Piše: Snežana Dragaš*

Jedna od posledica svetske ekonomske krize je i sve češća pojava protekcionizma u državama koje se trude da zaštite svoja tržišta, podstaknu domaću proizvodnju i sačuvaju radna mesta.

Iako su ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja sveta posle sastanka u Rimu 2009. godine izrazili bojazan od rasta protekcionizma i zaključili da napori vlade ne smeju dovesti to gušenja slobodne konkurencije i trgovine, otvorenost nacionalnih tržišta je sve češće ugrožena.

I Svetska trgovinska organizacija je zaključila da protekcionizam u svetu raste i da je neophodno izbegavati mere za blokiranje uvoza. U izveštaju generalnog direktora Organizacije Paskala Lamija iz januara 2010. godine, navodi se da su mnoge drzave ignorisale poziv Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja da se ne podižu trgovinske barijere.

Iako su se mnogi složili da je protekcionizam globalno štetan, pojedine vlade se ipak odlučuju na takve poteze pod pritiskom javnosti i svojih glasača koji zahtevaju spasavanje domaćih radnih mesta.

Francuska je, na primer, dala povlašćene kredite proizvodjačima automobila uz uslov da kupuju delove u Francuskoj i da fabrike ne sele u inostranstvo. Rusija, Kina, Indonezija, Egipat i druge zemlje podigle su carine, a najveću pažnju javnosti izazvao je poziv američkog predsednika Baraka Obame "Kupujmo američko". Iako je taj moto kasnije ublažen, protekcionizam u SAD nije zaustavljen – povećane su carine na raznu kinesku robu.

Nedavno su Velika Britanija i Francuska javno optužile Vašington da na velikom tenderu Pentagona vrednom 50 milijardi dolara, nepravedno opstruira evropskog proizvodjača letelica EADS, odnosno Erbas (Airbus), u korist američkog Boinga (Boeing). Tender je za nabavku takozvanih letećih tankera, velikih letelica koje se koriste za dopunu goriva borbenih aviona u vazduhu.

Ako SAD "žele da budu ozbiljno shvaćene u borbi protiv protekcionizma, onda moraju da daju bolji primer" drugima, rekao je francuski predsednik Nikola Sarkozi u otvorenoj kritici na račun američke vlade, koja inače često optužuje druge za protekcionizam.

Rivalstvo I uzajamne optužbe izmedju EADS-a i Boinga traju već godinama. Prvobitni ugovor za leteće tankere, iz 2003. godine, bio je poništen zbog nepravilnosti. Na drugom tenderu su pobedli konzorcijum EADS i Nortrop Graman (Northrop Grumman), ali je i taj poništen. Na trećem tenderu EADS i Nortrop su se demonstrativno povukli zbog izmenjenih uslova koji, navodno, favorizuju Boing.

I Srbija, kao i druge zemlje na Balkanu, u borbi protiv krize donosi mere radi stimulisanja domaće proizvodnje i svoje privrede. Jedna od mera ja subvencionisanje kamatnih stopa za bankarske kredite za povećanje likvidnosti, za investicije, stambene i neke potrošačke kredite. Prošle godine je tako privredi i gradjanima u Srbiji plasirano oko 1,1 milijarda evra kredita.

Preduzećima su za likvidnost odobreni krediti od 936,1 milijarde evra, za investicije 2,4 miliona evra, dok je obim potrošačkih kredita za domaću robu bio 169,4 miliona evra (automobili, traktori, poljoprivredna mehanizacija, nameštaj i podne obloge, gradjevinski materijal, kućni aparati). Istovremeno, korisnici subvencionisanih kredita nisu smeli da otpuštaju radnike.

Za potrošačke kredite, najveće interesovanje je vladalo za automobil Punto – u prošloj godini tako je prodato više od 16.000 vozila, a država je samo kroz naplatu poreza na dodatu vrednost od toga prihodovala 16 miliona evra.

Osim podsticanja potrošnje, država je na taj način pomagala proizvodnju u Zastavi, ali su uvoznici automobila imali ozbiljne primedbe jer su te mere drastično ugrozile prodaju stranih vozila na srpskom tržištu.

