Istraživačima sa Jelskog univerziteta je odobren pristup do sada neobrađenom arhivskom materijalu sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Staljina.

Piše: Glas Javnosti

Više od dva miliona dokumenata predstavlja ogroman prozor u psihu čoveka koji je orkestrirao neke od najkrupnijih događaja i najužasnijih zločina 20. stoleća. Staljinova arhiva će 2009. biti digitalizovana i otvorena za javnost. Staljinova lična arhiva predstavlja novi uvid u privatni svet Staljina, koji je brutalno vladao Sovjetskim Savezom od 1929. do 1953. Kršten kao Josif Visarionovič Džugašvili, da bi kasnije dobio nadimak ‘Čelična pesnica’, Staljin nikada nije pomišljao da će neko videti njegovu arhivu.

-Arhiva je počela da se prikuplja ubrzo posle Staljinove smrti, počev od dokumenata koje je on čuvao u svojoj dači, kojima je pridavao poseban značajª-kaže šef istraživačkog tima Jelskog univerziteta Džonatan Brent.

On dodaje da gotovo 40.000 dokumenata ilustruje način na koji je Staljin upravljao sovjetskim životom na svim nivoima – od cene kobasica i raspodele eksera među fabrikama do pitanja koja se tiču atomske energije i interkontinentalnih balističkih raketa. Arhiva obuhvata i kopije rukopisa sa Staljinovim potpisom, od kojih su neke pisali njegovi suparnici – koje je diktator kasnije likvidirao. Jedan od primera je ´"Istorija boljševičke revolucije"… Lava Trockog.

-Na vrhu pojedinih stranica, Staljin je jednostavno napisao „lažov, lažov". Debelom olovkom, na mnogim stranama, precrtavao je delove materijala. Na drugim stranama, pažljivo je podvlačio i na marginama zapisivao svoje komentare onoga što je Trocki napisaoª – kaže Brent.

On ističe da količina detaljnih komentara pokazuje da je Staljin vrlo pažljivo analizirao ideje intelektualaca. Ipak, ako bi pomislio da bi neko mogao da mu ugrozi autoritet, Staljin ga je uništavao, čak i one koje je najviše cenio. Zbirka dokumenata obuhvata beleške, privatna pisma, stenograme razgovora sa zvaničnicima Komunističke partije i stranim državnicima, među kojima su američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil.

Prema istoričaru iz Jela, Staljinova arhiva je najkompletnija zbirka materijala o diktatoru. Dokumentacija pokazuje da je Staljin 1938. svojeručno, kao autor, pisao ´Kratki kurs Komunističke partije boljševikaª. Ta revizionistička knjiga se do sada smatrala združenim projektom partijskog centralnog komiteta. Dokumenti su decenijama bili zaključani u ruskoj predsedničkoj arhivi. Zabrana je skinuta 2005. Od 40.000 dokumenata, autor oko 5.000 je sam Staljin.

Objavljivanje Staljinove arhive je zajednički projekat izdavačke kuće Jelskog univerziteta i ruskog Državnog arhiva savremene istorije. Baza elektronskih podataka će omogućiti istraživanje i na engleskom i na ruskom jeziku.

Napisao dečju knjigu

U dokumentima se ne nalazi nijedna ljubavna prepiska sovjetskog diktatora, ali je interesantno da je Staljin napisao knjigu za decu.

Glas Javnosti