Oni koji su objahali (na) vlast na poplavnom talasu "buđenja naroda" ništa nisu tako obožavali kao to da "pitaju narod" o onim stvarima o kojima "narod", ni načelno ni konkretno, nema ni najblažeg pojma.

Piše: Teofil Pančić/Dnevnik

Što je tema apstraktnija i lakša za ideološku i emotivnu manipulaciju, to je bilo zgodnije organizovati kakav referendumčić, koji će preventivno poslužiti tome da potvrdi da je "narod" sam oduševljeno odglasao tuđu ludost i svoju propast, pa se Vlast otud ima smatrati tek pukim provoditeljem Narodne Volje. A njene su ruke, pri tome, sasvim pilatovski čiste. Kad je trebalo glasati "čije je naše Kosovo" ili hoće-li-čizma-stranog-vojnika da ga gazi, onda je referendum bio poželjna i demokratska stvar. Kada, međutim, nekome padne na um da organizuje mali, lokalni referendum o maloj, lokalnoj stvari koja se neposredno tiče života ljudi u jednoj mikrozajednici, onda se najedared jave glasovi koji obznane da je to populizam, i da kud bismo došli i zašli kada bismo pitali "narod" za sve i svašta, kao da on stvarno nešto zna…

Nekome je u Starčevu kod Pančeva palo na um da referendumski proveri ideje za imena novih ulica. Sistem glasanja bio je oličenje neposredne demokratije: o imenu svake ulice glasali su građani koji baš u njoj žive, jer je to, zaboga, njihova ulica, i šta god odlučili, to će se ponajpre ticati njih. Ponuđene opcije: dosadašnje (mahom "komunističko") ime ulice, ili jedan od dva alternativna predloga. Ishod glasanja? Dosadašnji vlasnik glavne ulice, neumrli Maršal Tito, deklasirao sa celih 85 odsto glasova kralja Petra Prvog, i Desanku Maksimović pride. Tja, ne može se reći da nije imao dostojnu konkurenciju. JNA (koja valjda ispunjava "faktor pokojnosti") je tek nešto tešnje porazila tradicionalni, neformalni naziv Veliki sokak. Šampion je ipak Petar Drapšin, revolucionar iz slobodarske Turije, koji je osvojio 232 od moguća 233 glasa. Treba li uopšte napominjati da je narečena ulica i do sada nosila Drapšinovo ime?

Beograđane i Novosađane niko nije pitao da li bi voleli da im serije skorojevića i ništaka igraju po živcima i bećarski tumbaju imena ulica, tih pouzdanih koordinata njihovih života. Onaj ko ih nije pitao znao je zašto ih ne pita: zato što bi rezultati bili slični onima u Starčevu. Ali, avaj, Starčevo je selo, šta ćeš, šta zna polupismeni banatski paor šta su prosvećenost i demokratija, on misli samo na svoj mali, sebični interes, on drži da su nazivi ulica otprilike milionita stvar po redu važnosti za promene; pa, kad se promeni sve ostalo, za milenijum-dva, javite se opet sa inicijativom, razmotrićemo, možda tada i pošaljemo tog Drapšina u penziju. Ili, pak, Borisa Kidriča: javio se, naime, jedan gnevni uglednik, inače ekspert za đinđuve i predsednik ekscentrične NVO znane kao Krunski savet, pa veli da su rezultati starčevačkog referenduma "posvećenje gluposti", jer Starčevci, eto, ne daju tamo nekog Kidriča u zamenu za jednog Lazu Kostića pa čak, vele, ne znaju ni ko je bio taj Laza, kukala im majka.

I ne vidi kukavni Predsednik da ga vickasti južnobanatski paoršag kanda malo zavitlava, a da je pravi razlog taj što ljudi ne žele da navlače sebi bedu na vrat akajući se s birokratijom bez pravog razloga i smisla, samo zarad toga što su tamo neka Glavata Gospoda prestonička ili pak pančevačka, namislila da bi se mogla malo igrati, kopkajući i buškajući po njihovim malim starčevačkim životima. Eno vam, gospodo, i Desanke i Laze, napravite koji novi sokak pa ga po njima nazovite, ako već tvrdite da su tako važni, nećemo se buniti. A nama koji već imamo svoje sokake dobri su i ovi koje već imamo: niti šta daju, niti šta ištu. Ne diramo mi Drapšina, ne dira on nas.

Za razliku od onih "velikih", mali i lokalni referendum u Starčevu trijumf je one male, obične ljudske normalnosti, onog dnevnog i životnog razbora koji se ne prima na glupave žvake i falširane zanose.

Trebalo bi pitati Starčevce za pelcer, pa ga rasejati svugde okolo. ‘Oćeš da se igraš sa imenima? Važi, ali prvo da to odobre oni kojih se to tiče. Najkomplikovanija stvar u vezi s demokratijom je što je ona bazično tako neshvatljivo jednostavna stvar.