Verujem da su mnogi od vas već zaboravili onu anticrnogorsku histeriju koju su povodom referenduma u Crnoj Gori upriličili Vojislav Koštunica i njemu lojalni "terazijski Crnogorci".

Piše: Goran Petrović/Nezavisne Novine

Oni koji ne vole "bezobrazne" viceve neka preskoče ovaj pasus. Dakle počinjemo. Besan, namrgođen i ljut kao ris, klinac ulazi u javnu kuću. Na opšte zaprepašćenje prisutnih ne samo da traži da bude uslužen, već i insistira da dama ima određenu veneričnu bolest.

Pošto na sto baca gomilu para zbunjeno osoblje mu i pored određenih moralnih i pedagoških dilema ipak izlazi u susret. Klinac potom, ništa manje ljut, odlazi kući i pretećim glasom kratko saopštava kućnoj pomoćnici: "Ili ćeš mi dati, ili ću reći mami šta radiš sa tatom". Pritisnuta silom argumenata i ona pristaje. Nešto kasnije, malo manje ljut, ali i zadovoljan klinac glasno razmišlja. "Ja sam se zarazio u javnoj kući, potom sam zarazio kućnu pomoćnicu; ona će tatu; tata će mamu; mama će komšiju – A ONDA ĆE DA VIDI ĐUBRE KOME JE PROBUŠIO LOPTU!"

Oni koji Koštunicu poznaju od malih nogu kažu da niti se kao mali sa bilo kim igrao, niti je imao loptu. Zašto onda u ovim godinama permanentno pokazuje simptome klinca iz ovog meni veoma simpatičnog vica, nije mi jasno.

Verujem da su mnogi od vas već zaboravili onu anticrnogorsku histeriju koju su povodom referenduma u Crnoj Gori upriličili Vojislav Koštunica i njemu lojalni "terazijski Crnogorci". Ali se sećate da je svima koji će glasati za Mila prećeno smakom sveta koji će nakon toga nastupiti. Krijući svoje frustracije, komplekse i otvorenu mržnju prema Đukanoviću navodnom brigom za Srbe u Crnoj Gori, Koštunica nas je "upozoravao" da će penzioneri umirati od gladi i nedostatka lekova, da će studenti morati da plaćaju enormne školarine u Beogradu kao pravi stranci, da neće važiti socijalno i zdravstveno osiguranje, da će se obustaviti platni promet i tome slično. Ali da će majka Srbija štititi svoju "decu" uvek i svuda. I, evo, prođe više od godinu dana i penzioneri ne pomreše više nego obično, a studenti nastaviše studije. Samo majka Srbija ne posla u Crnu Goru ni ambasadora, ni generalnog konzula koji bi zastupali interese građana Srbije u ovoj državi. Ne znam kada je i gde Milo Voji "probušio loptu", ali znam da neće skoro dočekati da ga posle Brisela, Vašingtona i UN-a, šaljući ambasadora u Podgoricu prizna i namćorasti Voja. Pa to bi značilo da pogazi svoju sujetu i prizna da je Milo pametniji i sposobniji od njega. Nikada! Pa šta košta neka košta. Ne njega naravno, već Srbe u Crnoj Gori!

Izgleda da je namćorastom Voji "loptu probušio" i Zoran Drakulić pa će radnici "Bora" i njihove porodice biti kolateralna šteta još jednog Vojinog inaćenja. Iako je Drakulić davno obnarodovao da želi da kupi RTB "Bor" Koštunica je učinio sve da do toga ne dođe. Organizovao je farsu od tendera na kome je do granica bezobrazluka i kriminala favorizovao fantomsku firmu "Kuprom", iako se znalo da ona ni uz pomoć trikova ne može da plati "Bor" fantastičnih 400 miliona dolara. Čak i kada je "Kuprom" odustao od kupovine i kada je bilo logično da se prihvati više nego dobra Drakulićeva ponuda od 340 miliona, Voja nije popustio. Na opšte zaprepašćenje dao je nalog da se ponovo raspiše tender. Tako je propala možda poslednja šansa da se hiljade radnika "Bora" i njihove porodice spasu bede i propasti. Njihova agonija će se produžiti za još godinu dana, ali to Koštunicu izgleda uopšte ne uzbuđuje. Kada ga nije briga za Srbe u Crnoj Gori, zašto bi radnici "Bora" bili izuzetak.

Ništa manje se namćorastom Voji nije zamerio ni bivši ministar spoljnih poslova SRJ, a sada funkcioner Pakta stabilnosti Goran Svilanović. Pošto godinama unazad po prirodi posla ima česte i bliske kontakte sa najvišim funkcionerima EU (Patenom, Solanom, Renom, Leneom..) Svilanović je na njihovu sugestiju istakao kandidaturu za prvog čoveka Pakta stabilnosti. Lako je obezbedio podršku Brisela i Vašingtona, a potom i podršku drugih balkanskih zemalja. Shvatajući kakva je to šansa za Srbiju i Boris Tadić je podržao ovu ideju. Tehnička realizacija je prepuštena Ministarstvu spoljnih poslova koje je Paktu poslalo zvaničnu notu kojom se Svilanović kandiduje za ovu funkciju. A onda se Voja prisetio da mu je i Svilanović neznano kada i gde "probušio loptu". Zato je usledila pravedna "osveta". Na bruku i sramotu države Srbije Koštunica je naterao Vuka Draškovića da ekspresno napiše novu notu kojom opoziva prethodnu kojom se podržava kandidatura Svilanovića za prvog čoveka Pakta stabilnosti!!??

Dobro obavešteni izvori kažu da je potom na sednici Vlade rekao da Svilanović ne ispunjava visoke patriotske kriterijume po pitanju Kosova i da zbog toga ne može da dobije njegovu podršku. Loptu nije pominjao, ali predsednika Srbije jeste uz konstataciju da on ne može da se meša u spoljnu politiku jer za to nema ingerencije. Dan-dva nakon ove blamaže za prvog čoveka Pakta stabilnosti imenovan je bivši hrvatski ambasador Biščević, pa će se zastava Pakta umesto u Beogradu vijoriti u Zagrebu.

Ali bruka i sramota kojoj nas je ne poštujući našu izbornu volju izložio prošle nedelje i poniženja koja je priredio poslanicima u parlamentu definitivno prelaze u sferu patologije. I umesto da ga svi zajedno zapitamo sa kojim pravom međudržavne odnose, privredne reforme, približavanje Srbije evropskim institucijama i dobrobit svih nas stavlja iza ličnih frustracija, kompleksa, sujete, nesretnog detinjstva ili lične netrpeljivosti prema nekome, desilo se nešto sasvim drugo. U ime građana Srbije Boris Tadić je, misleći da tako rešava problem, Koštunici ponovo "dao loptu". Da li mu je tom prilikom bar rekao i onu takođe čuvenu rečenicu iz jednog drugog vica: "Na ti loptu, jebala te lopta", nije mi poznato.