Vlada u Beogradu je najavila da će i u 2010. godini nastaviti da podržava privredu subvencionisanim kreditima i za te svrhe je izdvojila 3,5 milijardi dinara. Za potrošačke kredite, spisak robe koju će gradjani moći da kupe u ovoj godini je sličan – dodati su kamioni i gradjevinske mašine, a ukinuta podrška za turističke aranžmane po Srbiji jer je za njih ionako bilo slabo interesovanje.

Osim kreditnog podsticaja za kupovinu domaće robe, Srbija je kao i mnoge druge zemlje pokrenula promociju domaćih proizvoda, akciju "Birajmo domaće" koju vodi nevladina organizacija Moja Srbija, uz podršku Ministarstva trgovine.

U Hrvatskoj je sličnu akciju pokrenula Privredna komora, kao podršku zapošljavanju i domaćoj privredi. Bosna i Hercegovina ima sličnu akciju, a čak i u Sloveniji, članici EU, trgovinski lanci pozivaju potrošače na kupovinu domaćeg.

U organizaciji Moja Srbija tvrde da projekat "Birajmo domaće" ne predvidja konkretne mere protiv strane robe. Zdrava konkurencija iz inostranstva podstiče domaće proizvodjače da bolje i kvalitetnije rade, ali ih u toj utakmici treba ohrabriti i osnažiti na različite načine, navodi ta organizacija.

Potrošač prirodno bira robu koja je kvalitetnija i jeftinija, a cilj akcije "Birajmo domaće" se odnosi na situacije kada se bira izmedju domaće i strane ponude sličnog kvaliteta i približno iste cene.

"Podizanje svesti gradjana o važnosti kupovine domaćih proizvoda je suština za opstanak proizvodnih kapaciteta u Srbiji", rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović, na prezentaciji projekta "Birajmo domaće", uz prisustvo ministra trgovine Slobodana Milosavljevića.

Pa ipak, mnogi potrošači traže potpunu slobodu izbora i eliminaciju državnog uplitanja. U Asocijacji potrošača Srbije navode da potrošači imaju pravo da za svoj novac dobiju robu i usluge garantovanog kvaliteta i adekvatnu pravnu zaštitu. Predstavnica te asocijacije Edina Popov kaže da država ne štiti domaću proizvodnju na pravi način. Kao primer navodi da su u toj asocijaciji potrošača testirali domaće margarine i upredjivali njihov nutritivni kvalitet sa evropskim.

"Naš margarin skuplji je od prosečnog evropskog ali nije takvog kvaliteta", rekla je Popov. Kako je rekla, država je mogla da kaže da štitimo domaće proizvodjače margarina sa carinom od 30 odsto, ali istovremeno da donese evropski pravilnik kvaliteta i da proizvodjači imaju obavezu da proizvode margarin po evropskim propisima.

"To bi bila prava zaštita domaće proizodnje. Da ih učinimo konkurentnim", rekla je ona.

U pripremi je i novi zakon o zašstiti potrošača koji bi trebalo da bolje štiti njihova prava i da bude uskladjen sa EU. Ključna novina u novom zakonu je da se "teret dokazivanja u kupoprodajnim odnosima sa potrošača prebacuje na trgovca". Trgovci će i imati obavezu obaveštavanja potrošača o njihovim pravima pre donošenja odluke o kupovini.

Novim zakonom biće uvedena mogućnost vansudskog poravnanja, odnosno vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i mogućnost kolektivnih tužbi potrošača, čime će biti rasterećeni sudovi, a povećana efikasnost u rešavanju sporova male pojedinačne vrednosti.

Protekcionizam i monopoli

Pitanje slobode potrošačkog izbora je tesno povezano sa problemom preostalih monopola u Srbiji i u regionu.

Srbija se nalazi na 130. mestu od ukupno 133 zemlje po efikasnosti antimonopolske komisije, po oceni Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma. Do sada u Srbiji nije doneta nijedna izvršna presuda protiv monopolista, a pomak se očekuje primenom novog zakona o zaštiti konkurencije. Novi zakon, koji je stupio na snagu 1. novembra prošle godine, trebalo bi da poboljša poslovni ambijent.

