Danas se navršava devet godina od masovnog protesta pristalica demokratske opozicije u Srbiji kojim je iznuđeno povlačenje sa vlasti Slobodana Miloševića

Piše: Borba

Petooktobarski protest u centru Beograda, ispred zgrade tadašnje Savezne skupštine, organizovan je pošto je Savezna izborna komisija osporila pobedu kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, održanim 24. septembra 2000. Mada su brojni nezvanični izvori utvrdili da je Koštunica u prvom krugu izbora odneo ubedljivu pobedu nad protivkandidatom Miloševićem, Savezna izborna komisija je saopštila da je kandidat DOS osvojio 49 odsto glasova i najavila novo glasanje.

Koalicija 18 opozicionih stranaka je, sa druge strane, tvrdila da je Koštunica osvojio 52,54 odsto glasova i odbacila svaku mogućnost održavanja drugog kruga izbora.

DOS je u znak odgovora zakazao protest pod motom "Srbija u Beogradu", a Miloševiću dao ultimatum da do 5. oktobra u 15 sati prizna poraz. Ultimativno su zatražene i ostavke čelnih ljudi Radio-televizije Srbije. Procene o broju učesnika protesta u centru Beograda se razlikuju, ali sigurno je da je to bio najmasovniji skup ikada organizovan protiv Miloševićeve višegodišnje vladavine. Na protestu su, pored Beograđana učestvovale desetine hiljada građana iz unutrašnjosti, koji su organizovano, autobusima i privatnim automobilima, stigli do glavnog grada.

Policijske snage su tokom dana bezuspešno pokušavale da zaustave kolonu demonstranata na lokalnim i regionalnim pravcima u unutrašnjosti Srbije, ali i na gotovo svim prilazima Beogardu. Demonstranti su, pošto je vreme za ispunjenje ultimatuma isteklo, upali u zgradu Savezne skupštine koju su obezbeđivale malobrojne policijske snage, a potom su zauzeli policijsku stanicu u Ulici majke Jevrosime i delimično spalili prizemlje i prvi sprat zgrade RTS.

Demonstracije u Beogradu, 5. oktobra, bile su kulminacija višednevnih protesta i štrajkova, organizovanih zbog odluke Savezne izborne komisije prema kojoj je trebalo da se održi drugi krug izbora za predsednika SRJ. U gradovima u unutrašnjosti Srbije danima su bile zatvorene sve radnje. Jedan od najžešćih udaraca režimu zadali su radnici Rudarskog basena "Kolubara" koji su istrajali u štrajku uprkos svakodnevnim pretnjama režima.

Demonstranti su 5. oktobra u Beograd, na plato ispred Savezne skupštine, stigli u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, iz čitave Srbije, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima. Već u prepodnevnim satima, policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici.

Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila narodu. Jedan od junaka protesta bio je i Ljubisav Đokić, poznatiji kao Bagerista Džo, koji je svojim bagerom predvodio napad demonstranata na zgradu RTS-a. Bager je tokom demonstracija pogođen sa više metaka.

Tokom dana je pred demonstrante na platou ispred Savezne skupštine stigao konvoj oklopnih vozila Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti, čiji su se pripadnici, pod punom ratnom opremom, rukovali sa okupljenim građanima. Milošević nije, kako je zatraženo, izborni poraz priznao 5. oktobra, ali je to učinio narednog dana. Posle susreta sa Koštunicom 6. oktobra u prvim večernjim satima, Milošević se oko 22 sata preko jedne beogradske privatne televizije obratio građanima i javno priznao poraz na predsedničkim izborima.

Milošević je tada čestitao pobedu Koštunici i izjavio da će se po povlačenju sa javne funkcije posvetiti porodici, naročito unuku Marku.

Milošević je, međutim, 1. aprila iduće godine uhapšen zbog finansijskih malverzacija, u junu izuče Haškom tribunalu za ratne zločine počinjene na protoru bivše Jugoslavije, u čijoj je zatvorskoj jedinici tokom suđenja i umro u martu 2006 od infarkta. Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ.

Prema zvaničnim podacima, Koštunica je dobio 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova, a Milošević 1.826.799, ili 37,15 odsto glasova. Uporedo sa predsednickim izborima, 24. septembra su održani i izbori za poslanike Skupštine SRJ i Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine, na kojima je DOS, takođe, odneo pobedu. Petooktobarski protest je imao i svoje žrtve – aktivistkinja Demokratske stranke Srbije Jasmina Jovanović poginula je kada je pala pod bager, a učesnik protesta Momčilo Stakić preminuo je od srčanog udara. Spomen obeležje sa likom Jasmine Jovanović otkriveno je 5. oktobra 2002. godine u parku između ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Mostarske petlje, nedaleko od mesta gde je poginula.

U sukobima s policijom povređeno je 65 građana. Sintagma "petooktobarske promene" se u savremenom političkom žargonu koristi kao međaš kojim se hronološki razdvajaju dve ere postkomunističke istorije Srbije: nedemokratska i demokratska.

Iako je Srbija u demokratiju formalno zakoračila zajedno sa ostalim republikama bivše SFRJ, prvi demokratski izbori, po evropskim standardima, u njoj su održani 23. decembra 2000, i bili su tekovina petooktobarskih promena.

Na tim izborima je, posle dvomesečne vladavine "prelazne vlade", koju su činili predstavnici DOS, Srpskog pokreta obnove i Socijalističke partije Srbije, volja građana izražena u oktobru konačno dobila svoje uobličenje u sastavu parlamenta i vlade – na čijem čelu se našao prvi demokratski premijer posle 1945. Zoran Đinđić. 

Borba