Baš nas nešto interesuje da li je prepodobni Koštunica i Mladiću poručio \”je l’ vam to jasno?\”, ili je bio bar malkice uljudniji, bar putem medija ili mogućih posrednika

Piše: Danas

Onaj ko voli da cepidlači po memoriji, iz malog mozga može da iskopa jednu opasku Vojislava Koštunice iz vremena kad je on, bar formalno, bio opozicija Slobodanu Miloševiću i kada ga je prilično bio pogodio jedan dorćolski grafit ispisan u blizini centrale njegove DSS u Braće Jugovića. Grafit je glasio “Proleće je, a ja živim u Srbiji”, i za nijansu je imao više lirskog od onog kultnog čukaričkog grafita “Slobo, jebeš li šta sem nas”, u potpisu “Omladina Beograda”. Istorija se vraća kao farsa, tako da mi sada možemo, pomalo lirski, pomalo cinično, da konstatujemo “Đurđevdan je, a ja živim u Srbiji”, ako već nećemo iz učtivosti da parafraziramo onaj čukarički grafit.

Dakle, Đurđevdan je stranačka slava i DSS i DS. Premijer je lomio kolač u Beogradu, a predsednik Republike u Kruševcu. Kao što je nekada Dragan Jočić smatrao da je nekulturno da ga “dok gori Hilandar”, novinari pitaju da li je normalno da ministar policije bude čovek koji je obijao trafike, tako je Koštunica na ovaj Đurđevdan novinarima prebacio da je ništa manje nekulturno da ga na dan stranačke slave pitaju o Ratku Mladiću i suspenziji pregovora o priključenju Srbije Evropskoj uniji. Koštunica je čak bio prilično drzak prekorno rekavši novinarima da se “dodatna pitanja ne postavljaju na slavi”, i to sa dodatnim “je l’ vam to jasno?” Onda je premijer rekao da se na slavi ne govori ni o čemu osim slave, “ako znate šta je slava”. Baš nas nešto interesuje da li je prepodobni Koštunica i Mladiću poručio “je l’ vam to jasno?”, ili je bio bar malkice uljudniji, bar putem medija ili mogućih posrednika. Sumnjamo da je tako imperativan bio i prema drugim haškim “dobrovoljcima”. A, na svakom je da proceni ko se kulturnije ponaša prema državi – pojedini haški optuženici ili novinari, koji iz obaveza prema javnosti moraju da iskoriste jedinstven trenutak da se oči u oči vide sa Koštunicom. Da, on nije toliko kontemplativan, i da umesto nemuštih saopštenja izađe pred novinare i narod, i kaže istinu, ili bar podnese ostavku ako ne može da podnese istinu, možda novinari ne bi ni morali da “skrnave” Đurđevdan.

Nekad je Sedmi jul imao “centralnu proslavu”. Od kada je Crkva popunila ulogu Saveza komunista, i slave imaju “centralnu proslavu”. Tadićeve demokate kolač su sekle u Kruševcu. Tadić se nije libio politike, podsetio je na odgovornost Vlade povodom evropske sudbine zemlje i najavio da su njegove demokrate “ugrađene” u sudbinu zemlje. Bar su politički pametnije iskoristile Đurđevdan, kao što bi ga iskoristila i DSS, da je imala s čim. Uprkos bontonu.