Svet je nekako prekomponovan na našu štetu i sada nam je ostalo da se bavimo disciplinom "kontrole štete" a bez jasnog dokaza da smo odškolovali menadžere za ovu tešku disciplinu 

Piše: *Dragoljub Žarković

U vreme kada su gusle bile jedini javni medijski servis za izdaju na Kosovu optužen je Vuk Branković. Danas će traganje za izdajnikom biti otežano, ne samo zbog medijske pluralnosti, već i iz objektivnih razloga: žrvanj istorije se ubrzao, nezahvalan posao guranja prstiju u točak žrvnja, kako bi se ovaj zaustavio u meljavi, pripao je postpetooktobarskoj političkoj garnituri, a ova može izvaditi dovoljno dokaza da se nije slagala s Miloševićevom politikom oko Kosova i šire, mada je sada bila prisiljena da pomalo liči na njega.

Druga je stvar što će se radi izbornog rezultata tragati za izdajnikom. Objektivno, on ne postoji. Svet je nekako prekomponovan na našu štetu i sada nam je ostalo da se bavimo disciplinom "kontrole štete" a bez jasnog dokaza da smo odškolovali menadžere za ovu tešku disciplinu.

Oko kosovskih pregovora, manje-više, sve je jasno i posle banjskih susreta u Austriji. Srpska i albanska delegacija došle su na tu završnu rundu bez nekog manevarskog prostora, a poštenja radi trebalo bi reći da od kada je "trojka" preuzela stvar u svoje ruke to je najpre ličilo na pregovore unutar nejednakostraničnog trougla koji čine Amerika, Evropa i Rusija, dok su visoke delegacije Srba i kosmetskih Albanaca tu bile tek, namerno preterujem, ikebana.

Ne bih se, ipak, pre vremena bavio ishodom procesa, a još manje visokom politikom kojom se ovde najčešće bave oni na koje se odnosi anegdota o dva čobanina koji su se sreli na vrhu planine, pa kad su seli i zapalili po cigar duvana, jedan je upitao drugog: "Hoćemo li danas o ruskom ili japanskom caru?"

Rekao bih da je naš "car go" i da će negde na proleće Albanci s Kosova proglasiti nezavisnost mimo Saveta bezbednosti UN, da će nju većina sveta priznati, a nama će ostati pravni osnov za osporavanje legitimiteta ove tvorevine. Ovo je reduciran rezime koji ne obuhvata sve nijanse aranžmana i još manje obuhvata sve opasnosti koje on sobom donosi i koje su nepredvidive, po obimu, značaju, pa i mogućnoj brutalnosti, čak i kada se napravi precizan inventar tih opasnosti.

Sigurno je rano govoriti za javnost o "planu B" ukoliko tako nešto postoji, ali ozbiljno upravljanje krizom podrazumeva da su ozbiljni političari smislili neki plan upravljanja. Pozivanje na pravdu i pravo tu će biti od koristi, ali male koristi. Reč je o potrebi da se pripremi čitav niz koordinarnih akcija i mera o čemu je izdat nalog svim vladinim ministarstvima, a nama ostaje da se brinemo hoće li te mere rasplamsati krizu i ugroziti spoljnopolitičku poziciju Srbije i unutrašnje reformske procese ili će, u datim nepovoljnim uslovima, obezbediti stabilan put za društvene reforme i integracije.

Delim zabrinutost onih koji misle da nam jedna vrsta egocentričnosti može zamagliti realan pogled na svet i događaje u njemu. Odnekud su ljudima uvrteli u glavu da se evropska, pa i svetska politika vrti oko nas, kao neke centralne sile u jugoistočnoj Evropi, što nije tačno i što je opasno.

Spoznaja o sopstvenom značaju i veličini neophodna je čoveku i kad upravlja samo svojom porodicom, a kamoli kad upravlja državom.

Ne bih da plašim čitaoce, ali za kraj ću ipak da citiram Ljubomira Kljakića, pomoćnika ministra za Kosovo i Metohiju: "Ako balkansko poluostrvo kao medijalnu strukturu vizuelizujemo i predstavimo u obliku atoma, videćemo da na toj jednostavnoj slici Srbija zauzima mesto atomskog jezgra. A kao što znamo, ukoliko se neko atomsko jezgro podvrgne tretmanu cepanja, odnosno fisije, onda je posledica oslobađanje neizmerne količine nekontrolisane destruktivne energije. I obrnuto, ukoliko se atomsko jezgro podvrgne postupku fuzije, onda se oslobađa takođe neizmerna ali kontrolisana, nedestruktivna energija. Drugim rečima, ukoliko se u skladu sa tendencijom uspostavljanja svetske korporativne imperije Republika Srbija podvrgne postupku cepanja, odnosno fisije, širom sveta biće oslobođena neizmerna količina nekontrolisane destruktivne energije…"

Nadam se da je vlada u ime poreskih obveznika od ministarstava tražila nešto ozbiljnije nego da se amaterski bave fizikom.

*Glavni urednik nedeljnika "Vreme"