Za razliku od njih fikus ne priča gluposti, ne pravi skandale, nije podložan korupciji, ne navija ni za jednu stranku, ne zagađuje okolinu, ne bije navijače, ne pali džamije…

Piše: Goran Petrović

Dakle, stvari stoje ovako. Prvo postavite bezveznjaka iz svoje stranke za ministra, jer kada se u postizbornoj koaliciji izborite za svoj feud, odnosno ministarstvo sve ostalo je manje-više tehničko pitanje. Pošto je ministar bezveznjak koji ne zna ništa, onda "tim" njegovih saradnika treba da bude sastavljen od onih koji su još gori od njega. To bar nije problem, jer takvih ima koliko hoćeš. Ljudi bez pameti, znanja, bez iskustva, bez vizije, bez karijere, a što je najvažnije i bez bilo kakve želje da nešto rade.

Zato je u MUP-u odmah do Jočića postavljen jedan baš takav, za načelnika Resora javne bezbednosti u liku sada već smenjenog generala Miloševića. Pošto u MUP-u nije ništa radio ni pre ni posle imenovanja na tu funkciju, nemoguće je dati bilo kakvu ocenu njegovog rada.

Neki bizarni detalji iz njegovog privatnog života pružaju mogućnost da ga sagledamo u pravom svetlu.

Pošto je tokom karijere permanentno bio dokon, a voleo je muziku, često je viđan na rok koncertima. Sticajem okolnosti, odmah po njegovom postavljenju i ekspresnom unapređenju u generalski čin, preminuo je poznati beogradski roker Zoran Božinović iz "Pop mašine". S obzirom na to da mu je bio prijatelj, Milošević je ne časeći časa dao lepu i veliku čitulju u kojoj je zahvalio pokojniku što ga je uveo u čarobni svet rokenrola. I to bi bio baš lep gest da je u potpisu umesto načelnik Resora javne bezbednosti general-major Miroslav Milošević, stajalo samo ime ili prosto tvoj Miroslav. Ovako je sve to ispalo morate priznati malo seljački.

Kada su ga nakon smenjivanja novinari uslikali nedavno na Exitu, saznali smo još jedan bizaran detalj iz njegovog privatnog života. Osim otromboljenog stomaka i mlohave mišice, videli smo na njoj i jednu tetovažu. Upućeni kažu da se radi o kompilaciji grba četničke Dinarske divizije popa Đujića i legendarne Legijine crvene ruže. Eto, takav je bio prvi do Jočića.

A iza njega na čelu Žandarmerije i pored nekoliko policijskih generala, s borbenim i ratnim iskustvom i dugogodišnjim stažom u policiji, nalazi se srčani bolesnik sa dva bajpasa doveden iz propale JNA. Očigledno je Jočiću i njegovim mentorima bilo važnije da na čelu ove respektabilne oružane sile bude njihov provereni kadar, nego neko pametan i sposoban. Svoju glupost i nesposobnost pokazao je već na prvom koraku pokušavajući bezuspešno sedam dana da s vajnim specijalcima iz nabujale Tise izvuče autobus. Sećate se saobraćajne nesreće u kojoj je život izgubilo nekoliko ljudi. To što tela ni do danas nisu pronađena, nikoga nije zabrinulo. Nisu se uzbudili ni kada su, da bruka bude veća, nakon svega ovoga dovedeni radnici iz neke propale građevinske firme i pomenuti autobus izvukli za jedno prepodne.

O "legendi" MUP-a gospođi Šulejić ne treba trošiti reči. Dovedena u MUP niotkuda poželela je da bude Velja Ilić. Pošto joj je bilo ispod časti da kao kadar DSS-a bude samo načelnik jedne uprave, morali su da joj spoje tri. Posle toga je, bez dana rada u policiji, tražila da bude prva žena general i dalo joj se.

Ali, tek kada je tražila i dobila službenu legitimaciju 007 svima je postalo jasno o kakvoj se osobi radi.

I tako uljuljkan u onoj narodnoj da je među slepcima jednooki kralj, Jočić je ipak shvatio s kakvim budalama radi, pa je rešio da nešto promeni. S obzirom na to da smo legalisti, prvo smo promenili zakon. A, kakav smo zakon doneli čitali ste u prošloj kolumni. Zakon po kome je direktor policije po definiciji "glupi avgust" . Ali, i pored toga što smo "briljantno" odradili taj deo posla nastao je novi problem – kako naći "glupog avgusta" u praksi. Zato smo raspisali konkurs. Jer, jedno je formalno pravno osigurati supremaciju ministra u odnosu na direktora policije, a drugo je naći živog direktora nad kojim će dominirati aktuelni ministar.

