog Balkana objavio politički brifing u kome detaljno izlaže načine na koje Unija može realizovati ove zahteve i razloge zašto bi njihova realizacija bila u interesu same Unije – zaključuje Jadranka Jelinčić.

Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa naglašava da EU komunicira sa nevladinim sektorom na dva nivoa.

– Jedan nivo razgovora su konsultacije u fazi izrade progress reporta gde se stavovi NVO po različitim pitanjima veoma ozbiljno razmatraju i vrlo često i uključuju u procenu dostignuća za proteklu godinu. To se pre svega odnosi na pitanje ljudskih i manjinskih prava, pravne države, regionalnih odnosa ali i na neka opšta politička pitanja. Podsećam vas na nekoliko pisama koja su NVO uputile Komisiji prilikom prekida svih prgovora 2006 godine. Naravno postoje i pitanja po kojima se bitno razlikujemo jer su nam i interesi različiti. Primer za to je recimo donošenje novog Ustava Srbije koji je EU u tom trenutku pozdravila a nevladin sektor u zemlji oštro osudio. Ne verujem da postoji odluka koju je EU donela isključivo pod uticajem NVO ali sam uveren da je mišljenje sektora često bilo presudno da ocena ili odluka prevagnu na jednu stranu – ocenjuje Dereta za Plave strane.

On objašnjava da je drugi nivo komunikacija NVO i EU vezan za finansiranje projekata iz različitih EU fondova i finansiranje razvoja samog NVO sektora.

– EU insistira na konsultativnom procesu Vlade i NVO sektora u određivanju prioriteta za IPA finansiranje i to ovde u Srbiji funkcioniše relativno dobro. Moram da dodam da smo u poslednje vreme, pre svega kao deo regionalne mreže za razvoj civilnog društva uspostavili neposredne, intenzivne, i čini mi se uspešne razmene mišljenja koje pre svega utiču da procedure i kriterijumi budu usklađeni sa regionalnim, balkanskim kontekstom. To je novi kvalitet komuniciranja i mislim da obe strane u tom procesu uče i da uspeh tog procesa može uticati i na generalnu komunikaciju EU sa zemljama koje su u različitim fazama pristupanja Uniji – zaključuje Dereta.

Dobrila Govedarica, izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo Bosne i Hecegovine smatra da, ukoliko Evropska unija ne ponudi mehanizme koji će voditi zemlje Zapadnog Balkana u evropsku integraciju, celokupan taj put može da bude doveden u pitanje. Ona pretpostavlja da će političke elite vrlo brzo odustati od tog puta, jer, kako kaže, one nikad nisu ni spremne da rade prevelike reforme, jer znaju da ih to može koštati na izborima.

– Običan građanin teško može da vidi tu daleku viziju dobrog života u Evropskoj uniji i doći ćemo u situaciju evroskepticizma, doći ćemo u situaciju o kojoj se već govori da je Evropa zamorena od pridruživanja, a i naše zemlje su isto tako zamorene pričom o neizvesnoj evropskoj budućnosti – ističe Govedarica.

Danas