Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij II blagoslovio je svečani program dočeka najveće hrišćanske svetinje, desne ruke svetog Jovana Krstitelja, koja iz cetinjskog manastira Rodjenja Presvete Bogorodice treba da stigne u Crkvu Hrista Spasitelja u Moskvi tokom noćnog bdenja 7. juna

Piše: Itar Tas

Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij II blagoslovio je svečani program dočeka najveće hrišćanske svetinje, desne ruke svetog Jovana Krstitelja, koja iz cetinjskog manastira Rodjenja Presvete Bogorodice treba da stigne u Crkvu Hrista Spasitelja u Moskvi tokom noćnog bdenja 7. juna.

“Mi danas ne polažemo pravo na tu svetinju”, rekao je Aleksij II tokom susreta sa predstavnicima Fonda Andreja Prvozvanog i Centra za nacionalnu slavu Rusije, na čiju inicijativu relikvija treba da bude dopremljena u Rusiju, prenio je Itar-Tas.

Ruski patrijarh je naveo da je desna ruka Jovana Krstitelja kraja 18. veka do revolucije, 1917. godine, bila u Rusiji kao vlasništvo carske porodice Romanov.”Carica Marija Fjodorovna, odlazeći u emigraciju, predala je svetinju patrijarhu Srpske crkve”, rekao je poglavar Ruske pravoslavne crkve.

Kako je saopštila Moskovska patrijaršija, poglavar Ruske pravoslavne crkve naveo je da su se tokom pripreme dopremanja hrišćanske relikvije “pojavile odredjene teškoće, u vezi sa referendumom koji je sproveden u Crnoj Gori” i da su “te teškoće prevazidjene”. Aleksij II je dalje izrazio nadu da će “uz Božju pomoć velika svetinja biti dopremljena u Moskvu i boraviti u mnogim gradovima Rusije i susednih zemalja”.

Starešina podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi, arhimandrit Antonije izjavio je Tanjugu da se mošti svetog Jovana dopremaju u Rusiju po dozvoli Ministarstva kulture Crne Gore i blagoslovu arhiepiskoga cetinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Mošti će biti dopremljene specijalnim letom iz Podgorice, a u pratnji će biti mitropolit Amfilohije i monasi iz cetinjskog manastira, rekao je on.

Aleksij II je program svečanosti razmotrio sa predsednikom Upravnog odbora Fonda Andreja Prvozvanog i predsednikom “Ruske železnice” Vladimirom Jakunjinom, predsednikom Fonda i Centra za nacionalnu slavu Rusije Sergejom Šćebliginom i mitropolitom taškentskim i srednjeazijskim Vladimirom.

Jakunjin je rekao da se aktivnosti Fonda, i u okviru njih dopremnje u Rusiju pravoslavnih svetinja, zasnivaju na pomoći “indidualnih donatora, ruskih firmi i kompanija”.”Uvek smo smatrali da je to neodvojivi deo naše istorije. To je naša duhovnost”, rekao je on.

Patrijarh je predstojeći dogadjaj ocenio kao “veliki duhovni poklon celom pravoslavnom ruskom narodu”. On je pozvao vernike da se milosrdnim delima, molitvama i pokajanjem pripreme za poklonjenje toj svetinji, zahvaljujući “Gospodu na ukazanoj neizrecivoj radosti i milosti”, saopštila je Moskovska patrijaršija.

Prema hrišćanskom predanju, prorok Jovan je bio sin Zaharije i Jelisavete, koji je krstio Isusa u vodi Jordana, na čiju je obalu došao da bi propovedao i pripremio narod za dolazak Spasitelja. Po nalogu cara Iroda, kažnjen je odrubljivanjem glave, a njegovo telo bilo je sahranjeno u samarskom gradu Sevastiji.

Prema predanju, apostol i jevandjelista Luka preneo je desnu ruku Jovana Krstitelja u Antiohiju, gde je čuvana devet vekova, zatim je preneta u Konstantinopolj, a potom na Maltu.

Sudbinu hrišćanske relikvije dobrim delom odredjivali su istorijski dogadjaji, tako da su desnu ruku Preteče, vitezovi Malteškog reda 1799. predali u znak zahvalnosti caru Pavlu I, zajedno sa delom Časnog krsta na kojem je Isus bio razapet, i čudotvornom ikonom Bogorodice Filermske, posle čega se ona nalazila u carskoj rezidenciji u Gatčini i potom u crkvi Zimskog dvorca u Sankt-Peterburgu.
Prema raspoloživim izvorima, posle revolucije 1917. relikvije su prenete iz Rusije, do smrti ih je čuvala Marija Fjodorovna, majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja Romanova. Posle njene smrti, njene kćerke su predale relikviju ruskom mitropolitu Antoniju (Hrapovickom).

Mitropolit je svetinje smestio u pravoslavni hram u Berlinu, a onda se zajedno sa njima preselio u Srbiju, u Sremske Karlovce, gde je ubrzo posle toga osnovana Ruska crkva u dijaspori, i poverio ih kralju Aleksandru Karadjordjeviću.

Bile su čuvane u pridvornom hramu Svetog Andreja Prvozvanog uz Beli dvor na Dedinju, a po početku Drugog svetskog rata kralj Petar II predao ih je manastiru Ostrog, čiji ih je arhimandrit sakrio, gde su ostale sve do 1952. godine. Tada su ih vlasti pronašle i 1978. Cetinjskom manastiru predale deo Časnog krsta i ruku svetog Jovana.

U Moskvi će kovčeg sa desnicom Jovana Preteče , koju je položio na Hristovu glavu, biti od 7. do 16. juna, a tog dana liturgiju će u hramu Hrista spasitelja održati patrijarh Aleksij II.

Potom će mošti biti prenete i obići do kraja juna Nižnji Novgorod, Čeboksari, Jekaterinburg, Čeljabinsk, Saratov, Vladikavkaz, a u julu Rostov na Donu, Sankt-Peterburg, Minsk i Kijev.

Tanjug