Pa šta onda? Pa ništa, MSP je ozbiljna međunarodna institucija koja se bavi ozbiljnim pitanjima, pa će mu trebati nekoliko godina da odgovori i na ovo naše

Piše: Goran Petrović

Nedavno smo, nakon svih ratnih i diplomatskih poraza, besmislenih i beskorisnih skupštinskih rezolucija, novog Ustava, Akcionog plana i svih propalih inicijativa za odbranu KiM, pokrenuli još jednu – inicijativu za donošenje nove rezolucije UN, kojom bismo od Međunarodnog suda pravde zatražili mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti KiM bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Pa šta onda? Kako pa šta? Čim smo pokrenuli pomenutu inicijativu, izvojevali smo i novu diplomatsku pobedu. Kako? Pa tako, što je Generalni komitet UN odlučio da predlog naše rezolucije uvrsti u dnevni red zasedanja Generalne skupštine UN.

Pa šta onda? Pa ništa. O njemu će se otvoriti debata čim Pravni odbor UN uz pomoć pravnih eksperata i Generalnog sekretarijata formuliše konačnu verziju pitanja, koje će biti upućeno MSP, a potom će članice UN-a glasati. A ako na glasanju dobijemo prostu većinu glasova o našoj inicijativi će se izjasniti MSP. Ura, biće to još jedna diplomatska pobeda. Pa šta onda? Pa ništa, sud može da kaže da nije nadležan u ovom slučaju ili da pitanje koje mu je postavljeno nije pravno pitanje, a može i da se proglasi nadležnim i prihvati ovaj slučaj.

Pa šta onda? Pa ništa, MSP je ozbiljna međunarodna institucija koja se bavi ozbiljnim pitanjima, pa će mu trebati nekoliko godina da odgovori i na ovo naše. Vau! Pa šta onda? Pa ništa, sud može da kaže da je proglašenje nezavisnosti KiM bilo u skladu sa međunarodnim pravom ili Rezolucijom 1244 ili ko zna čim, ili da nije jer još ne znamo ni kako će biti formulisano pitanje. Ali međunarodno pravo i pravda su uvek bili na našoj strani, pa se i ovoga puta uzdamo u njih i očekujemo da će MSP doneti odluku u našu korist odnosno da će presuditi da je nezavisnost KiM proglašena suprotno međunarodnom pravu!

Pa šta onda? Pa ništa, i pre pet godina je Međunarodni sud pravde odlučio da nije bilo pravnog osnova za izgradnju bezbednosnog zida na okupiranim palestinskim teritorijama od strane Izraela, ali je on ovu presudu ignorisao. Zato što presude ovog suda nemaju nikakvu pravnu ni obavezujuću snagu i zato što Izrael ima moćnog saveznika – SAD!

Pa zašto onda mi sve to radimo? Uglavnom zato, što je Boris Tadić na predsedničkim izborima u svoje ime, a na parlamentarnim i u ime svoje koalicije, poručio glasačima da nikada neće priznati nezavisnost KiM i da će teritorijalni integritet i suverenitet Srbije braniti svim pravnim i diplomatskim sredstvima i zahvaljujući tome veoma, veoma tesno ”pobedio”. Da je građanima tada rekao da je nezavisnost KiM realnost, da je ono davno izgubljeno i da su sve inicijative za njegovu ”odbranu” besmislene i kontraproduktivne sa aspekta naših želja, da u dogledno vreme postanemo članica EU, od pobede i vlasti verovatno ne bi bilo ništa. Zato on, koji zna sve ovo što znamo i svi mi, mora da radi ono što radi. Uostalom, ako nam sve to i ne koristi, u krajnjem slučaju ništa nas ni ne košta!

