Dobra vest za region, da bi Podgorica i Pristina mogle imati vrlo relaksirane, cak prijateljske odnose, u Beogradu se prima kao sasvim losa vest

Piše: Danas

Da je i u svakodnevnom zivotu ponekad bolje ne dobiti nego dobiti neki javni kompliment – verovatno moze da posvedoci svako ko je bio u prilici da ga nekad pohvale. Oni koji komplimente izricu – ako to cine s dobrim namerama – obicno vode racuna koliko ce to koristiti onome kome su upuceni.

U politici ove relacije postaju kud- ikamo delikatnije. Ako pohvalim neprijateljevog prijatelja, koga smatram svojim prijateljem, jesam li mu time pomogao ili odmogao? Nije poznato da li se Adem Demaci bavio odgonetanjem ovakvih logickih, moralnih i politickih aporija pre nego sto je izrekao izdasnu podrsku DJukanovicevom projektu nezavisne Crne Gore. Doajen medju kosovskim politicarima s puno optimizma govori o buducnosti albansko-crnogorskih odnosa – naravno, pod uslovom da i Kosovo i Crna Gora postanu samostalne drzave. Ne treba biti previse mudar, pa se dosetiti da je Demaci pri tom mislio o albanskim nacionalnim interesima bar koliko i o crnogorskoj drzavnoj nezavisnosti. U svakom slucaju, obema stranama u crnogorsko-albanskoj bilaterali ostaje da svako za sebe merka sta i koliko dobija i koliko je spreman da da u toj vezi.

Opet kao i u svakodnevnom zivotu, stvari se komplikuju kad se javi treci. U ovoj prici to je Beograd. U biti dobra vest za region – da bi Podgorica i Pristina mogle imati vrlo relaksirane, cak prijateljske odnose – u Beogradu se prima kao sasvim losa vest. Kao i obicno, za vrucu nacionalnu retoriku zaduzena je Sanda Raskovic-Ivic. “Srbiji se okrecu ledja… Elita u Podgorici se hvali harmonicnim odnosima sa rukovodstvom u Pristini… Sve u svemu, vlada jedna antisrpska zaslepljenost crnogorskog politickog vrha”, komentarise srpska zvanicnica.

Posle toliko neuspeha i brodoloma koje je taj koncept preziveo, Sanda Raskovic-Ivic, izgleda, i dalje veruje da iz Srbije isijava pijemontska svetlost i ocekuje da se Crna Gora orijentise prema toj svetlosti. Ako pogleda na neku drugu stranu, preti joj antisrpska zaslepljenost i velikoalbanska podvala. Malo je verovatno da ce u postjugoslovenskim okolnostima Crna Gora pristati na takav odnos sa Beogradom. U ovom casu nije lako dati pouzdan odgovor na pitanje da li bi se neki model srpsko-crnogorskog drzavnog zajednistva mogao pokazati istorijski odrzivim. Sa mnogo vecom izvesnoscu moze se tvrditi da je zajednicka drzava sa Srbijom kao pijemontom i Crnom Gorom kao “istorijskom srpskom zemljom” konacno skinuta sa dnevnog reda istorije.