Proces integracije zapadnog Balkana u Evropsku uniju ove godine ce biti suocen s tri krupna pitanja

Piše: Zarko Korac/Nezavisne Novine

Proces integracije zapadnog Balkana u Evropsku uniju ove godine ce biti suocen s tri krupna pitanja. Ona se, naravno, ticu drzavnog statusa Crne Gore i Kosova i dovrsetka saradnje s Haskim sudom. Od odgovora na svako od ovih pitanja u velikoj meri ce zavisiti buduci dogadjaji na nasem prostoru.

Njihovo resenje je uslov stabilizacije, jer se radi ne samo o veoma bitnim politickim pitanjima, vec i zrelosti nasih politickih elita, da pokazu sposobnost u zatvaranju poslednjih velikih otvorenih tema zapocetih raspadom Jugoslavije.

Bar jedna od njih, zavrsetak saradnje s Haskim sudom, u potpunosti zavisi od domacih vlasti. Nikakvi izgovori vise ne vaze. Svima je jasno da se slucajevi Mladic i Karadzic tretiraju kao test demokratskih potencijala vlasti i stvarnog dometa reformi sluzbi bezbednosti.
I vlasti u Beogradu i vlasti u Banjoj Luci, odnosno Sarajevu, vise nemaju ni formalne izgovore kojima bi pokusale da objasne zasto se oni nalaze na slobodi. Beograd se nalazi u posebno zanimljivoj situaciji, jer se ovi haski begunci jos tretiraju u delu javnosti kao heroji i hajduci.

Pre dve godine, knjiga Radovana Karadzica je bila glavna atrakcija na Sajmu knjiga u Beogradu, a njegov brat je rado vidjen gost na nekim prijemima i javnim skupovima.

To nije promenila ni cinjenica da se protiv njega vodi postupak zbog optuzbe da je pijan vozio automobil i usmrtio jednu osobu. Jedan broj “nacionalnih intelektualaca” ulaze veliki napor da Karadzica prikaze kao knjizevnika i humanistu, a ne coveka optuzenog za monstruozne zlocine.

Danasnja vlast u Srbiji ne reaguje na sistematske pokusaje javne rehabilitacije Karadzica i Mladica. Ona cak tvrdi da oni treba da se predaju iz “patriotskih” razloga, sto valjda treba da navede na pomisao da su oni patriote! A vrsilac duznosti predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolic, ide i korak dalje i predlaze im da se kao “patriote” ubiju i ne odu u Hag! Za razliku od njegovog predsednika Seselja, koji je tamo sam otisao ne pominjuci samoubistvo.

Samo u takvoj atmosferi moze da se trazi pravi odgovor na pitanje zasto su ova dva coveka na slobodi. I zasto se duga senka njihovog statusa u velikom delu javnosti pojavljuje kao kljucni dokaz netransformisanosti drustava u kojima zivimo.

Zato se ne treba ljutiti sto ce na kraju Savet bezbednosti UN odrediti konacni status Kosova. Ili sto Brisel odredjuje procenat izlaznosti kao kriterijum uspesnosti referenduma u Crnoj Gori. Sta god mi mislili, Karadzic i Mladic na slobodi i odnos prema njima su kriterijum nase sposobnosti da se prikljucimo demokratskoj zajednici evropskih drzava.

Lepo je sto Vlada Srbije stalno istice svoj rad na evropskim integracijama. Bilo bi jos lepse kada bi ovi “integracionisti” rekli ponesto o optuzbama na racun Karadzica i Mladica.

To na njihovu zalost nije tehnicko, vec sustinsko pitanje. I cak i kada pitanja statusa Crne Gore i Kosova i dovrsetka saradnje s Hagom budu dovrsena, ostace mucan utisak da se deklarativno demokratske vlasti ustrucavaju da progovore o politici, koju su porazili na izborima. Taj visak razumevanja za Milosevicevu politiku ostace jos godinama glavni problem u nasoj saradnji sa Evropom.
Niko ne treba da ima iluzija – i kada Haski sud prestane da postoji, odnos prema zlocinima i politici devedesetih godina ostace glavni kriterijum nase spremnosti da se istinski promenimo. Zato ce integracija zapadnog Balkana u Evropsku uniju u potpunosti zavisiti od nase spremnosti da kriticki govorimo o proslosti; sto pre to shvatimo, to ce taj proces biti kraci.