Zima bez snega, leto bez sunca – ovako bi mogle da se opišu vremenske prilike poslednjih godina u regionu

Piše: Jovan Gajić/ Politika

Zima bez snega, leto bez sunca – ovako bi mogle da se opišu vremenske prilike poslednjih godina u našem regionu. I laicima, kao i stručnjacima koji se bave meteorologijom, jasno je da se klima menja. Stiče se čak utisak da vreme u Srbiji sve više gubi odlike umerenokontinentalne klime za koju su karakteristična topla i sunčana leta, zime s dosta snega i normalni prelazi između njih, tokom proleća i jeseni.

Prethodna dva leta bila su obeležena većom količinom padavina od višegodišnjih proseka za taj period, kao i nešto nižim temperaturama. Pomalo neuobičajene su bile i zime, pa su decembar i januar 2004. i 2005. prošli gotovo bez snega, koji se, međutim, dobro ispadao na pragu proleća – tokom februara i marta. Utisak da se s klimom „nešto” neobično dešava građani naše zemlje imaju i ovih dana, koji više podsećaju na poznu jesen, nego na početak juna. Samo za prvih osam dana ovog meseca, prema podacima Meteorološke opservatorije u Beogradu, u našoj prestonici palo je čak 108 litara kiše po metru kvadratnom, a višegodišnji prosek padavina za ceo jun je 95,4 litre. Znači, u prvoj nedelji juna palo je više kiše nego što je uobičajeno za ceo ovaj mesec, a čak tri puta više u odnosu na prošli maj.

– Jasno je da se klima menja, što se može videti i na osnovu naših statističkih pokazatelja. Na promene klime značajno utiče okruženje u kojem živimo, kao i drugi faktori, ali bi bilo pogrešno davati brzoplete i neodmerene zaključke. Što je duži period u kojem se neka pojava posmatra, to se o njoj mogu dati pouzdaniji zaključci, pa će se i sadašnje promene klime bolje sagledati u narednim godinama – kaže Marija Miladinov, iz Meteorološke opservatorije u Beogradu.

Ona ističe da promene klime poslednjih godina utiču i na višegodišnji prosek padavina, ili temperature za neki period. Tako, prema sadašnjim vrednostima, prosečna temperatura u Beogradu za jun iznosi 20,1 stepen Celzijusa, za jul 22,1 stepen, a za avgust 21,6 stepeni. Višegodišnji prosek padavina za jun je 95,4 litre, za jul 68,9, a za avgust 57,1 litar po metru kvadratnom. Leta 2005. i 2004. bila su nešto hladnija i kišovitija nego obično, pa je tako avgusta 2004. palo 89,3, a prošlog avgusta čak 144,3 litre kiše po kvadratnom metru. Slično je bilo i 2002. godine, ali su leta 2000. i 2003. bila veoma sušna i topla. Godina 2003. bila je najtoplija otkako se kod nas beleže vremenske prilike. Avgusta te godine u Beogradu je pao samo 6,1 litar kiše po kvadratnom metru.

Prave posledice vremenskih promena mogle bi se, kažu stručnjaci, osetiti polovinom ovog veka, a zbog svega što se sa vremenom dešava mnogi se pitaju kakvo će biti leto koje je pred nama. Ovo tim pre što su se zbog junskih kiša mnogi već zabrinuli da će im umesto kupaćih kostima ovog leta biti potrebniji kišobrani i majice dugih rukava. Dugoročnom prognozom bavi se veći broj instituta i naučnih centara za klimatologiju i vremensku prognozu, a procene dva od četiri poznata svetska centra nisu baš povoljne po nas.

Stručnjaci Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena u Redingu dali su procenu da će u većem delu kontinentalne Evrope, uključujući i Srbiju, ovo leto biti nešto hladnije i kišovitije od višegodišnjih proseka. Sličnu procenu dao je CPC, odnosno Centar za klimatske prognoze pri američkom Nacionalnom centru za atmosferska istraživanja.

S druge strane, Međunarodni istraživački institut za klimu pri Kolumbija univerzitetu dao je procenu da će vreme u našem regionu u naredna tri meseca biti uobičajeno za taj period, a stručnjaci iz meteorološke službe Velike Britanije kažu sasvim suprotno – da će na Balkanu leto biti toplije i s manje padavina nego ranijih godina.

– Izrada dugoročnih vremenskih prognoza još je u eksperimentalnoj fazi. Zato su njihove procene više orijentacione nego precizne, a što je duži vremenski period na koji se prognoza odnosi ona je manje pouzdana. Ipak, ove prognoze moraju se uzeti u obzir, budući da centri koji ih daju koriste savremene metode, a zanimljivo je da je CPC prošle godine dao prognozu da će leto 2005. u našem regionu biti nešto kišovitije i hladnije od proseka. Ta procena se pokazala tačnom – napominje meteorolog Branko Sparavalo, iz meteorološkog servisa „Meteos”.

Dugoročne prognoze prave se kombinacijom numeričkih modela i statističkih metoda, pri čemu se kao važni faktori uzimaju strujanja i temperatura okeana, atmosferski procesi, pojave i slično. Ostaje da se vidi čija će procena ovog puta biti tačnija i šta nas očekuje naredna dva-tri meseca. Ako je za utehu, prema dugoročnoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda za jun (koja se, mada orijentaciona, do sada pokazala uglavnom tačnom), u drugoj polovini meseca očekuje nas nešto lepše i toplije vreme.