Ali hajde da vidimo, da li je to baš tako i da ”hladne glave” analiziramo pozitivne i negativne efekte ove naše najnovije diplomatske ofanzive. Dok ona traje, odnosno, dok sud ne donese odluku, a to će kao što rekosmo potrajati nekoliko godina, biće zaustavljen proces priznavanja kosovske nezavisnosti – tvrde najviši srpski zvaničnici. Pošto ”šut s rogatim” nikad nije mogao, bojim se da će se ”rogati” potruditi da i ovoga puta na najbrutalniji i najbolniji način razbiju ovu našu iluziju, tako što će kosovsku nezavisnost vrlo brzo priznati i Crna Gora. U tom slučaju, meni ništa neće značiti činjenica da KiM nisu priznali, niti će u dogledno vreme priznati Venecuela, Bolivija, Gvineja Bisao, Obala Slonovače, Malezija i ostalih 150 zemalja sveta. Jer se zemlje Afričke unije, Latinske Amerike ili Arapske lige nalaze daleko i predaleko od nas. Jer mi sa njima nemamo nikakvu privrednu, ni političku saradnju, niti nameravamo da postanemo članica njihovih organizacija. Nasuprot tome, meni je veoma bitno da su KiM priznale SAD i mnoge zemlje EU i NATO, sa kojima uprkos nekim istorijskim nesuglasicama, imamo mnogo razvijenije i kompleksnije političko-privredne odnose, imajući u vidu činjenicu da oni i vladaju Kosovom, koje se kao i Srbija nalazi u Evropi i želi da postane članica NATO i EU. Zato njihovo priznanje kosovske nezavisnosti ima veću specifičnu težinu od ostalih 150 priznanja ili nepriznanja, koja su samo puki broj!!

Neke zemlje koje su priznale KiM bi u slučaju donošenje presude u našu korist povukle svoje priznanje – tvrdi ministar Jeremić. Pošto to nikada neće uraditi zemlje EU, NATO ni SAD, čak i da je tačna, ni ta činjenica mi, iz napred navedenih razloga, ne znači ama baš ništa.

Ako dobijemo spor pred MSP otvoriće se mogućnost novih pregovora između Srbije i KiM. Pa šta onda? Čak i da se sve to desi, a to je u domenu naučne fantastike, i da neka svemirska sila, pošto zemaljske nema, natera Albance da ponovo sednu za pregovarački sto, ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bi ti novi pregovori imali drugačiji ishod od onih koje smo već vodili u Beču. Ako ste zaboravili, Kosovom vladaju Albanci uz obilatu pomoć SAD i podršku EU i tu glasovi latinoameričakih, afričkih ili arapskih zemalja i neobavezujuća presuda jednog suda, pa makar on bio i MSP, ništa ne mogu da promene.

Jasno je, dakle, da je Boris Tadić talac, ne samo svojih predizbornih obećanja i slogana ”I Kosovo i Evropa”, već i svoje doskorašnje politike i da mu je po ovim pitanjima, manevarski prostor veoma mali. Jasno je takođe da on ovom najnovijom diplomatskom inicijativom kupuje vreme, koje mu je neophodno za konsolidaciju vlasti, ali i gradi sopstveni alibi po pitanju nezavisnosti KiM. Znate već ono – ”borio sam se kao lav svim pravnim i diplomatskim sredstvima ALI…” Međitim, sve to može da ima cenu, koja neće biti tako mala.

Evropa, doduše sa puno razumevanja, vrlo strpljivo i pažljivo prati ovaj naš ”hod po ivici noža” i suptilno i promišljeno reaguje na sve naše poteze. A nedavno neodmrzavanje trgovinskog sporazuma između Srbije i EU i izjava britanskog ministra spoljnih poslova Milibanda da je krajnje vreme da se okanemo iluzija da će se KiM ikada vratiti pod suverenitet Srbije, su baš takve reakcije. Samo ih treba pravilno shvatiti. A one koji ne razumeju suptilan diplomatski jezik treba podsetiti da nam je ne tako davno i Ričard Holbruk bez pardona i uvijanja, krajnje nediplomatski i ”kaubojski” sasuo bolnu istinu u lice, rekavši da faktički možemo da biramo između Kosova i EU, ali da ćemo ako se opredelimo za Kosovo ostati i bez njega i bez EU. U međuvremenu se ništa nije promenilo. A mi diplomatskim inicijativama, poput ove najnovije, radimo baš to – gubimo i Kosovo i EU! Pa šta onda?

Nezavisne Novine