Pomak u novom zakonu je što Komisija prvi put može da izriče kazne kompanijama za koje se utvrdi da su prkršile zakon. Po starom zakonu, to su radili sudovi ali oni nisu doneli nijednu presudu protiv monopolista u Srbiji.

Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković- Bajalović navela je da se u Srbiji ništa nije promenilo na bolje po pitanju monopola. Ona je kazala da očekuje da će primena novog Zakona o zaštiti konkurencije doprineti poboljšanju na tržištu i da se primećuje da su kompanije u Srbiji počele da vode računa o primeni zakona i da pokušavaju da se prilagode, jer su svesni sankcija.

Problem u sprovodjenu je i u tome što još nisu izabrani novi članovi komisije i Savet koji je nadležan za donošnje odluka.

Poseban probem su monopoli u javnom sektoru Srbije – energetika, saobraćaj, komunalne delatnosti, ali i u privatnom sektoru poput duvanske industrije, prerade poljoprivrednih proizvoda, mleka.

Marković je rekla da država često favorizuje domaće kompanije – zakon o javnim nabavkama otvoreno daje prednost domaćim kompanijama, čime se odredjeni sektori štiti od konkurencije.

Primer je nabavka lekova za državne zdravstvene ustanove gde se prednost daje domaćim proizvodjačima, iako su neki od stranih lekova povoljniji. Slično je I sa ministarstvom poljoprivrede koje na tenderima traži domaće proizvodjače.

I Zakon o osiguranju dozvoljava Udruženju osiguravača da odredjuju minimalnu cenu auto osiguranja, što je draštičan primer kartela koji bi u drugim sredinama bio ne samo nepoželjan već i kažnjiv.

Sve to, smatra Marković, otežava dolazak stranih kompanija, koji imaju primedbe na duge administrativne procedure, zatvorenost nekih sektora i favorizovanje domaćih proizvodjača.

Subvencije državnim preduzećima

Najveći monopolisti na tržištu Srbije su javna preduzeća, a ekonomisti se slažu da je potrebno da se što pre privatizuju i restrukturiraju, kako bi se dao prostor privatnom kapitalu. Uprkos tome što su mnoga od tih preduzeća gubitaši, država iz budžeta subvencioniše njihov opstanak i veštački ih održava.

Država je subvencije davala EPS-u, Železnicama Srbije, Jat ervezju, Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, rudnicima Resavica, a subvencioniše i poljoprivredu, isplate otpremnina, socijalni program, turizam. Država je godinama subvencionisala i Zastavu, čiji je većinski vlasnik sada Fijat.

Ranije najavljene privatizacije preduzeća EPS-a, Telekoma, Aerodroma Beograd su za sada odložene do izlaska iz krize i poboljšanja uslova na tržištu, a za ove godinu jedino se najavljuje privatizacija Galenike.

Iako je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije postao ruski Gasprom, NIS i dalje ima monopol na preradu naftnih derivata, a liberalizacija tržišta najavljena je za kraj 2010.

Telekom Srbije tek ove godine dobija konkurenciju u fiksnoj telefoniji, nakon što je norveški Telenor platio preko miliona evra za licencu da udje na to tržište, tako da će gradjani Srbije možda moći da biraju operatera.

Otvaranje tržišta i Prelazni trgovinski sporazum sa EU

Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom stupio je na snagu 1. januara 2010. godine i vodiće daljem smanjenju carina. Srbija je još prošle godine počela jednostrano da primenjuje taj sporauzm, a EU je čak 2000. godine ukinula neke carine i kvote za robu iz Srbije.

Sporazum bi trebalo da pogoduje srpskim potrošačima zahvaljujući daljem otvaranju tržišta za proizvode iz EU, a polako uvodi i pravila unije o zaštiti konkurencije i o kontrolisanju državne pomoći firmama. Sve to bi trebalo da pomogne uspostavljanju fer pravila za poslovanje svih kompanija, bolje cene za kupce i racionalnije korišćenje novca od poreza.

