Piše: Anatolij Alifjorov

Tezu o podudaranju interesa SAD i međunarodne narkomafije u prevratu u Kirgiziji, autor članka u Oriental Review  potvrdio je fotografijom koja ima snagu materijalnog dokaza

Dok privremena vlada Kirgizije traga za bankarskim računima svrgnutog predsednika Kurmanbeka Bakijeva, a Aleksandar Lukašenko gestom raširenih ruku poziva svrgnutog predsednika u Belorusiju, moskovski blogeri obelodanili su senzacionalno otkriće: oni su uspeli dokučiti da iza državnog udara u Kirgiziji stoje SAD i da se cela intriga u vezi sa prevratom vrti oko tranzita avganistanskih narkotika.

Anglojezički ruski blog "Oriental Review" je 18. aprila objavio članak pod naslovom: "Treba li da Kirgizija postane još jedna narkodržava?" U članku se govori da je od trenutka pojavljivanja vojske SAD i NATO u Avganistanu proizvodnja narkotika u toj zemlji višestruko povećana, a da se susedna Kirgizija pretvorila u glavno transportno čvorište na "Velikom heroinskom putu", maršruti za prebacivanje avganistanskih narkotika na tržišta Evrope i Azije. 

NARKO REVOLUCIJA "Najverovatnije da je nezakoniti profit od transporta narkotika bio i glavni izvor impresivnog bogaćenja klana Bakijeva za vreme njegovog predsednikovanja od 2005. do 2010. godine, piše autor članka. "Postojalo je niz svedočanstava da se i sam dolazak Bakijeva na vlast u martu 2005. godine na talasu "tulipanske revolucije" finansirao i podržavao iz izvora međunarodne narkomafije u procvatu". U članku se navodi da su se u 2010, kao i u 2005. godini, geostrateški interesi SAD i međunarodne narkomafije podudarili, pa je tako za američki establišment bilo sasvim logično da "iskoristi usluge narkobarona za svrgavanje Bakijeva". Istu misao izneo je 16. aprila u emisiji "Eho Moskve" Alkeksndar Prohanov. "Revolucija u Kirgiziji – to je (…) revolucija koju su organizovali narkotrgovci. I narkotrgovci su smenili režim Akajeva i na vlast doveli Bakijeva, a sada su zamenili i režim Bakijeva režimom te zloglasne Roze. Kao i pre, je Kirgizija najmoćniji u transportu narkotika u Rusiju".

Snaga narkobarona u Kirgiziji izuzetno je velika: prema raspoloživim ocenama, u procentualnom pogledu setvena površina opijumskog maka u toj zemlji praktično nije ništa manja od površine pod tom istom kulturom u Avganistanu. S druge strane, Kirgizija sa bazom Vojno-vazduhopolovnih snaga SAD "Gansi", koja se nalazi na međunarodnom aerodromu u Biškeku "Manas", predstavlja najznačajniji punkt na liniji snabdevanja američke vojske u Avganistanu. S treće strane, pravosudne institucije Kirgizije u više navrata su saopštavale da je ta američka baza postala pretovarni punkt u globalnom lancu međunarodnog narkobiznisa. Kada je 2009. godine takva izjava objavljena po ko zna koji put, pekinški "Ženmin žibao" se oprezno pridužio mišljenju kirgiskih zaštitnika ljudskih prava. "Ranije su neki eksperti iznosili pretpostavke da aviobazu "Manas" u Kirgiziji strana vojska može da koristi za tranzit narkotika iz Avganistana".

Tezu o podudaranju interesa SAD i interesa međunarodne narkomafije, u prevratu u Kirgiziji, autor članka u "Oriental Review" je potvrdio činjenicom koja se do sada nije naglašavala i koja ima snagu materijalnog dokaza. Naime, 7. aprila na sajtu britanskog "The Daily Telegraph" pojavila se fotogalerija snimaka napravljenih u jeku krvavih događaja u Biškeku. Na jednoj od tih fotografija demonstrant iz redova opozicije puca iz "kalašnjikova" u blizini glavne vladine zgrade. Ali još važnije je – što se može videti na snimku – da je automat naoružanog pobunjenika opremljen holografskim nišanom EOTech 500-te serije proizvodnje američke kompanije US L-3 Communications EOTech Corporation (maloprodajna cena tog proizvoda, komentariše autor članka, iznosi 600 dolara ili četiri prosečne mesečne plate u Kirgiziji).

NIŠAN KAO DOKAZ Kompanija EOTech, koja je stvorena u okviru Mičigenskog univerziteta, bavi se proizvodnjom holografskih nišana od 1996. godine. U skladu sa Pravilima međunarodne trgovine oružjem (International Traffic in Arms Regulations – ITAR), važećim u SAD, trgovina i izvoz te vrste naoružanja zahteva posedovanje licence, koju izdaju Stejt department i Ministarstvo trgovine SAD. Posle njihovog isprobavanja u vojsci, ograničena partija holografskih nišana upućena je u Irak, dok je manja partija uključena u naoružanje policije SAD. Ni Kirgiziji ni Rusiji ovaj model nikada nije zvanično isporučivan, tojest, automate AK sa takvim nišanima nisu mogli koristiti pripadnici kirgiskih specijalnih jedinica da bi ih potom mogli, recimo, zarobiti pobunjenici.

Fotografija u "The Daily Telegraph" je, prema tome, dokaz da je kirgiska oružana pobuna pothranjivana s jedne strane iz vojnih baza SAD u Avganistanu, ili u samoj Kirgiziji. Samo po sebi se razume da je to činjeno uz kršenje Pravila međunarodne trgovine oružjem i Zakona SAD o kontroli izvoza naoružanja. Međutim, kao što vidimo, oni ništa ne vrede. Samo je u prvih šest godina američke okupacije Avganistana (2001-2007) proizvodnja opijuma u toj zemlji povećana za više od 40 (!) puta – sa 185 tona na 8.200 tona dodišnje. I teško da grešimo ako pretpostavimo da na avganistanko-kirgiskom pravcu sazrevaju veliki događaji.

Standard