Evetovao je Miloševiću, Đinđiću, a samo on i ja znamo koliko ga je mrzeo, Živkoviću, a sada je krenuo ka Koštunici i neće odustati i da sutra dođe na mesto premijera Toma Nikolić

Piše: Danica Drašković/Kurir

Bivši radnik Državne bezbednosti za vreme vladavine Broza, bivši predsednik opštine Valjevo za vreme vladavine Draže Markovića, bivši potpredsednik prve Vlade Slobodana Miloševića u vreme jednostranačke vlasti komunista, bivši potpredsednik Vlade Slobodana Miloševića u nekoj višestranačkoj vladi i bivši potpredsednik Vlade i ministar policije u prvoj kvazidemokratskoj vlasti, Dušan Mihajlović, ničim neizazvan, ali od nekoga nateran, posle četiri godine od ubistva premijera otvara pitanje odgovornosti institucija države i lansira tezu da su za sve krivi oni koji su iz zatvora pustili Spasojevića i Lukovića.

"Da su Šiptar i Kum ostali u zatvoru i osuđeni po prijavi MUP, ne bi bilo ni pobune Crvenih beretki, ni ubistva premijera Zorana Đinđića", kaže on sada. Da li je baš tako, ili je mnogo ozbiljnija i tačnija teza da bi Đinđić bio živ da je Legija bio uhapšen odmah po dolasku DOS na vlast, zbog zločina na Ibarskoj magistrali, što smo tražili, i da je odmah rasturena Jedinica za specijalne operacije, što smo takođe tražili od tadašnje Vlade Srbije. Ne bi bilo mnogih ubistava, ni otmica, pa ni otmice Miškovića, velikog prijatelja Mihajlovićevog, zbog kojeg je podnosio ostavku, a premijer bi bio živ i izvučen iz blata mafije u kojem je Vlada bila do guše sve do 12. marta 2003. godine.

Ako su odgovorni oni koji su pustili Šiptara i Kuma, kako kaže Mihajlović za "Novosti”, da li je odgovoran Dušan Mihajlović, koji je 21. aprila 2001. godine, kao ministar policije, na televiziji BK, braneći Legiju i Jedinicu od Srpskog pokreta obnove, rekao: "On radi svoj posao profesionalno i nemam nijednu pritužbu na njegov rad. Jedinica, kojom komanduje čovek s popularnim nadimkom Legija, ne razlikuje se od ruske jedinice, američke, nemačke i svake druge jedinice. Želim da demantujem da je ta jedinica učestvovala u likvidacijama i da je bila odred smrti Radeta Markovića…

Slučaj Ibarske magistrale je čist kao suza, nema tu nikakve tajne niti misterije. I mene čudi da neko preko hleba hoće pogače. Umesto da dobijamo pohvale što smo rasvetlili jedan od najzamršenijih zločina, sada, kad je očigledno da je u pitanju politički obračun, Legija postaje žrtva, jer je 5. oktobra stao na stranu DOS-a. Pitam se koji je zločin učinio zato što nije pucao na svoj narod i odbijao naređenje? Umesto da bude podržan, pohvaljen i od svih demokrata, sada je meta".

Zbog tih stavova, odgovarao bi Mihajlović u svakoj demokratskoj zemlji sveta, osim u Srbiji. Nije on bio običan građanin, nego ministar policije koji otvoreno i jasno daje podršku eskadronu smrti i garantuje da nisu učestvovali u likvidacijama u trenutku kad su delovi jedinice pod istragom za ubistvo na Ibarskoj magistrali i pod sumnjom da su ubili Ivana Stambolića, Slavka Ćuruviju, sudiju Simeunovića i ko zna koga još.

I, umesto da tada reaguju institucije, tužilaštvo, reagovali smo donkihotski Vuk i ja i podneli krivičnu prijavu 23. aprila 2001. godine protiv Dušana Mihajlovića zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, na koju dosad niko nije reagovao. A, nadamo se da hoće, jer je Ministarstvo pravde sada u rukama stranke ubijenog premijera, koja je sigurno zainteresovana da pozove na odgovornost sve one koji su, činjenjem ili nečinjenjem, pripremali atentat od 12. marta 2003. godine.

Ako je u toku utvrđivanje i političke pozadine ubistva premijera, onda je Dušan Mihajlović prvi na listi onih koji su, otvoreno i bez ikakve rezerve, politički podržali buduće ubice premijera Đinđića. Da bi izbegao odgovornost i zavarao tragove, on sada, na isti način, javno podržava neke druge jedinice, šeta podaništvo od jednog do drugog vladara, ne napuštajući svoju jedinu pravu funkciju u svim dosadašnjim vladama, ulogu Evet Efendije, povlađivača svemu što trenutni gospodar voli i želi. Evetovao je Miloševiću, Đinđiću, a samo on i ja znamo koliko ga je mrzeo, Živkoviću, a sada je krenuo ka Koštunici i neće odustati i da sutra dođe na mesto premijera Toma Nikolić.

Ako je tačno da je politika kurva, onda je u srpskoj politici Dušan Mihajlović prva prostitutka. I, kao svaka prostitutka, i on ima prvu ljubav, koju ne zaboravlja iako ju je napustio radi političkog preživljavanja, a to je Slobodan Milošević. Posle svega, ratova, grobova, masovnih grobnica, hladnjača, raspada države, izbeglica, bede i izolacije, on piše knjige u nekoj magli i šalje ih Slobodanu Miloševiću sa posvetom: "Mučeniče moj, i ti i ja znamo da ništa nisi kriv". I, u pravu je, kriva je Srbija što ih je birala.