Uzgred, Srbija dobija i ekskluzivne kvote za izvoz odredjenih proizvoda koji su u EU pod posebnim režimom – šećer (180.000 tona), vino (63.000 hektolitara), junetina (8.700 tona) i odredjene vrste ribe.

Carine na uvoz automobila iz EU, počev od 1. januara 2010. godine, iznose 7,5 odsto, umesto dosadašnjih 10 odsto. Početkom 2011. godine trebalo bi da bude smanjena na 5 odsto, da bi 1. januara 2012. carina na uvoz automobila iznosila 2,5 odsto, a od prvog dana 2013. godine potpuno ukinuta.

Srbija je dugo imala visoke carine na uvoz automobila radi navodne zaštite Zastave, ali to nije spasilo Zastavu od propadanja.

Prelazni trgovinski sporazum sa EU takodje dopušta Srbiji takozvanu dijagonalnu kumulaciju robe, to jest status domaće robe za sve što je napravljeno od sirovina iz trećih zemalja koje su u Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), kao i iz Turske i iz zemalja EFTA (Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn).

Stručnjaci navode da od Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU očekuju više nego od CEFTE, koja ipak nije uspela da potpuno ukloni trgovinske barijere, pre svega one necarinske.

CEFTA – regionalni put ka liberalizaciji

Regionalni pakt o slobodnoj trgovini CEFTA u sadašnjem sastavu obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Srbiju, Crnu Goru i UNMIK/Kosovo. Bivše članice Rumunija i Bugarska sa automatski izašle iz grupe kad su postale članice Evropske unije.

Direktor Biroa za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije Milivoje Miletić kaže da CEFTA donosi veću harmonizaciju trgovinskih odnosa nakon prethodnog stanja kada je mreža pojedinačnih bilateralnih sporazuma komplikovala medjusobne odnose.

Miletić kaže da je nakon slobodnijeg prometa medju CEFTA članicama, dogovorena i dalja liberalizacija u oblasti poljoprivrede. Srbija je ukinula carine na sve industrijske proizvode u razmeni sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Hrvatskom, kao i carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije.

Dalja dinamika liberalizacije predvidja da do 2012. godine bude uklonjeno više od 70 odsto carinskih pozicija, pre svega u razmeni poljoprivrednih roba, navodi Miletić.

Pa ipak, CEFTA nije eliminisala neke necarinske barijere i razne pokušaje protekcionizma u vidu administrativnih i tehničkih prepreka s kojima se sučavajuj proizvodjači i trgovci. Kao primer Miletić je naveo srpsku kompaniju koja je pokušala da u Hrvatsku izveze priplodna jaja ali je naišla na problem sa dobijanjem dozvole jer način kontrole salmonele u Srbiji nije prilagodjen standardima EU.

Ako bi svi sertifikati o kvalitetu, odnosno akreditaciona tela koja ih izdaju, bili usaglašeni u regionu sa evropskim standardima, ne bismo imali uzorkovanje roba i laboratorijska ispitivanja sa obe strane granice u bilateralnoj razmeni, navodi Miletić i dodaje da Hrvatska prednjači u uskladjivanju sa evropskim standardima, što otežava razmenu za one koji ne sprovode reforme dovoljno brzo.

Prioriteti za ovu godinu – u vreme kada je Srbija presedavajuća CEFTA – jeste liberazilacija usluga i javnih nabavki kako bi u regionu postojala jednaka pravila konkurencije.

Miletić navodi da ipak ne znači da će sve biti liberalizovano – postoji mogućnost da se nešto zaštiti, ali postoje pravila kako se to radi. Ne može država jednostano doneti odluke koje sprečavaju trgovinu, kao što je Bosna i Hercegovina donela zakon o zaštiti domaće proizvodnje, koji je Ustavni sud suspendovao.

Bosna i Hercegovina i Srbija su usaglasile sporazum o saradnji u oblasti akreditacije izmedju Insitiuta za akreditiranje BiH i Akreditacionog tela Srbije. Zaključeno je da ne postoje medjusobni problemi u trgovini kada su u pitanju industrijski proizvodi, ali BiH ima primedbe na nepriznavanje sertfikata svojih organa koji idu uz pošiljke prehrambenih proizvoda, kao i obavezno slanje na labortorijska ispitivanja svih pošiljki.

