Slučaj sovjetskog partizana Vasilija Kononova, koji je dospeo do Suda u Strazburu, mogao bi da pokaže da iza antisovjetske histerije u Istočnoj Evropi stoji pokušaj rehabilitacije nacizma
Piše: Zoran Tomić
Pokušaji revizije istorije iz vremena Drugog svetskog rata po prvi put su završili na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Stav tog suda prema ovoj temi mogao da utiče da se sa takvom praksom prekine ili, u suprotnom, da otvori ceo lanac revizionističke politke, koja je u poslednje dve decenije veoma prisutna u zemljama Istočne Evrope.
POČETAK SLUČAJA KONONOV Reč je o slučaju hapšenja sovjetskog partizana Vasilija Kononova (86), prvog antifašističkog borca u svetu koji je pred sudom odgovarao za ubistva pripadnika nacističkih snaga. Naime, Kononova, građanina Letonije, još 1998. godine tamošnje vlasti su u vreme eskalacije antiruske histerije uhapsile i osudile na šest godina robije, za, kako stoji u presudi, „genocid i zločine protiv čovečnosti". Vrhovni sud Letonije oslobodio je Kononova te neutemeljene i ostrašćene presude, ali je državno tužilaštvo uložilo žalbu, pa ga je u aprilu 2004. godine Vrhovni sud osudio na godinu i osam meseci zatvora, ovaj put „samo" za ratni zločin. Na tu presudu se veteran iz Drugog svetskog rata žalio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je 17. decembra prihvatio žalbu. Tu odluku Kononov je, posle osmogodišnje odiseje, kako je rekao, doživeo kao svoju potpunu i bezuslovnu pobedu. Za to vreme, suđeno mu je šest puta i u zatvoru je odležao ukupno oko dve godine.
„Nikada nisam posumnjao u to da sam ratovao za pravu stvar", rekao je Kononov.
Pošto je 24. jula 2008. godine Strazburški sud odlučio da Letonija Kononovu isplati odštetu od 30 hiljada evra, državni tužilac iz Rige je početkom ove godine uložio žalbu i sada će se slučaj u Strazburu razmatrati ponovo, ovog puta u Velikoj palati Evropskog suda za ljudska prava.
POLITIČKI ZNAČAJ Slučaj Kononova kao prvog antifašističkog borca koji je pred sudom odgovarao za svoja dela u Drugom svetskom ratu izazvao je veliku pažnju ne samo u Rusiji, koja je njegovo hapšenje i suđenje doživela kao eklatantan primer istorijske revizije u režiji letonskih vlasti. Ali to nije bio kraj i čini se da prava igra oko „Slučaja Kononov" tek počinje.
Naime, u očekivanju druge odluke Suda u Strazburu na liniji između tog evropskog sudskog centra i letonske prestonioce započele su političke igre koje bi mogle da bace senku ma evropsku pravdu.
Zato su predsedniku tog suda Luciusu Vildhaberu apel uputila trojica istaknutih francuskih pravnika protestujući što je ovaj švajcarski sudija dozvolio sebi da se nađe pod pritiskom letonskih vlasti, koje su pokazale više nego živ politčki interes da Kononov na kraju bude osuđen.
PROTEST PRAVNIKA Ugledni francuski profesori prava Rober Šarvin, Mišel Klapi i Moris Buržol preko lista „Mond" uputili su predsedniku Suda u Strazburu otvoreno pismo u kome ga upozoravaju na važnost „Slučaja Kononov" i nastojanja letonskih vlasti da revidiraju istoriju Drugog svetskog rata.
Opisujući Kononova kao „bivšeg sovjetskog partizana koji je u redovima Crvene armije učestvovao u borbi protiv fašista na letonskoj teritoriji", oni su ukazali da vlast u Rigi svojim stavom prema tom slučaju želi da nekadašnji SSSR prikaže „istim onakvim okupatorom kao što je bio i Treći rajh".
Trojica pravnika posebno su se osvrnula na neregularnosti na liniji Strazbur-Riga i skorašnju posetu Vildhabera letonskoj prestonici, u koju je došao na poziv tamošnjih vlasti. U pismu se kaže da je „apsolutno očigledno" da Vildhaberova poseta zemlji koja direktno učestvuje u prilično bučnom procesu, o kome bi on uskoro trebalo da donesete odluku, „izgleda sumnjivom i može vam pričiniti niz problema".
