Veterinarski inspektor Mirjana Drašković odgovorila Ivanu Popoviću

Piše: O.Lakić/Vijesti

Javna rasprava o nacrtu zakona o bezbjednosti hrane trebalo je da se bavi tom temom, a ne da se organizuju okrugli stolovi kako bi se suprostavljali meni. Kada je direktor Veterinarske uprave Crne Gore javno rekao da ne daje dozvole za uvoz genetski modifikovane hrane i da je to što ja tvrdim "neistinito i maliciozno", želim da mu razjasnim da sam na insistiranje ljudi koji su pitali i koji su prisustvovali raspravi u Podgorici rekla da ne možemo biti sigurni da li na teritoriji Crne Gore imamo ili nemamo genetski modifikovanu hranu. Ako se ona ne deklariše i ako je neki proizvođač pošalje, mi nemamo mogućnosti da to iskontrolišemo jer nemamo laboratorije" – kazala je juče bivša glavna veterinarska inspektorka Mirjana Drašković, reagujući na izjavu direktora Veterinarske uprave Crne Gore Ivana Popovića na javnoj raspravi u Herceg Novom.

On je rekao da nije tačno da se u Crnu Goru uvoze sumnjive namirnice i tvrdnje Draškovićeve da je došlo do opšteg pada kontrole hrane ocijenio malicioznim i netačnim.- Postoje ilegalni putevi ulaska hrane u Crnu Goru i svi mi to znamo, to niko ne može da ospori, a i sam direktor Popović je izjavio da je to teško suzbiti. Ja sam samo reagovala na izjavu da nemamo genetski modifikovane hrane, a nijesam pričala o tome da mi dozvoljavamo njen uvoz. Ako hoćemo da primjenjujemo zakon o bezbjednosti hrane, sve što radimo i što uvozimo trebalo bi da postavimo na sajt gdje bi se dnevno g-rađani obavještavali i imali sliku o tome šta mi dozvoljavamo i iz kojih zemalja, jer to nije i ne smije da bude tajna. Ne bi trebalo građani da nam govore da je hrana bezbjedna, valjda mi to treba njima da kažemo – ocijenila je Draškovićka.

Ona je zapitala zašto su izdati nalozi za smanjenje broja analiza i na osovu kojih parametara je to urađeno.

– Mi to radimo da bi rekli – evo, mi smo u Evropi. Mi se ne možemo pohvaliti da smo pojačali sistem kontrole. Ko nama garantuje da ovamo dolazi potpuno zdravstveno bezbjedna hrana? Čime se to garantuje? Naša je obaveza da to ispitamo. Postoje modusi što je trebalo obezbijediti da bi se ovo primjenjivalo na 5, 10, ili 15 uzoraka. To su neki novi sistemi kontrole, a po zahtjevu EU i drugih zemalja jer oni hoće da plasiraju svoju robu nesmetano na novo tržišto sa što manje kontrole, jer onda imaju manje vraćenih pošiljki i manje problema. Svi znaju da smo svojevremeno jedva vratili neke pošiljke. Ovako je jednostavnije – ne kontrolišeš pa ne znaš. Zbog toga ne možemo da tvrdimo da smo bezbjedni – kazala je Draškovićka i pojasnila da je moguće procijeniti stanje u nekoj državi, ali to treba prvo sve odraditi pa onda donijeti odluku o smanjenju broja uzoraka i to ne u načelu iz svih država, nego samo iz onih država za koje ste sigurni.

– U protivnom – ne. I zbog toga ostaje konstatacija koju sam iznijela. Jer, ako smanjujete nekome kontrole i dozvoljavate mu da slobodnije uđe kod vas, morate obezbijediti nešto kao garanciju da je to ipak u redu, da nekome sjutra kažete koje su to garancije, zašto ste vi to tako dozvolili, a ne zato što je to meni neko tražio ili zato što ja hoću da uđem Svjetsku trogovinsku organizaciju, ili u EU. Upravo Evropa nama o svemu traži dokaz, to je suština. To pojedini ljudi u Crnoj Gori ne shvataju, ili nemaju potrebu da shvate jer mogu da rade tako kako rade. Zato sam ja rekla da ne mogu pojedini ljudi, i ne može samo inspekcija ili ne znam ko da se bavi bezbjednošću hrane. To je mnogo kompleksniji problem – zaključila je ona.