David Albahari: S obzirom na dominaciju vizuelnih medija, eru kompjutera i sličnog, mislim da se književnost još dobro drži. Ona je za mene i dalje najbolji medijum kroz koji se možete baviti čovekom, njegovom dušom. Mislim da ljudi još uvek, ako to žele, najviše mogu da nauče iz književnosti.

Piše: Tatjana Nježić/Blic

Senke", nova knjiga Davida Albaharija, stiže na Sajam knjiga u izdanju "Stubova kulture". Iz priče u priču otvaraju se pitanja njenih tajni: Ko je u senci? Svi mi? Naši životi? Snovi? Vrednosti? Moral? Karakteri? David Albahari za "Blic" kaže: "Naziv ‘Senke’ označava posledice situacija kroz koje prolaze junaci mojih priča. Oni zapravo, posle onoga što im se događa postaju senke, senke od ljudi. Njihova osećanja, senke od osećanja. U izvesnom smislu to su priče o gubitku nečega što čovek oseća kao duboko svoje, kao bitno, a to iščezava i ostaju samo senke. Ide li to u pravcu gubitka identiteta i da li je prisutnije nego što je do sada bilo?

– Teško pitanje. Identitet je komplikovana priča, ne znam koliko sam u stanju da o tome govorim i nisam od toga polazio u pričama. Ali, reklo bi se da ste u pravu, da osećanje gubitka postaje deo identiteta. No, u pričama je akcenat na gubljenju nečega što čovek oseća kao punoću, a što iščezava. Kroz priče se prelama iskustvo života na jeziku koji nije maternji. Gde su tu snovi?

– Moji snovi su nemi. Ne da bih izbegao odgovor, nego zato što su uistinu bez reči… Eto, sad me terate da se zamislim zašto u njima nema jezika i govora. A šta je osnovna karakteristika tog života?

– Pa, uvek na neki način prevodite sami sebi svoj život. Glavna junakinja se u mnogim vašim delima zove Moja Žena…

– …I u mom životu. Ali, u ovoj zbirci imate priču koja se zove „Poslednja priča o mojoj ženi". Menjate junakinju, menjate ženu… Ili?

– Moja Žena u pričama, razume se, nije moja žena u životu. S tim što moja žena u to ne veruje. Ona misli da tu ima neke zloupotrebe (smeh). Lik Moje Žene pojavio se pre više godina u jednoj mojoj knjizi priča i od onda je često postajao, bivao neka vrsta savesti pripovedača, neka vrsta muze koja je veoma kritički raspoložena. I toliko je postala kritički raspoložena da je došlo vreme da prestane da se bavi kritikom – otuda na neki način i ta "poslednja priča". Jednostavno, imao sam utisak da je taj književni lik počeo da se ponavlja i da treba da siđe sa literarne scene. Mada, to ne znači da se možda neće pojaviti u nekom drugom obliku. Sad je i taj lik senka kao i sve drugo. Knjiga "Senke" sadrži nekoliko vrsnih erotskih priča. Je li to novi novi tematski korpus?

– Te su se priče ovde pojavile jer se erotika ispostavila kao novo, dodatno interesovanje. Mada sam se u nekoj meri bavio time i u drugim knjigama ("Pijavice" i "Sudija Simitrijević" prim. nov. ). U "Senkama" ona je i odraz želje da u onome što pišem uvek idem nekim putanjama koje nisam ranije ispitivao. Šta je za vas erotika?

– Erotika je za mene, u tom pripovedačkom smislu, neka vrsta čuđenja i zapitanosti. Jan Kot je u jednom eseju pisao kako čovek, zapravo, ne može da ima vizuelni doživljaj erotskog čina jer vi u njemu imate (samo) krupni plan. Ne vidite total. Opisivanje erotike iz totala je neka vrsta voajerstva. Jer, posmatrač ste. A mene je u pričama zanimao taj posmatrački ugao. Kad vidite krupni plan, vi ne morate biti sigurni šta je to. To bi mogao biti deo odgovora da je erotika neka vrsta nesigurnosti. U kakvom je stanju današnja književnost?

– S obzirom na dominaciju vizuelnih medija, eru kompjutera i sličnog, mislim da se književnost još dobro drži. Ona je za mene i dalje najbolji medijum kroz koji se možete baviti čovekom, njegovom dušom. Mislim da ljudi još uvek, ako to žele, najviše mogu da nauče iz književnosti. A pitanje njene (zlo)upotrebe?

– To nešto je deo stvarnosti, odnos književnosti i realnosti, života. I ne da se izbeći. Na kraju krajeva, pisci su ljudi kao i drugi. Dakle, greše. Koliko politika, društvo i drugi mogu da zloupotrebe književnost, toliko mogu i pisci. Reč je o nečemu što, u manjoj ili većoj meri, postoji otkad postoji književnost. I uvek će postojati. Stvari zavise i od toga o kome je reč. Da li ste čuli da se pravi politička ili neka druga gungula oko nekog anonimnog. Ne, osim ako to nije deo marketinga u borbi protiv iste te anonimnosti. Upotrebljavaju i zloupotrebljavaju se oni koji mogu da se upotrebe. I nema tu konačnog odgovora, ni kraja priče.