Treba naći dovoljno glupog, nesposobnog, poslušnog i beznačajnog, a onda ga predstaviti kao vrsnog profesionalca, skromnog, nepodmitljivog i iznad svega apolitičnog.

Zato se nakon raspisivanja konkursa za ovu funkciju iz dobro obaveštenih izvora bliskih ministru pušta probni balon, odnosno baca lažni mamac. A "dobro obavešteni izvor" kaže da će novi direktor policije biti izvesni Mladen Kuribak. Naravno da niko ne zna ko je on. Kako bi i znao kad je pomenuti bio zamenik komandira Policijske stanice u selu Opovo, kod Pančeva, a posle 20 godina dogurao i do načelnika Saobraćajne policije u Pančevu. Tek pre nekoliko meseci ministar Jočić ga je lansirao u policijsku orbitu, postavivši ga za načelnika Uprave policije dodelivši mu istovremeno i generalski čin. Zahvaljujući režimskim novinama iz članka naslovljenog kao "Nepotkupljivi Pančevac" saznali smo još detalja iz njegove biografije.

Po njima Kuribak ni prijateljima ni kolegama nije hteo da oprosti sitne saobraćajne prekršaje, pa su o njemu počele da kruže priče "kao principijelnom i nepotkupljivom profesionalcu, koga ne treba juriti za usluge??!!"

Do sada sam mislio da je policajac nepotkupljiv ako mu kriminalci nude pare, a on to odbija, ali sam na slučaju Kuribaka shvatio da vas ove osobine krase ako ne dozvolite da vas kolege časte kafom ili plate pivo u obližnjoj kafani.

Ne zna se ni šta je general po struci, ali u novinama lepo piše da mu je ćerka završila fakultet. Zna se i to da je "dugogodišnji veoma bliski prijatelj ministra Jočića".

Otupeli i krajnje nezainteresovani građani nisu ni znali da je raspisan konkurs za direktora policije, niti ih je to zanimalo. Tako da tzv. javnost na sve ove priče nije ni reagovala. Nisu ni narodni poslanici, ni političke stranke jer su permanentno zaokupljeni rešavanjem privatnih finansijskih problema. Pa pošto nikoga u ovoj zemlji ne zanima direktor policije, na ovu funkciju je postavljen pravi Jočićev favorit izvesni Milorad Veljović. Ni za njega niko nije čuo, jer je kao i Kuribak i on doveden iz unutrašnjosti (Kragujevca) i postavljen za načelnika Uprave kriminalističke policije i unapređen u čin generala.

Kada smo već kod Kragujevca, treba znati da je u pitanju "mrtav grad" kakvi su uostalom i mnogi gradovi u Srbiji. On je ušao u anale političke istorije kada je prošle godine, zbog sveopšte bede građana, gradonačelnik doneo odluku da pare iz gradskog budžeta u vidu jednokratne pomoći podeli sirotinji. U ovom gradu, dakle, nema šta ni da se jede, a kamoli šta da se krade, a ne sećam se ni da su u vreme akcije "Sablja" tamo hapšene neke organizovane kriminalne grupe. Zato se pitam gde su onda aktuelni direktor policije i aktuelni specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala stekli ta dragocena iskustva koja su ih preporučila za ove važne državne funkcije. I tako možemo u nedogled.

Pa šta, sa DS ili DSS, s budalama ili pametnima na čelu MUP-a ili bilo kog ministarstva sve je isto nema razlike – govore mi često oni kojima se ovo što govorim i pišem ne dopada – policija naplaćuje kazne, hapsi neke lopove, izdaje lične karte i saobraćajne dozvole… E, nije, odgovaram ja.

Stavite na mesto ovakvih kadrova u MUP-u recimo fikus i videćete mnoge prednosti.

Za razliku od njih fikus ne priča gluposti, ne pravi skandale, nije podložan korupciji, ne navija ni za jednu stranku, ne zagađuje okolinu, ne bije navijače, ne upotrebljava silu prekomerno, ne pali džamije, lepše i pristojnije izgleda od većine pomenutih, a "troši" samo litar vode mesečno. Zato ja navijam za njih. Za fikuse, naravno, kad već u policiji nema mesta za pametne.

Nezavisne Novine