U otvorenom pismu Šarvina, Klapija i Buržola stoji da su predsednika Suda u Strazburu primili i predsednik i premijer Letonije, kao i državni tužilac, o čemu je izvestio i lokalni list „Latvijas Avize".
„Jesu li umesni ti susreti i pregovori u kontekstu datog procesa, tim pre što ste svojom pažnjom zaobišli drugu stranu i niste se sastali sa Kononovom niti sa njegovim advokatima", stoji u pismu.
Trojica uglednih pravnika ukakazala su i na letonsku štampu, koja je pisala o poseti Vildhabera „Muzeju okupacije", osnovanom u Rigi 1991. godine, pošto je Letonija istupila iz sastava SSSR. „Značajno mesto u izložbi muzeja zauzimaju fotografije iz 1941. godine na kojima su zabeleženi kadrovi kako lokalno stanovništvo pozdravlja nemačku vojsku, koja ‘oslobađa’ grad od sovjetskih ‘okupatora'".
Francuski pravnici nalaze da je veoma problematično to što je predsednik suda u Strazburu posle posete muzeju rekao da je tamo „mnogo saznao" o događajima koji su se desili u Letiniji. Ali ima i gore: on je, govoreći o „Slučaju Kononov", rekao da se „verovatno odluka po datoj žalbi može razlikovati od odluke koja je izrečena ranije".
„Vi faktički ozakonjujete argumente letonske vlade o datom predmetu", optužuju francuski pravnici Vildhabera.
Ni to nije bilo sve. U pismu letonskog ministra inostranih poslova Marisa Riekstinsa predsedniku suda u Strazburu 7. maja stoji skandalozan zahtev da se iz sastava sudija Velike palate za „Slučaj Kononov" izuzme slovenački sudija Boštjan Zupančič, za koga francuski pravnici tvrde da je „Srbin po nacionalnosti".
Oni su taj zahtev nazvali „čudovišnim", i ukazali na to da, iako je Sud odbio zahtev, on je u istom pismu u kome je naznačio svoje odbijanje saopštio i to da se Zupančič sam povukao iz sastava sudija.
Francuski pravnici zato su zahtevali od Vildhabera da će se, uprkos pritiscima kojima je izložen, „potruditi da rasprši sve negativne posledice gore navedenih činjenica".
„Mi se takođe nadamo, gospodine predsedniče, da ćete se potruditi da učinite sve što je moguće kako bi se sačuvala reputacija suda u kome vi predsedavate", stoji u pismu Robera Šarvina, Mišela Klapija i Morisa Buržola.
UBICA HITLEROVACA Šta je zapravo krivica Vasilija Makaroviča Kononova, koji se kao 18-godišnjak, 1940. godine, po dolasku Crvene armije u Letoniju, borio kao najbolji diverzant Prve Letonske partizanske brigade. Tvrdi se da je na svom ratnom putu Kononov „uništio više hitlerovskih ešalona sa živom silom i tehnikom", za šta je bio nagrađen i „Lenjinovim ordenom".
Priča zbog kojeg se Kononovu sudilo u Rigi započela je 29. februara 1944. godine, kada je grupa od 12 obaveštajaca, koji su pratili jednogodišnjeg sina komandanta partizanskog odreda Čugunova, zastala na kraći odmor u selu Mali Bati u Latgaliji. Partizani su bili izdani, opkoljeni i pobijeni. Poginuo je i dečak. Partizani su saznali za pogibiju grupe i osvetili su se tri meseca kasnije, 27. maja. Tada je odred sa Kononovim na čelu zauzeo Male Bate i za vreme borbi likvidirao grupu lokalnih policajaca. U jednu zapaljenu kuću uterali su jednu ženu za koju su znali da je lično ubijala ranjene obaveštajce u februarskoj borbi.
Posle rata Kononov je radio u miliciji, gde je dogurao do čina pukovnika. Ceo život proveo je u Letoniji da bi se u poznim godinama našao u ulozi optuženog. Sa druge strane, savremene letonske vlasti postale su neka vrsta pionira: ni u jednoj zemlji sveta još nisu sudili nekome zbog borbi protiv Hitlerovih sledbenika.
0 Comments