Zagovornici kosovske nezavisnosti tvrdili da njihove zemlje više nijednom narodu neće priznati to pravo, dok su zastupnici interesa Srbije upozoravali da se "Pandorina kutija" više neće moći zatvoriti

Piše: Jelena Cerovina

U 54 godine dugoj istoriji Međunarodnog suda pravde nije se desilo da jedan proces izazove toliku pažnju svetske javnosti kao što je to bio slučaj sa upravo završenim postupkom u kome sudije UN treba da donesu mišljenje da li je južna pokrajina Srbije imala pravo na otcepljenje. Pred petnaestočlanim sudskim većem pojavilo se svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, SAD; Kina, Rusija, Velika Britanija i Francuska, a svoje pravno umeće pokazali su gotovo svi vodeći stručnjaci za međunarodno pravo.

Tokom deset dana u Palati mira koplja su se lomila oko toga da li princip teritorijalnog integriteta na kome počivaju UN i ceo svetski poredak još uvek ima takav značaj kakav je imao do 1. decembra ove godine. Naime, zagovornici kosovske nezavisnosti, a pre svega predstavnici velikih sila koje su podržale kosovske Albance i priznale im pravo na sopstvenu državu, pokušavali su da dokažu da se u slučaju ovog principa mora napraviti izuzetak i priznati jednom narodu da je imao pravo na secesiju od jedne suverene države i to isključivo zbog represije kojoj je dugo godina bio izložen. Zastupnici ovakvih stavova uporno su proteklih dana ponavljali da takav stav zastupaju samo u slučaju Kosova i da to pravo njihove države neće priznati nijednom drugom narodu u svetu.

Oponirajući im, zemlje koje su branile pravo Srbije na suverenost na čitavoj svojoj teritoriji iznosile su argumente da represija koliko god velika bila ne može biti razlog za secesiju, jer ako bi se takav stav usvojio u ovom trenutku u svetu bi moglo biti formirano još mnogo novih država.

Borba se vodila i oko toga da li je specijalni izaslanik UNza pregovore o Kosovu Marti Ahtisari mogao da sam donese rešenje kojim je praktično stavio tačku na dalje razgovore o Kosovu čime je „ozakonio" nezavisnost Kosova. I dok su se one države koje su priznale Kosovo često pozivale upravo na Ahtisarijevu odluku, branioci srpskih interesa su tvrdili da on nije imao pravo da to uradi već da je isključivo pravo Saveta bezbednosti da kaže kada je kraj pregovaračkog procesa.

Mnogo sporenja izazvala je i Rezolucija 1244 jer su se čula potpuno različita tumačenja ovog akta -od onoga da ona ne zabranjuje nigde izričito secesiju do toga da garantuje teritorijalni integritet SRJ, odnosno Srbije kao njene pravne sledbenice.

Prema rečima Obrada Kesića, političkog analitičara iz Vašingtona, pojavljivanje Amerike u ovom procesu govori o njenoj nedoslednosti, jer učestvuje isključivo u procesima u kojima nije tužena strana.

 „Argumenti Amerike u ovom procesu direktno ugrožavaju stavove koje je iznosila administracija Baraka Obame, ali i on sam. Kada je primao Nobelovu nagradu za mir rekao je da su ključne promene u američkoj spoljnoj politici to što će Amerika da poštuje međunarodno pravo, a sad glavni argument koji Amerika koristi za nezavisnost Kosova jeste da postoji izuzetaka u međunarodnom pravu što je isti stav koji je imao i predsednik Buš", kaže Kesić.

On smatra da će mišljenje suda biti jako zanimljivo, jer postoji mogućnost da otvori širu nestabilnost po ceo svet. Ako se pitanje koje je postavljeno sudijama tretira u tradicionalističkom smislu zaključak suda bi morao da bude pozitivan za Srbiju. Međutim, svi govore da je to nerealno očekivati tako da se, kako kaže, unosi novi elemenat u međunarodno pravo koji može biti opasan.

„Kakva god presuda bila to otvara mogućnost da se argumentacija koja je iznesena već sada može koristiti u raznim kriznim područjima i u raznim kontekstima. Videli smo da Palestinci i stanovnici Istočnog Timora već koriste paralele sa Kosovom. Kada bi se sad dobio i pravni temelj za takve zahteve to bi izazvalo još veću opasnost za međunarodnu stabilnost", upozorava Kesić.

Princ branio kosovsku nezavisnost Među mnogim uglednim stručnjacima za međunarodno pravo koji su proteklih deset dana branili stavove svojih zemalja ili pak istupali u ime zemalja koje su ih angažovale pred sudijamase pojavio i jedan princ. Stavove Jordana koji je priznao nezavisnost Kosova obrazlagao je lično njihov princ Zeid Rad Zeid al Husein, koji je inače i ambasador u Vašingtonu. On je istupao istog dana kada i predstavnici Francuske, ali je ostao upamćen po tome što je u pružanju podrške Kosovu bio mnogo žešći od francuskih kolega.

Za Dušana Reljića iz nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost jasno je da bez obzira na to kakav bude ishod procesa Kosovo u dogledno vreme neće postati član UN.

„Nastanak novih država je politički vrlo skupa stvar jer može da se pretvori u nasilje. Ako se sada stvara neka vrsta presedana svi su zainteresovani da vide kako će to izgledati jer bi to bila putanja odnosno konstrukcija za koju bi mogli da se uhvate kada se pojave budući zahtevi za stvaranje novih država", ističe Reljić.

Mnoge zemlje će, kako kaže, svoje ponašanje u odnosu na Kosovo prilagoditi onome što sud bude saopštio. Za one koji podržavaju nezavisnost Kosova, kao što su SAD to bi značilo da mogu da očekuju da jedan veliki broj zemalja, možda nekoliko desetina, prizna Kosovo. S druge strane, ako odluka bude protiv pravne zasnovanosti nezavisnosti Kosova zemlje koje su na periferiji svih tih zbivanja ostale bi suzdržane i ne bi ga priznale. U svakom slučaju neki politički poeni bi se dobili, na jednoj ili drugoj strani. Zato sada sve strane lobiraju koliko god mogu svuda okolo da olakšaju put svojim političkim argumentima.

On smatra da se ipak, ma kakvo mišljenje bilo doneto ne može očekivati da velike sile promene svoje stavove kao što se to ne može očekivati ni od Beograda i Prištine.

„Iluzorno je verovati da će se Albanci predomisliti i tražiti pregovore. Ne vidim nikakvu osnovu za to pri promenjenim globalnim odnosima između Rusije i Amerike. Kao što ni Srbija neće promeniti svoje mišljenje ako sud presudi u korist Kosova. Isto tako niko neće moći da ubedi Kurde da zbog odluke međunarodnog suda oni ne treba da pokušaju jednog dana da stvore državu. Nacionalizam je jači od granica. Mnogi se nadaju da će se ipak neka vrsta pravila uspostaviti, da će imati priliku da se pozovu na nešto. Ja ovo ipak ne bih nazvao istorijom već jednom fusnotom u istoriji", ocenjuje Reljić.

Prema njegovom mišljenju,politički proces između Prištine i Beograda mora drugačije da funkcioniše. Predsednik Boris Tadić je, podseća, već nekoliko puta rekao da je potrebna veća fleksibilnost u pregovorima što je, kaže, priprema javnosti za naredni deo političkog procesa koji sledi posle presude u Hagu".

Politika