Smatraju da tu postoji neopravdana diskriminacija i ograničenje Srbije prema BiH, navodi Miletić.

S druge strane, srpski proizvodjaci i izvoznici se žale na uzorkovanje mleka, jer se isti posao radi dva puta, sa obe strane granice.

Što se tiče Srbije i Hrvatske, Beograd i Zagreb nisu uspeli da potpišu bilateralne sporazume kako bi se u okviru CEFTA smanjile carine za poljoprivredne proizvode. Zato Srbija kao izvoznik hrane beleži deficit u razmeni sa Hrvatskom od čak 117,3 miliona dolara, a problem za srpsku stranu je i to što hrvatski carinici traže da prateća dokumentacija bude isključivo na latinici, kao i da se u proizvodjačke specifikacije tačno unesu normativi utroška materijala – što zadire u pravila o zaštiti poslovne tajne.

U Srbiji posluje oko 200 hrvatskih firmi, dok broj srpskih kompanija u Hrvatskoj ne prelazi 10. Ulaganja hrvatskih privrednika u Srbiju rastu i iznose oko 500 miliona evra, srpska investicija je vredna 20 miliona evra.

Hrvatska je šesti najveći ulagač u Srbiji, a prva srpska investicija u Hrvatskoj plasirana je tek 2008. godine – kompanija Svislajon Takovo je prva iz Srbije uspela da uloži u Hrvatsku kupovinom fabike Eurofood market iz Siska.

Centar za razvoj preduzentištva smatra da je bilo puno neuspelih pokušaja iz Srbije da se kupe hrvatske firme – Denjub fud grupi je navodno uskraćena kupovina Karlovačke mlekare iako je dala jedinu validnu ponudu. Komtrejd je na jednom tenderu u Hrvatskoj imao najnižu cenu, ali je posao dobila drugoplasirana firma.

Neke od smernica Svetske trgovinske organizacije upravo imaju za cilj da se eliminišu ovakve nepravilnosti. Zemlje CEFTA imaju dogovor da najkasnije do 1. maja 2010. godine usaglase propise o zaštiti konkurencije i da usaglase mere protiv diskriminacije pri javnim nabavkama.

Ostaje, medjutim, i mogućnost da ukoliko neki proizvod iz jedne članice CEFTA počne da se uvozi u drugu u količinama koje prete da izazovu ozbiljnu štetu lokalnim proizvodjačima, uvozna strana može preduzeti mere zaštite.

I tako dok se na Balkanu lome koplja oko tehničkih detalja oko mleka ili kukuruza, Svetska trgovinska organizacija na globalnom nivou beleži sve sofisticiranije i krupnije pojave protekcionizma medju velikim svetskim igračima.

Nedavni spisak STO od 91 potencijalno opasne mere protekcionizma u svetu, odnosio se na pojave u periodu od aprila do avgusta 2009. godine. Od tog broja, 15 pojava je bilo od strane SAD, a u njih spadaju kampanja "Kupujmo američko", restrikcije protiv meksičkih drumskih prevoznika, kao i mere spasavanja američke auto industrije od kojih su koristi mogle imati samo oni koji sastavljaju vozila na američkom tlu.

Od ostalih organizacija koje prate ovakve pojave, Global Trade Alert – inače povezan sa Svetskom bankom – registrovao je više od 100 pokušaja diskriminisanja strane robe, odnosno usluga u korist domaćih proizvodjača, i to u okviru grupe G20 najrazvijenijih privreda na svetu. Medju primerima su i odluka kineske vlade da se sredstva kreditne stimulacije usmere samo na firme koje su u isključivo kineskom vlaništvu, kao i namere Japana da ograniči uvoz prehrambenih proizvoda.

Bete

Ovaj tekst je deo serije analiza o stanju i perspektivama pojedinih privrednih grana u Srbiji. U narednim nedeljama Beta će objavljivati analize sadašnjeg stanja i mogućnosti za razvoj najvećih privrednih grana u zemlji.