Priznavanje nezavisnosti Kosova samo je ponovo izbacilo na površinu staro, ali pritajeno razmimoilaženje između episkopa Artemija i pojedinih članova Svetog sinoda

Piše: M. Pešić

"Nesaglasje vladika", "Rat", "Artemije oštro napao Amfilohija", "Novi sukob Amfilohija i Artemija",… samo su neki od naslova koji su prethodnih dana osvanuli u dnevnoj štampi. Javnost je već navikla da se političari i estradne zvezde spore preko novina, ali ne i visoki crkveni velikodostojnici. Pogotovo ne na početku velikog posta kada se vernici pozivaju da se molitvom svetog Jefrema Sirina mole da im Gospod daruje "duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi".

Ovako oštro razmimoilaženje dvojice arhijereja oko toga da li je sa 17. februarom prestao da važi Memorandum o obnovi porušenih svetinja u "martovskom pogromu" 2004. godine nametnulo je i pitanje da li u Srpskoj pravoslavnoj crkvi još uvek postoji jedinstvo o Kosovu i Metohiji, ali i mnogim drugim pitanjima. SPC je decenijama upozoravala na težak položaj srpskog naroda i ugroženost crkava. Poslednjih godina, naročito od dolaska Kfora 1999. godine posle agresije NATO-a, nema Božićne ili Vaskršnje poslanice u kojoj crkva ne ukazuje brigu za napaćeni narod koji se poziva da istraje na svojim vekovnim ognjištima u južnoj srpskoj pokrajini.

Ali, iza brojnih sinodskih i saborskih odluka, saopštenja i apela koji se odnose na Kosovo i Metohiju, koji deluju umirujuće i ohrabrujuće za javnost, neretko se kriju različiti pogledi pojedinih vladika kako u datim okolnostima zaštititi svetinje i vernike kada se jedan deo teritorije države, i to za srpsku crkvu najsvetiji, nalazi pod kontrolom „međunarodne zajednice". Još pre godinu i po dana jedan član Svetog sinoda je sa žaljenjem rekao: "Nažalost, kao i u državi, i mi u Crkvi nemamo uvek jedinstvenu politiku prema Kosovu".

Problem Kosova i Metohije nije samo crkveno, nego pre svega državno i nacionalno pitanje, tako da se ne treba sablažnjavati što i episkopi nemaju uvek jedinstven stav. Problem je što šira javnost nije uvek upoznata sa razlikama.

Činjenica da su SAD i pojedine zemlje EU priznale Kosovo kao državu i mimo volje Beograda poslale misiju Euleks samo je ponovo izbacila na površinu staro, ali pritajeno razmimoilaženje između episkopa Artemija i pojedinih članova Svetog sinoda.

Naime, 9. jula 2004. godine Sveti sinod je podržao ideju vladike Artemija da treba pokrenuti tužbu pred Evropskim sudom u Strazburu protiv četiri evropske države: Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije, koje imaju svoje regione na Kosovu i Metohiji, za čiju su bezbednost bile i odgovorne 17. i 18. marta, kada je porušeno i spaljeno 35 svetinja. Nekoliko meseci kasnije došlo je do promene kursa i posle više sednica Kosovsko-metohijskog odbora Sveti sinod je 28. decembra doneo odluku kojom umoljava vladiku Artemija da povuče tužbu protiv četiri zemlje članice NATO-a. Sledeća tačka sporenja u SPC bio je Memorandum za obnovu crkava i manastira porušenih 17. i 18. marta. Komisije Saveta Evrope i Uneska obišle su 35 porušenih crkava i manastira posle čega je potpisan Memorandum o razumevanju za obnovu crkava i manastira, ali zbog činjenice da će ključnu ulogu u obnovi imati albanske kosovske privremene institucije, a ne stručnjaci iz Beograda, Artemije je 13. septembra 2004. godine povukao potpis sa ovog dokumenta ali i svog člana iz mešovite komisije koja je trebalo da sprovodi obnovu.

Dan uoči odlaska delegacije SPC u SAD 24. marta 2005. godine konačnu verziju Memoranduma o obnovi porušenih svetinja, ipak, bez saglasnosti episkopa raško-prizrenskog potpisali su patrijarh Pavle, tadašnji ministar za kulturu u vladi Kosova Astrit Haraćija i predstavnik Unmika Rao Bijala. Dva dana kasnije vladika Artemije je obavestio patrijarha da je u postupku donošenja ovog dokumenta prekršeno kanonsko pravo posle čega je poglavar SPC povukao svoj potpis. Iako su vest o povlačenju patrijarhovog potpisa pojedini ljudi iz SPC pokušavali da demantuju, 27. marta održana je nova sednica Svetog sinoda i Kosovskog odbora sa koje je saopšteno da Memorandum i dalje ostaje na snazi.

Nepuna dva meseca kasnije, te 2005. godine na Svetom arhijerejskom saboru u izveštaju koji je podneo o celom slučaju oko obnove svetinja, pritisku kojem je bio izložen da prihvati Memorandum, episkop Artemije, između ostalog, piše: "A u čemu je Naš greh? U nastojanju da zaštitimo svoje crkve i manastire, što je kulminiralo tužbom protiv četiri evropske države Međunarodnom sudu u Strazburu. I drugo, što ne prihvatamo da nam crkve "obnavljaju" oni koji su ih rušili. Posebno što ne prihvatamo da budemo neko "drugi". Što ne prihvatamo "razloge" Vladike Atanasija i Mitropolita Amfilohija i ne slušamo ih bespogovorno. Ovo što se zadnjih meseci događa u Eparhiji raško-prizrenskoj zaista je presedan nepoznat u istoriji Crkve Pravoslavne."

Politika