Piše: Beta

Kada je zatražio da vidi debeli dosije koji je o njemu vodila rumunska tajna policija iz vremena komunizma, književnik Stelian Tanase je otkrio da ga je čak i najbolji prijatelj izdao, da je bio doušnik koji je redovno podnosio izveštaje agentima državne bezbednosti o tome šta Tanase radi.

"Mislim da se ni do danas nisam oporavio od tog saznanja. On je bio neko kome sam verovao najviše na svetu, i nikad u njega nisam sumnjao", kaže Tanase, koji je bio pod 24-časovnom prismotrom i čiji je stan prisluškivan za vreme vladavine Nikolae Čaušeskua.

Ove jeseni navršava se dvadeset godina od pada komunizma u istočnoj Evropi ali njegovo mračno nasledje je nadživelo i još ostaje bez odgovora pitanje da li dozvola žrtvama da pročitaju svoje dosijee leči stare rane ili otvara nove.

Većina zemalja iz bivšeg istočnog bloka usvojila je zakone koji dozvoljavaju da se za javnost otvore bar neke od miliona stranica tajnih policijskih arhiva, otkrivajući kako su čitave vojske doušnika podmićivane ili prisiljene da špijuniraju svoje prijatelje, kolege i susede.

Dok je Nemačka pokrenula ambiciozan projekat da rekonstruiše milione dokumenata uništenih posle pada Berlinskog zida u novembru 1989, Češka i Poljska su duboko podeljene oko toga koliko pristupa tajnim dosijeima treba dozvoliti javnosti.

Bar još dve zemlje – Madjarska i Rumunija – još ne žele da otvore stotine hiljada dosijea u kojima se navode imena ključnih ličnosti, medju kojima i nekih koje su i danas moćne u poslovnom svetu, medijima i politici.

U Madjarskoj, gde još nema zakona kojim se dozvoljava potpuno otvaranje tajnih arhiva, bezbednosne službe i dalje drže pod oznakom "tajna" 27 odsto dosijea, kaže istraživač Janoš Kenedi. "Ni u jednoj drugog zemlji koja je bila sovjetski satelit nema tako malo zakona o dosijeima kao u Madjarskoj", dodaje on.

Uprkos tome, imena pojedinih bivših potkazivača često iscure u javnost, naročito ako su to poznate ličnosti, od glumaca i sportista do sveštenika i intelektualaca.

U Rumuniji, zemlji od 22 miliona stanovnika u kojoj je 700.000 doušnika radilo za Sekuritate, preko dva miliona dosijea je i dalje pod strogom kontrolom, mada neke tajne ipak izadju na svetlo dana.

Letos je jedan rumunski dnevnik otkrio da je slavni fudbaler Georgi Popesku, nekadašnji kapiten rumunske reprezentacije, saradjivao sa Sekuritateom. On je prvo to ljutito demantovao a onda je priznao da je tokom 80-tih tajnu policiju pismeno obaveštavao o tome šta rade članovi tima.

Istovremeno, veo tajne i dalje štiti generale Sekuritatea koji su nagledali praćenja. Neki od njih sada imaju ključne položaje u politici i u biznisu.

Za neke se tvrdi da su uništili svoje dosijee, a Nacionalni savet za istraživanje arhiva Sekuritatea, priznaje da mu nije predato 70.000 dosijea, zaštićenih zbog nacionalne bezbednosti.

Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade, književnica rumunskog porekla Herta Miler, koja je pobegla od rumunskog režima u Nemačku, optužila je rumunsku vladu da pravi predstavu oko otvaranja dosijea dok s druge strane drži najvažnije dokumente skrivene.

Time se, slažu se i mnogi drugi, izvrgavaju ruglu napori da se postigne nacionalno pomirenje.

"Nikad neće otvoriti dosijee velikih igrača", smatra i Kornel Nistoresku, istaknuti rumunski politički analitičar. "To se ne može uraditi zato što su ti ljudi još na vlasti. Oni su u političkim strankama, nevladinim organizacijama, u medijima, u biznisu, svuda".

Nije bilo teško, navodi agencija AP, navesti ljude da saradjuju sa tajnim službama. Neki su ucenjeni, neki su na taj način želeli da osiguraju napredovanje na poslu ili putovanje u inostranstvo. Bolja hrana ili besplatne cigarete – bili su popularan način da se neko pridobije da saradjuje.

Poljska je posebno zaokpuljena time kako postupati sa svojim nasledjem tajnih dosijea. Pre četiri godine Partija prava i pravde došla je na vlast uz obećanje da će izvršiti "cišćenje", odnosno ukloniti svakog sa vezama sa bivšom tajnom policijom. Partija je progurala zakon kojim bi do 700.000 javnih službenika bilo podvrgnuto proveri ali je taj zakon proglašen neustavnim.

Od tada je državni Institut nacionalnog sećanja, čiji bi dokumenti pokrili 86 kilometara kada bi se položili celom dužinom, počeo da objavljuje spisak javnih ličnosti koje su ili saradjivale sa tajnim službama ili su bile špijunirane. Ali, pokazalo se da to može lako da izmakne kontroli.

Jedan poljski novinar je 2005. godine izazvao veliku buku kada je spisak od 240.000 imena, koji je tajno kopirao, završio na internetu. Na spisku su bili pomešani doušnici i oni koji su posmatrani i nije bilo moguće razlikovati ih.

U Češkoj su stvari toliko loše da je Vaclav Havel, bivši disident koji je postao predsednik, morao da interveniše molbom: "Mladi istoričari molim vas budite obazrivi kad sudite istoriji ili možete napraviti više štete nego koristi".

Havel je podstaknut na ovaj gest pošto je njegov prijatelj, pisac Milan Kundera stavljen pod sumnju da je bio saradnik tajnih službi. Jedan list objavio je policijski dokument u kome se navodi da je Kundera potkazivao čoveka optuženog da špijunira za zapad. Kundera tvrdi da je ovo čista izmišljotina.

Kunderin slučaj ilustruje veliki problem tajnih dosijea, koji su često prepuni rekla-kazala, pretpostavki, banalniosti ili čak i čistih laži.

To je jedan od razloga zbog koga mnogi nisu ni tražili da vide svoj dosije. Rumunske vlasti navode da su od 2005. godine primile samo oko 10.000 zahteva za uvid u dosijee.

Književnik Tanase, koji je pročitao svoj dosije 2001, kaže da je potom konačno seo i razgovarao sa prijateljem koji ga je izdao ali da se taj čovek nikad nije izvinio i da više nisu prijatelji.

"On mi je rekao da je ponudio svoje usluge Sekuritateu da bi me zaštitio, ali ja ne verujem u to", kaže Tanase. Dodaje da je toliko traumatizovan da se i dan danas sastaje s prijateljima na ulicama ili u parkovima gde, veruje, nema prisluškivanja.

Beta